„Тенк-убица“ стиже на пролеће: Кантемировска дивизија чека „Терминаторе“

Руска армија у марту месецу коначно добија прву партију универзалних борбених оклопних возила за подршку БМПТ-72 „Терминатор-2“. Ради се о екстремно наоружаној борбеној концепцији, која је намењена остваривању ватрене премоћи на тлу.

Руска корпорација за производњу оклопних борбених средстава „Уралвагонзавод“ планира да у марту месецу ове године почне са испоруком оклопног борбеног возила за подршку тенкова БМПТ „Терминатор“. Овим чином ће коначно да буде стављена тачка на помало „чудна“ вишегодишња одлагања око његовог увођења у наоружање оклопних јединица руске армије.

До данашњег дана, нико у практичним условима није испитао тактичке предности овако конципираног оклопног средства, на пољу копнених борбених операција. Савремене пешадијске јединице располажу изузетно великим арсеналом противтенковског оружја, од ручних ракетних бацача па све до противтенковских ракетних система, чији домет достиже даљине од пет и више километара. Масовно присуство овог наоружања у пешадијским јединицама, и њихово перманентно усавршавање, знатно су повећали губитке тенкова и њихових тенковских посада.  Да би се што више сузбила све негативнија статистика, конструктори оклопних возила покушавају да што више ојачају оклопну заштиту тенка, даљим побољшањем основног тенковског оклопа, али и развоја нових система додатне оклопне заштите који се уграђују на основни оклоп (пасивна и активна заштита). Ипак, нешто је ту фалило. Недостајало је универзално борбено средство, које ће решавати огроман број задатака који се пре свега тичу откривања и уништења потенцијалних ватрених тачака на фронту, у којима вребају злокобони „ловци“ на тенкове. Да би се ови задаци ефикасно решили, било је потребно направити оклопно возило које је мобилније од основног борбеног тенка, чија је ватрена моћ у равни са тенком, и које има адекватну оклопну заштиту. Дакле, нешто што још није виђено на фронту. Једноставно, даља употреба „голе“ пешадије у савременим условима бојишта, која треба да потпомаже тенковима у нападу, доводи до неприхватљиве стопе губитака.

 

Витаљиј В. Кузмин

Рад на новом борбеном средству започео је још за време СССР-а. Група инжењера из Чељабинског тракторног завода, конструисала је прототип возила, још средином 80-их година прошлог века. Прва варијанта је добила и своје кодно име „Објекат 781“. Ово возило је испројектовано на бази тенка Т-72. Укупно су била направљена два експериментална образца. Ускоро су започели и тестови који су показали охрабрујуће резултате. Међутим, скори колапс СССР-а и тешка финансијска криза, обуставили су даљи развој овог пројекта, и са њим су дуги низ година почели да другују „мрак и прашина“.

Идеја о наставку овог пројекта поново је оживљена 1998.године. Цео пројекат даљег развоја и производње БМПТ је преузела фабрика „Уралвагонзавод“ из Нижњег Тагила. Инжењери „Уралвагонзавода“ су задржали његову ходну шасију коју је користио ОБТ Т-72. Први експертиментали образац је добио кодно име „Објекат 199“. После првих испитивања, идентификовано је неколико слабих тачака које су се тицале недовољно снажног наоружања, које мора да одговори веома великим захтевима који су задати пред ово средство. Ускоро је возило ојачано допунским наоружањем, а релативно слаба оклопна заштита побољшана је интеграцијом реактивних плоча које су покриле тело возила. Ова интервенција је значајно смањила пробојни ефекат приликом судара са поткалибарним и тандем-кумулативним пројектилима, и самим тим повећала степен његовог преживљавања. Такође уграђен је и комплекс који може даљински да открије и уништи противничке антитенковске мине. Због свог снажнијег основног наоружања у односу на претходну верзију, ово возило је добило име „Терминатор“. Међутим, серијска производња и увођење у наоружање још није започела.

