РТ: Колико дуго Европа може да преживи без руског гаса?

Извор: Восток / РТ

Ако се обустави руски извоз природног гаса у Италију, земља ће имати само 15 дана до ванредне ситуације, пише Ла Стампа. Колика је европска зависност од руског гаса? Може гу ли САД то заменити?

"У Италији је удео руског увоза гаса око 37 процената. У Немачкој је нешто мање, око 28 процената. Немачке компаније заиста могу без руског гаса недељу дана дуже од Италије ", рекао је Петар Пушкарев, главни аналитичар у "Телетрејду" за РТ.

Питање је прво поставила Ла Стампа након експлозије у аустријском гасном погону у уторак, што је озбиљно нарушило испоруке гаса Европи.

Друге земље у Европи још више зависе од руског гаса него Италија или Немачка и имају чак и мање од две недеље за разлику од Италије, каже аналитичар.

"Зависност Словеније, Грчке и Мађарске је на нивоу од 41 до 45 процената. Без гаса из Русије, они ће се суочити са јаким дефицитом енергије за око 10 дана ", рекао је Пушкарев.

Аналитичар је додао да Чешка, Словачка, Финска, Литванија, Латвија и Естонија скоро 100 посто зависе од руског гаса.

Европска унија ради на уједињењу гасовода из Европе, Азије и Африке у Трансевропску мрежу како би осигурала сигурно и снабдевање гаса на континенту, рекао је Иван Карјакин, инвестициони аналитичар "Глобал Еф-икса".

Исту стратегију следи руски Гаспром, који је, упркос томе што је традиционални добављач гасовода за Европу, развија објекте за течни природни гас.

Европа је подељена по овом питању. Руски савезници по овом питању у ЕУ су Аустрија, Мађарска и Немачка, а противници су земље сееверне Европе, балтичких држава и неких земаља на југу.

"Ако Гаспром реализује све своје пројекте гасовода, онда ће гасовод из Русије чврсто заузети своје место у енергетском систему Европе. Онда ће се такмичити са течним гасом из Сједињених Држава и Катара, а руски гас има више могућности да понуди боље цене", рекао је Карјакин за РТ.

Због тога нови пакет санкција против Ирана, Северне Кореје и Русије укључује санкције испорукама снабдевања руским гасом Европи, истакао је аналитичар. У овом случају, Иран и Северна Кореја се налазе на списку само тамо како би се осујетио руски пројекат "Северни ток 2" и други гасни пројекти.

"Брисел сигурно схвата да се замена руског гасовода за амерички не повећава, него смањује енергетску сигурност ЕУ. Највероватније се неће одрећи сарадње са Гаспромом. Али Гаспром ће морати да трпи и због санкција и притиска САД-а. Цела борба је пред нама", каже  Карјакин.

Према речима Пушкарева, развијање инфраструктуре снадбевања течним гасом из Катара и САД је важно за Европу, али само како би имала алтернативу у случају ванредног стања као у Аустрији.

"Постројења за течни гас су скупа. То ће потрошаче коштати 50-70 процената више од гаса из гасовода и то једноставно није потребно у великим обиму и недостатку у погледу техничких проблема. Дакле, Вашингтон нема никакву шансу да сруши Русију са европског тржишта гаса", наглашава Пушкарев. То је разлог зашто САД врше притисак на Европу, додао је он.

Током протекле године САД су повећале снабдевање течним гасом Европу. Међутим, сада има само шест одсто европског увоза течног гаса, који не узима у обзир потрошњу природног гаса преко цевовода.

"Ројал Дачшел" и "Бритиш петролеум" су потврдили да ће Русија наставити да буде највећи европски добављач гаса барем до 2035. године. Руски удео на европском тржишту гаса порастао је на 34 посто прошле године, саопштио је Гаспром.