Oкругли сто у Палати Србија: Политичко-безбедносни и одбрамбени аспекти косовско-метохијског проблема

Округлом столу су присуствовали и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, директор Полиције Владимир Ребић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, као и представници сектора безбедности, преноси Министарство одбране Републике Србије.

Министар Вулин је поручио да Србија што пре мора да реши проблем националног питања, да треба преговарати и разговарати са Тираном, као и да наш однос према региону, према суседима, мора бити еквивалентан њиховом односу према представницима српске заједнице који живе у њиховим државама. Министар Вулин се осврнуо и на критике у којима се говори да је укључивање представника Војске и безбедносних структура у унутрашњи дијалог, уједно политичко питање, погрешно и да говори о милитаризацији друштва.

- Нема неутемељеније критике од ове. Војска Србије, уз безбедносне структуре ове земље, је једна од најпоштованијих делова наше заједнице и друштва и управо зато не само да има право, већ има и обавезу да каже шта мисли. Сигурно више него некакве владине и невладине организације које сматрају да је њихово постојање довољно да могу да говоре и мисле о чему год хоће, а најистакнутије институције овог народа, које вековима трају, немају право да мисле. Наравно да ће Војска Србије испунити сваки задатак, свако наређење које добије од свог врховног команданта, и за то предвиђених органа државе Србије на основу Устава и закона, али људи који су свој живот провели и посветили безбедности ове земље имају право и обавезу да политичарима ове земље, онима који одлучују, кажу у ком правцу одређене одлуке могу да воде, како ће се спроводити, колико ће у безбедносном или економском смислу бити вредне, односно колико ће коштати. Тако ја доживљавам наш данашњи скуп, као скуп стручних људи који ће изнети своје ставове који могу да помогну државном руководству, али и читавој нацији када буде формулисала свој став по питању Косова и Метохије, односно унутрашњем дијалогу, рекао је министар Вулин.



Према његовим речима, иницијатива председника Србије Александра Вучића да разговарамо и размишљамо о Косову и Метохији је акт изузетне политичке и личне храбрости.

- Могу слободно да кажем да у протекла два века нико није имао храбрости да тако дубоко уђе у суштину косметског проблема. На томе треба да му будемо захвални, и за прилику коју смо добили, не да се о нама одлучује већ да одлучујемо. Ту храброст треба подржати и својим примером стати уз њу. Теза да је замрзнути конфликт на Косову и Метохији погрешан и неодржив за нас је апсолутно тачна. Она је одговорна и према нама и према будућности наше деце. Али управо зато морамо поћи и корак даље и рећи да косметски замрзнути конфликт није једини замрзнути конфликт који србски народ има и да сукоб са албанском нацијом, који видимо на простору Косова и Метохије, није једини сукоб и није то једина нација са којом бисмо имали шта да разговарамо о положају  нашег народа и о будућности. Уколико косовски конфликт није добар ни за будућност Срба ни Албанаца, онда ни замрзнути конфликти на другим просторима нашег етничког простора нису ни најмање добри ни за нас, ни за будућност наше деце, ни за будућност свих осталих наших суседа на Балкану, истакао је министар Вулин.

Он је додао да питање Косова и Метохије није једино отворено питање које имамо са самим собом, али ни са другима.

- Косово и Метохија јесу, и врло често изгледају као једино битно питање у нашем националном смислу, али то једноставно није тако. Решавање питања Косова и Метохије не може да се реши без решавања националног питања Срба на Балкану. Морамо прихватити чињеницу да након два века упорне, истрајне, тврдоглаве, жилаве борбе, некада више некада мање успешне, србски народ није решио своје национално питање. Грађански рат који је разбио Социјалистичку Федеративну Републику Југославију оставио је србски народ подељен, разбијен, оставио га је у државама које није бирао, у државама које га врло често сматрају реметилачким фактором због чињенице његовог постојања. Тако произилази закључак да је грађански рат на простору бивше СФРЈ, ма колико различит био у својој суштини, имао једну заједничку црту – сукоб и обрачун са Србима. Чак и тамо где организованих Срба није било или тамо где се није могло ни замислити да је сукоб са Србима могућ. Зато сада, када сагледавамо стање нашег народа, када сагледавамо где све живи и како живи, морамо поћи од тога да решавање само једног дела србског националног питања неће ослободити нашу децу терета њеног решавања, баш као што се однос са Албанцима неће решити само на простору Косова и Метохије, истакао је Вулин и додао да морамо прихватити нову реалност.