Из конструкторског одељења „Уралвагонзавода“ је 2001.године стигла нова верзија, која је била значајно ојачана интеграцијом новог система за управљање ватром (СУВ). Ова верзија је добила ознаку БМПТ-72 или „Терминатор-2“. Напуцани „Терминатор“ је опремљен са два аутоматска топа 2А42 у кал.30мм, који има борбени комплет од 850 граната. Ове топове је производио чувени завод „Туламаш“ из Туле. Топ испаљује муницију у калибру 30×165 мм, а балистичке карактеристике гранате су обезбеђивале ефективан хоризонталан домет до 4.000 метара (пробојност до 50мм хомогеног челика под углом од 60 ст.на даљини од 1.000м). За овај топ су развијена 2 типа муниције у калибру 30×165 мм, панцирни и фугасни, а борбене платформе које га користе као основно наоружање су оклопна борбена средства БМП-2, БМД-2, БМД-3, БТР-90 као и хеликоптери Ка-50, Ка-52, Ми-28. Топови су оспособљени да дејствују у јединачном и рафалном режиму паљбе. Са њима је спарен и митраљез ПКТМкал.7,62х54мм, као и два аутоматска бацача граната кал. 30мм (сваки по 300 граната). Ударно ракетно наоружање се састоји од четири ласерски вођене противтенковске ракете „Атака-Т“ које су смештене у исти број танспортно-лансирних контејнера. Ову ракету одликује изузетно висока брзина лета, и према атрибуту брзине спада у најбрже ракете таквог типа на свету. Њена брзина износи око 550 м/сек. Примера ради „Маљутка“ лети брзином од 120 м/сек, „Фагот“ око 183-207 м/сек., BGM-71 TOW око 275 м/сек. AGM-114 Hellfire 440 м/сек. Оваква брзина јој обезбеђује да до максималне тачке њеног домета дође за свега 10 секунди. Специјално за БМПТ-72 су развијена два типа ове ракете, са кумулативном (9М120-1) и термобаричном бојевом главом (9М120-1Ф). Максимална даљина на коју се ракета лансира је 6 км, а на тој даљини она може да пробије сваки савремени тенк чији је оклоп ојачан динамичком заштитом. Треба напоменути да напредне верзије ове ракете, са тандем бојевом главом, имају увећан домет који сада достиже целих 10км, а повећана је и њена пробојност која износи 1000мм+ хомогене челичне плоче, заштићене структуром динамичке заштите. На циљ се наводи помоћу специјализованог комплекса за навођење Б07С1 „Атака-Т“, који ради у полуаутоматском режиму навођења (ласерски сноп).

 

Витаљиј В. Кузмин

Са оваквим наоружањем БМПТ је задобио способност да се бори не само против жиле силе, него и против теже оклопљених борбених средстава непријатеља, као и ваздушних циљева који се крећу дозвучном брзином као што су нпр. хеликоптери или крстареће ракете. Руски „Терминатор-2“ гарантовано уништава све потенцијално опасне ватрене тачке непријатеља у радијусу од 2км, без обзира на њихову чврстину. За време испитивања, приликом гађања тенка на даљини од 1,000 метара, утврђено је да ово борбено средство може својом „ватреном тучом“ у потпуности да га избаци из строја. Приликом увида у ефекте ватре коју је том приликом остварио „Терминатор-2“, регистровано је уништење готово свих нишанских справа који се налазе на корпусу тенка, оштећење тенковског резервоара, изрешетана купола и топ тенка. Тешки митраљез који се налазио на врху тенковске куполе је откинут, и пронађен десетак метара иза циља.

Упркос свом заиста деструктивном потенцијалу, највећи домети које је имао БМПТ-72 „Терминатор-2“ су била бројна полигонска испитивања и прикази на међународним изложбама војне технике. Очекивани улазак овог средства у наоружање је планирано за 2009.годину, међутим до тога није дошло. „Уралвагонзавод“ је био принуђен да својих 10 комплетираних машина „Терминатор-2“ испоручи казахстанској армији. У овом часу, Казахстан је једина држава која у свом наоружању има ова борбена средства.

Прави разлог за кочење увођења у наоружање "Терминатора-2" није техничке, већ бирократске природе. Увођење овог типа наоружања у састав оклопних јединица, захтева развој новог концепта у извођењу копнених борбених операција. То ће довести до промене у организационој структури оружаних снага. Процес је веома инертан, јер захтева велике финансијске и организационе трошкове. Поред тога, важну улогу у овом случају је имао и бивши министар одбране Анатолиј Сердјуков. Само њему знана концепција изградње оружаних снага, углавном се ослањала на набавку опреме иностране производње, док се иствовремено опструирала куповина домаћег наоружања.

