Почело снимање филма о Кошарама и Паштрику

26.01.2018. год.

Радио-телевизија Србије у копродукцији с Министарством одбране и Војнофилмским центром „Застава филм“ почела је снимање документарно-играног филма о борбама на Кошарама и Паштрику 1999. године. Филм ће бити емитован на двадесетогодишњицу НАТО бомбардовања као захвалност свима који су штитили границу отаџбине током 1999. године, али и почаст онима који су дали животе за одбрану земље.

На Кошарама је гинула младост, изјавила је данас ауторка документарно-играног филма о борбама 1999. у граничном простору некадашње СРЈ на Косову и Метохији Слађана Зарић, новинарка Информативног програма РТС-а, и указала да је, према њеној рачуници, просечна старост погинулих на Кошарама и Паштрику износила 25 година.

Прилог припремила Биљана Радуловић

„То су момци који су били на одслужењу војног рока и ја бих желела да у највећој мери њима посветим овај филм. Не знам да ли се официри са тим слажу, али за мене су хероји Кошара управо војници на одслужењу војног рока“, рекла је Зарићева на конференцији за новинаре и додала да су војници имали 18, 19 или 20 година.

Спречавање продора непријатеља на Косово и Метохију коштало живота 108 војника

У документарно-играном филму који се снима у копродукцији Радио-телевизије Србије и Министарства одбране Републике Србије, хронолошки ће бити испраћена дешавања од напада на караулу Кошаре 9. априла 1999. године, уз осврт на догађаје на Косову и Метохији који су им претходили годину дана раније, па све до потписивања Кумановског споразума јуна 1999. године.

У борбама против припадника ОВК и албанске војске, које је подржала НАТО авијација, живот је изгубило 108 припадника југословенске армије.

На линији фронта од неколико километара дуж границе, наши војници успели су да зауставе непријатеља и спрече продор на Косово и Метохију...

Ауторка Слађана Зарић је навела и да је до сада разговарала са 70 учесника борби – на основу сведочења некадашњих војника, официра, медицинског особља, као и сниматеља и новинара, биће снимљене реконструкција и драматизација појединих догађаја како би се, уз архивски материјал, приказали догађаји од 9. априла до 14. јуна 1999. године.

Очекује да филм буде приказан на 20. годишњицу НАТО бомбардовања.

Показујући на фотографије погинулих војника са Кошара и Паштрика, постављене у РТС-овом Студију 4 на Београдском сајму, у којем је одржана конференција за новинаре, Зарићeва је рекла да их је довољно погледати да би се схватило да је на Кошарама „гинула младост“.

„Само пробајте да схватите како то изгледа када је 40 дана смрт свуда око вас, када гинете или од минобацача, или од снајпера, или од авиона који баца бомбе. Ту су бачене и касетне бомбе, тако да у сваком тренутку ви живите са неком варијантом да сте ви потенцијални следећи. Знате, када сам ја њих питала шта је на Кошарама било најстрашније, одговори су били – најстрашније је кад се не пуца. Кад се пуца, онда је акција, кад се не пуца, онда се размишља шта је следеће, шта ће се следеће десити“, каже ауторка филма Слађана Зарић.

Министар одбране Србије Александар Вулин сматра да је битка на Кошарама и Паштрику „најхрабрије и најлепше лице наше војске“.

„Најтрагичније место, место истине и место где се показало да упорност, тврдоглавост, жилавост и вештина наше војске немају премца“, оценио је Вулин.

Према његовим речима, војници који су учествовали у борбама на Кошарама и Паштрику 1999. показали су велику храброст, а та битка је „деценијама касније показала велики кукавичлук и срамоту наших политичара“ који су о томе ћутали скоро 20 година.

Министар одбране Александар Вулин истиче да је битка на Кошарама и Паштрику „најхрабрије и најлепше лице наше војске“

Вулин сматра да је подизањем споменика погинулом војнику Тибору Церни, Александар Вучић „разбио заверу ћутања и истина више није могла да буде сакривена“.

„Србија је дочекала прилику да се захвали и одужи спомеником, булеваром и филмом, али и истином о нашим јунацима“, оценио је Вулин и додао да су „они пример како Србија треба да изгледа у најтежим тренуцима“.

На конференцији је говорио и официр Душко Шљиванчанин, некадашњи командант 53. граничног батаљона Војске СРЈ, који је оценио да су припадници тог батаљона истрпели најтежи удар непријатеља и тиме омогућили долазак појачања.

Официр Душко Шљиванчанин: Припадници тог батаљона истрпели најтежи удар непријатеља

Шљиванчанин је истакао да међу припадницима Војске СРЈ који су се борили на Кошарама и Паштрику нису били само Срби, него и Црногорци, Роми, Мађари и Бошњаци.

Генерал Драган Живановић, некадашњи командант 125. моторизоване бригаде у саставу Приштинског корпуса, оценио је да се о борбама на Кошарама и Паштрику дуго није говорило, али да се сада слободно може говорити о томе.

Он је рекао да му је драго што се снима документарно-играни филм у којем ће учесници битке моћи да изнесу своја сећања и да то остане поколењима.

Генерал Драган Живановић, некадашњи командант 125. моторизоване бригаде у саставу Приштинског корпуса, сматра да се сада о свему може слободно говорити

РТС, ФОНЕТ