Америч­ки медијски прсти у Ср­бији

На срп­ском тр­жи­шту те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја и ин­фор­ми­са­ња аме­рич­ки ка­пи­тал ће, у ско­ри­јој бу­дућ­но­сти, би­ти зна­ча­јан фак­тор. На ова­кав за­кљу­чак на­во­ди то што је њи­хов ин­ве­сти­ци­о­ни фонд „Кол­берг Кра­вис Ро­бертс” (ККР) са­свим из­ве­сно ку­пац „Те­ле­но­ро­ве” мо­бил­не мре­же не са­мо у Ср­би­ји већ и у ре­ги­о­ну. 

ККР је, под­се­ћа­ња ра­ди, 2013. го­ди­не пре­у­зео ка­блов­ског опе­ра­те­ра СББ, а пре­ко сво­је ћер­ке фир­ме „Ју­нај­тед гру­пе” у Ср­би­ји по­се­ду­је и Те­ле­ви­зи­ју Н1, као и То­тал ТВ, „Гранд про­дук­ци­ју”, Спорт клуб, Си­не­ма­ни­ју и де­чи­ји ка­нал Ул­тра. Зна­чи да већ има­ју те­ле­ви­зи­ју, ка­блов­ског опе­ра­те­ра с ве­ли­ким тр­жи­шним уче­шћем, а ку­по­ви­ном нор­ве­шког „Те­ле­но­ра” сти­чу опе­ра­те­ра мо­бил­не те­ле­фо­ни­је с три ми­ли­о­на прет­плат­ни­ка. У ери са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је ја­сно је ко­ли­ко су ове де­лат­но­сти по­ве­за­не и ко­ли­ко има­ју ве­ли­ки ути­цај.

Пре не­ко­ли­ко да­на Ко­ми­си­ја за за­шти­ту кон­ку­рен­ци­је је про­тив СББ-а по­кре­ну­ла по­сту­пак због ви­ших це­на услу­га. Ма­њин­ски парт­нер у СББ-у је би­зни­смен Дра­ган Шо­лак. 

Мах­муд Бу­ша­тли­ја, кон­сул­тант за стра­на ула­га­ња, ка­же да је по­себ­но ин­те­ре­сан­тан по­ли­тич­ки аспект ове ку­по­ви­не има­ју­ћи у ви­ду да је за­штит­но ли­це ККР-а бив­ши шеф ЦИА Деј­вид Пе­тре­ус, као и мо­ти­ви овог ин­ве­сти­ци­о­ног фон­да за ула­зак у по­сло­ве са те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја­ма у овом де­лу Евро­пе..

– ККР ула­зи у те­ле­ко­му­ни­ка­ци­је и ти­ме пре­ко ин­тер­не­та у сфе­ру јав­ног ин­фор­ми­са­ња. Већ има­ју те­ле­ви­зи­ју Н1, а при­ча се да су у пре­го­во­ри­ма са грч­ким вла­сни­ком да­ле­ко од­ма­кли да ку­пе Пр­ву ТВ и О2. Не­ја­сна је ин­фор­ма­ци­ја да ли ККР да­је две ми­ли­јар­де евра са­мо за „Те­ле­нор” у Ср­би­ји или за чи­тав ре­ги­он. Не ве­ру­јем да то­ли­ко да­ју за ре­ги­он, јер је то ма­ло. Ако пак то­ли­ко да­ју са­мо за Ср­би­ју, он­да су „Те­ле­но­ро­ву” мо­бил­ну мре­жу пре­пла­ти­ли. А ка­да не­ка ку­по­ви­на има но­ту и по­ли­тич­ке ин­тер­вен­ци­је, он­да се не­што пла­ти и ви­ше не­го што вре­ди – ка­же Бу­ша­тли­ја.

Он до­да­је да не би тре­ба­ло смет­ну­ти с ума да „Те­ле­нор” ни­је ну­дио на про­да­ју по­сло­ва­ње у ре­ги­о­ну, већ да се аме­рич­ки ин­ве­сти­ци­о­ни фонд „гу­ра” да ку­пи њи­хов би­знис. Ка­да је та­ква си­ту­а­ци­ја, пла­ћа се ви­ше од тр­жи­шне це­не. Ви­си­на тран­сак­ци­је, по ње­му, не­ма оправ­да­ња у на­шим при­ли­ка­ма, јер ни­смо тр­жи­ште у раз­во­ју на ко­ме ће се по­ве­ћа­ти број прет­плат­ни­ка. 

– Бал­кан је по­при­ште бор­бе за ин­фор­ма­ци­је и ути­цај и очи­глед­но САД не жа­ле па­ра да уђу у сфе­ру јав­ног ин­фор­ми­са­ња. С дру­ге стра­не, Ру­си­ја ни из­бли­за то не чи­ни, јер њи­хов Спут­њик је јед­на ма­ла аген­ци­ја с ма­ло за­по­сле­них. Ру­си дру­гих не­ма­ју – ка­же Бу­ша­тли­ја. 