Схватајући, да ће ово заиста сјајно борбено средство ко зна када постати део руских оклопних снага, „Уралвагонзавод“ доноси мудро решење о потреби повећања извозне привлачности БМПТ-а. Возило је имало своје препознатљиво име, које је потпуно разумљиво на свим иностраним језицима. Истина ово име, који је ипак везано за Холивуд, изазвало је буру негодовања међу посланицима Државне думе, који су саставни део Комитета за безбедност на челу са председавајућим Владимиром Комоедовом. Ипак, главни ауторитети су изашли у сусрет „Уралвагонзаводу“ који се нашао у тешкој ситуацији услед перманентог одлагања посла од стране руског Министарства одбране.

Најважнија околност која је дословно „отопила лед“ око овог пројекта, јесте његова борбена примена у Сирији. Наиме, руски тенкисти у Сирији, који су својим очима видели сву ватрену моћ „Терминатора“ изјавили су да ово средство напросто мора да постане интегрални део оклопно-механизованих јединица руске војске. Његова примена је посебно била индикована приликом борбе против јако утврђених позиција непријатеља, на које ни тенкови нису смели да крену. Комбинованом употребом топовско-ракетне ватре, уз истовремено дејство аутоматских бацача граната, претворило је неколико таквих ватрених тачака у најобичнију гомилу шута и камења. Борбени квалитет „Терминатора“ су на лицу места видели и бројни оперативци иностраних тајних служби који бораве на овом ратишту, пре свега Израелци. Отуда и озбиљна заинтересованост управо ове земље за набавком руских „Терминатора“. Ова држава која има једну од најквалитетнијих армија на свету, жели да их види у пару са њиховим ОБТ „Меркава“.

Башар Асад на бази Хмејмим, 27. јун 2017.

Reuters

Захваљујући резултатима из Сирије, али и позитивном одјеку тенковских посада на саму појаву овог средства, донесена је одлука да се „Терминатор“ од ове године лагано почне уводити у наоружање руске армије. Иако се ради о још безначајним количинама, важно је напоменути да је први корак направљен.

У међувремену, „Уралвагонзавод“ наставља да побољшава борбене способности БМПТ. Наредни БМПТ- „Терминатор-3“ се развија на бази платформе „Армата“. Он ће бити опремљен свим напредним решењима који су примењена и на основном борбеном тенку „Армата“. То се пре свега односи на уградњу нове генерације активне оклопне заштите „Афганит“ која пресреће и уништава непријатељске пројектиле који лете ка тенку (укључујући и поткалибарне који лете хиперсоничним брзинама). Биће примењена и аеросолна заштита, која обезбеђује једну врсту невидљивости и то не само за термовизијске уређаје, него и за радаре. Предвиђена је и уградња сопственог радара, који ће постати интегрални део система за управљање ватром.

У перспективи се планира снажније топовско наоружање - уместо два спарена 30-мм топа 2А42, планира се интеграција специјалне куполе са једним топом АУ-220М кал. 57 мм. Његова брзина паљбе износи 120 граната у минути, док му је хоризонтални домет вртоглавих 12 километара. Конкретно, ради се о топу који је део роботизоване куполе коју у комплету производи чувени руски биро „ЦНИИ Буревестник“. Претпоставка је да ће поткалибарна граната калибра 57×348 мм, испаљена из овог топа, имати способност да пробије хомогену панцирну плочу дебљине 150мм, на даљини до 1500 метара. Поред тога, овај топ може да дејстује и по ваздушним циљевима на висини и од 4 километра. Са њим ће да буде спрегнут и митраљез ПКТМ кал. 7,62х54мм.

 

Витаљиј В. Кузмин

Да ли ће се на овој модернизованог верзији „Терминатора“ наћи и аутоматски бацачи граната* и ат-ракете „Атака-Т“, за сада није познато. Међутим, постоји велика вероватноћа да ће се ово наоружање не само задржати, него и проширити (развој напредне куполе са топом АУ-220М која ће обухватити и контејнере са ат-ракетама). Овај закључак је изведен из чињенице, да ће се овај топ највероватније уградити и на савремену концепцију БМП-3, што је по ватреној моћи једнако са „Терминатором“, који не би поседовао додатно наоружање. Дакле, логика налаже да ће се на новом „Терминатору“ наћи још додатног наоружања, јер је крајње неоправдано да се у наоружању нађу оклопна средства практично истих борбених могућности.

* Највероватније ће се радити о најновијој верзији аутоматског бацача граната АГС-40 / 6Г27 „Балкан“ кал.40мм, који ће имати значајно већи домет и убојну моћ од досадашњег АГС-17 „Пламја“.

Слободан Ђукић,
Russia beyond