Астрономске плате чланова управних одбора

Директори појединих државних компанија месечно кући носе коверте које су и по 14 пута „теже” од плата обичних грађана Србије. Изражено у бројкама, то значи да има државних намештеника који зарађују око 600.000 динара месечно. Новост је најава владе да ће се њени званичници озбиљно позабавити „чешљањем” зарада у јавном сектору. Ипак, иста та влада је аминовала тако велике плате, усвајајући планове пословања јавних предузећа, ако сад одлучи да их замрзне, на губитку ће бити само они с нижим  примањима. Челници компанија који зарађују и до 600.000 динара највероватније неће осетити „промају” у новчанику.

Само за првих пет месеци ове године, како показује статистика, плате су у Србији у односу на исти период лане веће за око 26,3 одсто, што је, ако се има у виду да је раст производње пет одсто, право расипање пара.

И док се републички просек за мај кретао око 27.000 динара, без плаћених пореза и доприноса, бруто просечна јунска плата у НИС-у а.д. износила је 56.523 динара, односно 40.319 динара нето. Током ове године у првом кварталу висина примања била је на нивоу из децембра 2006. У другом кварталу остварено повећање основне зараде у односу на први квартал било је 1,5 одсто, а планира се да оно у трећем кварталу у односу на други, буде такође 1,5 одсто, што је у складу са планом пословања НИС а.д. за 2007. који је у том сегменту усаглашен са репрезентативним синдикатима НИС а.д. Тиме је уважена и препорука владе о расту зарада у јавним предузећима, потврђују у националној нафтној компанији.

Иако НИС и није више јавно предузеће већ акционарско друштво, на питање колика је плата првог човека ове компаније, а колика накнада за чланство у Управном одбору, у НИС-у кажу за „Политику”, да то чувају као пословну тајну, те из тих разлога нису у могућности да доставе тражене податке.

 Незванично се, међутим, сазнаје да председник Управног одбора Жељко Поповић прима месечно 10 бруто просека, што када се прерачуна износи око 565.000 динара, док је плата директора нижа за око 20 одсто. Зараде корпоративних директора  и директора функција крећу се око 470.000, док остали, нижи директори не примају мање од 100.000 динара, а таквих је, како се незванично сазнаје, у НИС-у, око 50.

У Јавном предузећу „Србијагас” кажу да је нето просечна плата за јун износила 38.803 динара, те да приче о томе да су ове зараде приближно око 900 евра односно 71.884,00 динара – не стоје.

У мају 2007, како је потврђено Танјугу, просечна бруто зарада у Јавном предузећу Аеродром „Никола Тесла” износила је 77.349,33 динара. Просечна нето зарада била је 55.702,27 динара. Интересантно је да је, према подацима из те компаније, плата генералног директора аеродрома у јуну износила 382.000 динара, што је 14 пута више од мајске просечне зараде радника у земљи.

Надлежни у Аеродрому, додуше, подсећају да су финансијски резултати „оправдали раст зарада свих запослених, с обзиром на то да је добит из редовног пословања у 2006. износила скоро седам милиона евра, што је је за 14 одсто више у односу на исти период лане”.

Истовремено је просечна нето зарада у „Јат ервејзу” за мај ове године  била 57.595 динара. У јуну је исплаћена аконтација, док је месечна зарада генералног директора пет просечних плата из претходног месеца, по одлуци Управног одбора, што је око 285.000 динара. Зараде запослених иначе, како тврде у овом предузећу, нису повећаване од почетка 2007, а могу се кориговати на основу резултата рада и у оквиру укупне масе зарада одобрене од стране Министарства финансија.

Плате у „Телекому” су нешто више од републичког просека и крећу се око 35.000 динара, док су плате стручњака нешто веће и крећу се од 40.000 до 52.000 динара. Просечна плата менаџмента је, како је објавио Танјуг, 92.000 динара, са распоном од 72.000 до 220.000 динара. Ови подаци потврђују, тврде надлежни, да  је Телеком Србије најпрофитабилније домаће предузеће, с приходима у 2006. већим од 64 милијарде динара и профитном стопом од 23 одсто.

Накнада за рад чланова и председника Управног одбора „Телекома” креће се у од 161.000 до 201.000 динара, док је накнада за рад чланова и председника Надзорног одбора између 4.379 и 8.757 динара.

Просечна нето зарада у „Железницама Србије” исплаћена у јуну износи 22.811 динара, док је просечна нето зарада менаџмента око 52.303 динара. Нето зарада генералног директора износи у просеку 119.016 динара и нижа је од зарада осталих директора јавних компанија, тврде у овом предузећу.

Они који седе у Управном одбору „Железница” примају 3,5 просечне месечне зараде, с тим што надокнада за председника Управног одбора износи 4,5 просечне зараде.

У Јавном предузећу „Транснафта”, које је настало после реорганизације НИС-а, октобра 2005. године, јуче нису без допуштења финансијског директора могли да саопште податке о просечним примањима запослених, као ни менаџмента. Како се незванично сазнаје просечна плате у овом предузећу је за око 40 одсто већа него у НИС-у. То значи да запослени у просеку примају око 56.000 динара, односно два мајска републичка просека.

Тајанствени ЕПС

Одговор на питање колика је плата Владимира Ђорђевића, генералног директора Електропривреде Србије, као и просечне месечне зараде у овом јавном предузећу, новинари „Политике” ни јуче нису добили. Из Сектора за односе с јавношћу ЕПС-а кажу да на ово питање нису добили одговор од надлежних у предузећу. Упркос томе што се зараде свих директора јавних предузећа у Србији знају, из само њима знаних разлога, плате у ЕПС-у су и даље тајна за грађане.