- А нова реалност је да ће након што Македонија, као што се очекује, убрзано уђе у састав НАТО пакта, сви Албанци са изузетком две општине на простору јужне Србије, живети у једном безбедносно и суштински политичком простору. И морамо прихватити реалност да ће све државе на Балкану, у којима је албанска нација била доминантна, имати потпуно исти политички однос и политички став када су у питању Срби и Србија. Нема и неће бити суштинске разлике између политике Албаније, Македоније, Црне Горе и територије коју зовемо као Косово и Метохија, када је у питању Србија и однос према Србима и србским интересима, без обзира одакле питање долазило. И то морамо прихватити као чињеницу, истакао је Вулин.

Како је нагласио, управо због тога, процес стварања Велике Албаније мора бити заустављен.

- Суштинско питање на које ми овде покушавамо да нађемо одговор је како зауставити Велику Албанију. Зато, када чујемо изјаве о доласку у Ниш, то нису изјаве политичких авантуриста, ни случајни емотивни изливи беса због формирања Специјалног суда. То је порука јасне политике која никада није наишла на осуду ни једног јединог политичког представника албанског народа у свим државама о којима сам говорио. То су поруке које морамо озбиљно схватити, и зато процес заустављања Велике Албаније мора да започне управо на простору Косова и Метохије. Трајно и сигурно разграничење између Срба и Албанаца мора да се успостави на простору Косова и Метохије, али процес разграничења и процес политичког завршетка не може да се оконча а да све није испуњено, договорено и завршено. Подразумева се да Бриселски споразум, са свим његовим резултатима, мора бити најпре до краја спроведен, и формирање Заједнице србских општина и све остало, рекао је министар одбране.



Према његовим речима, Србија не може себи да дозволи уступање простора, ни политичког ни економског, не може себи да дозволи да се Велика Албанија ствара на њеним границама, а да њене границе одређују други.

- Отуда морамо признати да ми не преговарамо и не разговарамо и не тражимо решење са Приштином. Ми решење тражимо, бар сада, са Тираном. Албански фактор на Балкану није насумичан, није расцепкан, не живи у више држава. Он је јединствен, одређен, са врло јасним идејама и правцима. Не може се замислити различито политичко деловање представника албанске заједнице, без обзира где они живе на простору Балкана. А зашто се онда тако често инсистира на томе да представници Срба у различитим државама треба да мисле различито, да се различито понашају и да се према својој матици врло често односе готово са непријатељством. Све су ово ствари које нас морају носити када се будемо одређивали као нација, не само као политичари, већ као нација, по питању унутрашњег дијалога, односно односа према Косову и Метохији, нагласио је министар Вулин.

Он је рекао да наш однос према региону, према суседима, мора бити еквивалентан њиховом односу према представницима српске заједнице који живе у њиховим државама.

- Није могуће затирати право на постојање србском народу, ограничавати употребу његовог језика, писма, забрањивати његову историју, представљати га реметилачким фактором, фактором који је вечита опасност за постојање сваке од тих држава и говорити да су односи са Србијом добри, да су у узлазној линији или да ће бити још бољи. Није могуће. Какав однос имате према Србима са којима живите, такав однос имате и са државом крај које живите. Никако другачије. Држава Србија има легитимно, па и уставно право, да штити своје држављане и сународнике, без обзира где они живели. Управо због тога и све остале земље које имају привилегију да на њиховом простору живи већи или мањи број Срба, према њима морају да се понашају са поштовањем каквим би требало да се понашају и према држави Србији. Зато наша политика мора да буде баш таква. Када су у питању наши регионални односи, наше прво питање је, или би требало да буде, како се понашате према Србима са којима живите. Како њих поштујете, тако поштујете и државу Србију, поручио је министар Вулин.

