РТ: Незамисливо пренети спор Србије са Косовом у ЕУ - Фајненшел тајмс
Извор: Восток / РТ
Европска комисија је представила стратегију према којој би се неке од балканских земаља могле придружити ЕУ до 2025. године, извештава Фајненшел тајмс. Иако права кореспонденција бивших југословенских република према критеријумима за приступање Европској унији и даље остаје даља перспектива, Европа не би требала напустити своје намере. У супротном, Русија и Турска ће заузети своје место, уверено је британско издање.
"После дуге паузе, ЕУ је поново спремна да расправља о проширењу својих граница", додаје Фајненшел тајмс.
Како се подсећа, прошле године, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је саопптио да шест земаља имају "поуздане изгледе уласка у ЕУ". Ове недеље Европска комисија је представила стратегију уз објашњење, према којем, неке од земаља имају шансу да се придруже ЕУ већ 2025. године.
У документу нема места за идеализам, сматра аутор текста. Очигледно је да је од 2004. године ширење ЕУ на исток у великој мери изгубило своје значење. Данас, у оквиру ЕУ постоји замор од проширења. Раст миграције унутар ЕУ изазива бес међу бирачима и званичници сумњају у способност ЕУ да учини нешто пред притиском економских проблема.
"Ипак, укључивање посткомунистичког истока у ЕУ остаје једно од његових највећих достигнућа. И до сада, у интересу свих пвох земаља је приступање ЕУ. Постоје изгледи за балканске земље, где су многе склоне да сумњају у искреност ЕУ, после толико година чекања на прагу", додаје се чланку.
Један од аргумената у корист придруживања балканских земаља у ЕУ је, њихов географски положај. Оне су окружене земљама чланицама ЕУ. Њихов напорни рад за стабилност након сукоба 90-их такође се не може смањити. Поред тога, њихова помоћ у праћењу миграција је важна за ЕУ.
Као што је наведено у чланку, обећање чланства у ЕУ за балканске владе, све ово време био је подстицај да доносе тешке одлуке. На пример, Србија је направила озбиљне уступке у погледу Косова. Међутим, пут за придруживање ЕУ остаје дуг, а утицај ЕУ се постепено смањује. Данас је само 26% Срба за придруживање Европској унији.
"Ако их ЕУ одбије, други - Русија и Турска су спремне да заузму место", брине се аутор.
Ипак, ниједна бивша југословенска република не испуњава критеријуме за приступање ЕУ. Како се наводи у документу, у свим земљама постоји веза државе са организованим криминалом, корупције на свим нивоима власти, као и сузбијања слободе говора. Истовремено, ниједна од њих се не може назвати функционалном тржишном економијом.
Као што је навео господин Јункер, 2025. година је "привремени" датум приступања балканских земаља у ЕУ - прави изгледи за приступање Европској Унији ће се судити на основу њиховог објективног напретка. Стога, у теорији, било која од балканских држава у одређеној фази може да пређе данашње лидере у трци. Према публикацији, такав приступ, посебно омогућује ЕУ да призна недавни напредак Албаније и побијање сумњи за фаворизовање Србије.
Такође је похвално, по мишљењу аутора, инсистирање од стране ЕУ у резолуцији, решавање свих територијалних спорова пре датума уласка у Европску Унију. То, нарочито, због непризнавања Косова од стране Србије и спор БЈР Македоније са Грчком због имена. "Било би незамисливо пренети ове сукоби или опасне етничке тензије у ЕУ", - наставља аутор чланка.
"Треба видети да ли ЕУ има механизме за мирно решење. Међутим, веома је важно да њена врата остану отворена за суседе, искрено посвећеним својим вредностима", - додаје се у чланку.
- Извор
- фото: Reuters / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »