Референдум у Молдавији и судбина земље
У недељу у Молдавији ће протећи референдум о принципима избора председника земље. Грађанима предстоји да одговоре на питање: Да ли подржавате промене Устава, које дозвољавају да се преседник бира путем општенародног гласања? У случају позитивног одговора, слични избори могу да се одрже ове јесени. У противном парламент ће бити распуштен, и нови избори ће бити одржани по постојећем законодавству, које предвиђа гласање о предсендичкој кандидатури у парламенту. Ситуацију уочи референдума анализира наш коментатор Петар Искендеров.
Узрок одржавања плебисцита било је одсуство пуноправних и делотворних органа власти у Молдавији од пролећа 2009. године - тачније, намера одређених снага да искористе насталу ситуацију ради реализације сопствених далекосежних нациолано-државних планова. Полазна тачка актуелне кризе били су парламентарни избори у априлу 2009. године, после којих је прозападна опозиција, незадовољна резултатима, организовала масовне нереде, који су се претворили у заузимање зграде председничке администрације и других државних институција под паролом форсираног обједињења Румуније и Молдавије. Затим је земља прошла кроз низ бојкота и контрабојкота председничких избора, и на крају од септембра 2009. године већ годину дана дужност председника врши један од лидера алијансе За европску интеграцију Михај Гимпу.
За то време он је стигао да уђе у сукоб не само са половином становништва земље, незадовољног његовом прорумунском и антируском оријентацијом, већ и са уставом сопствене земље, чак и са Саветом Европе. Основни закон Молдавије и препоруке СЕ захтевале су од њега да распусти парламент још у јуну како би спровео превремене парламентарне изборе. Мада је Михај Гимпу и други лидери алијансе За европску интеграцију, одлучио на свој начин. Пошто му није пошло за руком да прогура у парламенту кандидатуру актуелног председника, решио је да промени устав да му буде згодан а да при томе сачува парламент, где прозападне снаге за сада имају релативну већину.
При томе алијанса не крије да намерава да искроисти председничку власт не за јачање молдавске државности, већ напротив за насилно гурање земље у састав Румуније. Чиме се још може објаснити чињеница да је Михај Гимпу већ објавио период постоајања Молдавске ССР у саставу СССР совјетском окупацијом? Позната је и друга звучна изјава господина Гимпуа: о томе да је он дошао на власт како би рекао грађанима истину: Ми смо Румуни.
Ова идеја се активно подржава у Румунији. Њен председник Трајан Бесеску толико се залаже за убрзано пружање молдавским грађанима румунског држављанства, да је већ изазвао критику од стране ЕУ. Осим тога, и у ЕУ, и у НАТО-у знају да ће прорумунски курс власти у Кишињову имати као последицу заоштравање придњестровског проблема: при чему нови конфликт може лако да увуче у своју орбиту не само Молдавију и Русију, већ и Румунију, Украјину, Мађарску и друге државе региона.
Испод сваке критике су и стална позивања присталица великорумунске идеје на историју - рекао је у разговору за Глас Русије екперт за Румунију Института за славистику РАН Владилен Виноградов. Он је уверен да се ради искључиво о плановима да се прогута Молдавија и њене институције и да се молдавска територија претвори у периферију Велике Румуније. Зато нема никаквих основа да се чак теоријски говори о равноправном уједињавању Молдавије са Румунијом, апелујући на догађаје из првог или другог светског рата:
У румунској варијанти то није исправно, зато што су националне државе већ постојале. Било је речи о привлачењу њима. А овакво привлачење неизбежно ће довести становнике актуелне Молдавије, како рускофонско становништво, тако и саме Молдавце у положај грађана другог реда. Све то се већ дешавало у историји Румуније међуратног периода.
У условима перманентне унутарполитичке кризе у Молдавији исход референдума није тешко прогнозирати. У сваком случају главни нису проценти одазива или гласова, већ то како ће се они користити: за добробит молдавске државности и свих грађана Републике или на њихову штету.
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/Aurelian Săndulescu/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Пробој у лечењу смртоносне болести ближи се крају, изјавио је директор истраживачког института Гамалеја
Систем управљања биолошким ризицима Вашингтона у другим земљама тестиран је у Украјини и Грузији, саопштила је руска војска.
Компанија НИС, Фондација СОС Дечија села Србија и њихов Центар „Јаки млади“ организовали су едукативне радионице намењене оснаживању младих које подржава ова организација, као и младих који долазе из...
Изабрани председник САД изразио је негодовање због „преварних“ тарифа за пролазак кроз канал и обећао да ће осигурати да трговачки пут не дође у „погрешне руке“.
Остале новости из рубрике »