Он до­да­је да оно што нас тре­ба да за­бри­не је­сте то да ли ће свој до­ми­нан­тан по­ло­жај у ка­блов­ској мре­жи ККР да пре­сли­ка и на ши­ре под­руч­је, од­но­сно да ли ће да зло­у­по­тре­би сво­ју по­зи­ци­ју и нео­сно­ва­но по­диг­не це­не услу­га. Не мо­ра не­ко да има ви­ше од 50 од­сто тр­жи­шта па да бу­де мо­но­по­ли­ста, до­ми­нан­тан по­ло­жај се мо­же зло­у­по­тре­би­ти на раз­не на­чи­не. Јер, за­бо­ра­вља се да је „Те­ле­нор” пре не­ко­ли­ко го­ди­на до­био и ли­цен­цу за фик­сну те­ле­фо­ни­ју, а да им је уво­ђе­ње фик­сне те­ле­фо­ни­је успо­ре­но за­то што им „Те­ле­ком” ни­је омо­гу­ћа­вао при­ступ мре­жи. СББ та­ко­ђе има фик­сну те­ле­фо­ни­ју, а и ви­сок про­це­нат тр­жи­шта ван Бе­о­гра­да – ка­же Бу­ша­тли­ја.

Љу­бо­драг Са­вић, про­фе­сор на Еко­ном­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, ка­же да кон­цен­тра­ци­ја нај­про­фи­та­бил­ни­јих де­лат­но­сти ко­је има­ју и ве­ли­ки ути­цај у стра­ним ру­ка­ма ни­је до­бра за јед­ну др­жа­ву. Али она ту ни­шта не­ће мо­ћи да ура­ди. До­да­је да „Те­ле­нор” од­ла­зи из Ср­би­је јер Нор­ве­жа­ни ни­су за­до­вољ­ни за­ра­дом а то се ви­де­ло и по про­да­ји Те­ле­нор бан­ке про­шле го­ди­не. За ин­ве­сти­ци­о­не фон­до­ве ва­жи да ку­пу­ју па пре­про­да­ју за ви­шу це­ну. Ме­ђу­тим, Са­вић не оче­ку­је да ће ККР та­ко да се по­на­ша. 

Он под­се­ћа да је Алек­сан­дар Ву­чић у свој­ству пре­ми­је­ра ре­као да је нај­ту­жни­ји што „Те­ле­ком” ни­је про­дат, а као ар­гу­мент за про­да­ју је би­ло то што не мо­же да из­др­жи кон­ку­рен­ци­ју.

– Са­да ви­ди­мо да се пр­ви из кон­ку­рен­ци­је по­ву­као „Те­ле­нор”. За ме­не је ар­гу­мент да „Те­ле­ком” не тре­ба про­да­ти то што се за срп­ско тр­жи­ште бо­ре „Те­ле­нор”, ВИП и са­да ККР, па за­што не би и на­ша др­жа­ва. „Те­ле­нор” је ли­цен­цу пла­тио 1,5 ми­ли­јар­ди евра, а по­сло­вао је и с про­фи­том по­след­њих де­сет го­ди­на. Ка­да се све то збро­ји, ја­сно је да до­ма­ћа мо­бил­на мре­жа ви­ше до­но­си вла­сни­ку од јед­но­крат­не про­да­је за око ми­ли­јар­ду евра, ко­ли­ко су ин­ве­сти­то­ри ну­ди­ли – ка­же Са­вић.

Ми­лан Ко­ва­че­вић, са­вет­ник за стра­на ула­га­ња, ка­же да Ко­ми­си­ја за за­шти­ту кон­ку­рен­ци­је мо­ра да во­ди ра­чу­на о то­ме ко­ли­ки ће тр­жи­шни удео да до­би­је ККР и да не до­пу­сти ве­ћу кон­цен­тра­ци­ју.

Дејвид Пе­тре­ус заштитно лице ККР-а

Иако је у нашим медији­ма Дејвид Пе­тре­ус најчешће спо­мињан као вла­сник ККР-а, он то запра­во није. Чи­ње­ница је да је бив­ши шеф ЦИА само дирек­тор ККР инсти­тута. Ме­ђу­тим, у јавности се врло често поја­вљу­је као заштитно лице овог инвести­цио­ног фон­да. Подсећа­ња ради, овај инвестицио­ни фонд је почет­ком 2014. године био заинтересован и за куповину „Ду­нав хра­на гру­пе” у оквиру које послу­ју „Имлек”, „Бамби–Ба­нат” и „Књаз Ми­лош”. У том послу, међу­тим, пре­текли су их „Мид Евро­па партнери”.

Јована Ребреновић,
Политика