Он је истакао да не говори нужно о територијалном питању, када говори о србском националном питању.

- Оно није нужно. Оно је могуће и не сме бити искључено. Али није једино могуће, јер да јесте онда бисмо потпуно изгубили из вида све оне Србе који територијално не могу ни на који начин да буду повезани са матицом. Ја овде говорим о положају Срба, када говорим о покушају решавања нашег националног питања говорим о србском националном питању и нашој бризи о Србима где год они живе. Нажалост, врло често чујемо у редовима нашег народа, да је сваки покушај решавања србског националног питања заправо позив на рат, сукобе, али врло ретко чујемо да је такозвана Природна Албанија, што је само један еуфемизам за Велику Албанију, суштински извор нестабилности на Балкану и опасност за све који на њему живе. Немојмо заборавити, Срби нису показали тенденцију насељавања на било чијем другом простору, осим на простору где и сада живе. Неки други народи то јесу радили, поручио је министар одбране.



Чињеница је, каже он, да на сва ова питања морамо пронаћи одговор и чињеница је да политика коју предлажем захтева широку подршку и размишљање читавог народа.

- Чињеница је да ће се управо они који су сматрали да је процес промена граница на Балкану врло могућ, када је у питању србски етнички простор, са великом жестином обрушити на сваког ко помене да су промене граница на Балкану могуће и након 1999. године. Наш однос зато мора бити на првом месту прагматичан, логичан, али исто тако јасно одређен да и Балкану и остатку света можемо да поручимо да ће стабилност Балкана зависити од тога колико су балкански народи сигурни и задовољни и својим националним питањима. СФРЈ није разбијена, није се распала и није престала да постоји зато што је њена економија била лоша или зато што није имала идеологију и смисао свог постојања, или зато што није успела да реши национално питање. Сукоби на Балкану су увек сукоби нација. Понекад велике силе својим ангажовањем успеју да их замагле или одмере на неки други начин, али на крају се покаже једна истина, да на Балкану онај који није успео да реши национално питање није успео да реши проблем мира и стабилности за дужи временски период, рекао је министар Вулин.

Он додаје да је наша борба да обезбедимо мир, стабилност, одрживост живота свих нација на Балкану.

- Наш посао је и да на данашњем скупу обезбедимо могућност будућности наше деце, али тако што ћемо сада поставити ова тешка питања и покушати да нађемо одговоре на њих. Наравно да наш билатерални споразум са представницима албанске нације, и свих оних који сматрају да је Балкан простор њиховог живота, не би могао да буде функционалан без прихватања и подршке великих сила. Зато је то такође крак по коме морамо радити и тражити да се и они изјасне о будућности овог простора, на првом месту поштујући оно што народи са ових простора желе и траже. Европске интеграције, које јесу стратешки циљ наше земље не могу бити условљене одустајањем од почетка решавања националног питања Србије. Европске интеграције не могу бити повод или разлог да одустанемо од решавања националног питања Срба. Два века покушавамо да решимо своје национално питање, два века покушавамо да будемо свој на своме, да сами одлучујемо о себи, како ћемо расти и напредовати, где ћемо живети. Не можемо после два века пренети ту одлуку у руке бриселске или било које друге бирократије. О томе могу да одлуче само Срби и нико други, рекао је министар одбране.

Зато европске интеграције не смеју да буду повезане са нашом жељом да се одредимо према себи и да коначно након два века успеха и неуспеха, борбе, некад лутања, некад јасног правца, нађемо коначно начин да одредимо себе према свету и према себи самима, поручио је министар Вулин.

- Ово је мој скромни допринос, ово је моје мишљење као политичара и као припадника овог народа. Ово није мишљење Министарства одбране или Војске Србије. Ово је мој став, а Војска Србије ће као и увек у историји свог народа, бити на страни свог народа и бити онај ослонац који се никада не измиче, закључио је министар Вулин.