Гени Европске уније
Озбиљан скандал у Немачкој изазвала је презентација књиге члана Савета директора Централне банке 65-годишњег Тила Сарацина. Она је насловљена као Немачка се самоликвдира и у њој је реч о смртној опасности која се по мишљењу аутора надвила над немачком културом, националним идентитетом и самом државношћу. Ова претња потиче од најезде Турака муслимана и представника других ненемачких етничких група. Како изјављује Тило Сарацин, Турци освајају Немачку исто тако како су косовски Албанци освајали Косово: уз помоћ већег наталитета. При томе, по његовим речима, велики део Арапа и Турака који живе у Берлину нема другу производну функцију, осим да продаје воће и поврће. Ситуацију анализира наш коментатор Петар Искендеров.
Немачки званичници већ су подвргли закључке Тила Сарацина најжешћој критици. Канцелар Ангела Меркел назвала их је сасвим недопустивим и изјавила да сличне дискусије деле друштво. Члан извршног комитета Социјал-демократске партије Немачке Ралф Штегнер у интервјуу за лист Тагесцајтунг саопштио је о одлукама својих колега да искључе Тила Сарацина из својих редова, пошто у Социјал-демократкој партији Немачке нема места за његове коментаре. Сличну намеру изразили су чланови Савета директора Бундесбанке, на шта је господин Сарацин одговорио да он као и било који други службеник Банке има право да изражава своје мишљење.
Узимајући у обзир постајање норми политичке коректности у Немачкој и другим земљама ЕУ, тешко је било очекивати да ће изваје Тила Сарацина о тако осетљивим проблемима наићи на одобравање на званичном нивоу. Тим пре што он дотиче крајње деликатну тему за Немце као што је етничка генетика, изјављујући у интервјуу недељнику Велт ам Зонтаг да сви Јевреји имају посебан ген, Баскијци имају посебан ген који их разликује од других. Од таквих разматрања није далеко до озлоглашених аријевских теорија.
Ипак ако се удаљимо од теоријских размишљања, морамо признати да ни канцеларка Меркел није сасвим у праву када тврди да оне деле друштво. Европско друштво је и тако подељено, и подељено је не због експерата и новинара, већ често због неконтролисане, противречне, а понекад и безубе политике ЕУ у сфери имиграције. Јер прилив стотина хиљада косовских Албанаца у Немачку, Швајцарску, Белгију, Италију и друге европске земље, где су они узели под контролу шверц наркотика и друге видове криминалног бизниса, није мит већ директна последица сумњиве политике Брисела, између осталог на Балкану. Није случајно, како је показало последње анкетирање листа Штерн, што 46% Немаца дели опаске Тила Сарацина да могу да се испоставе туђинцима у сопственој земљи. Индикативно је да је већ у редовима бундесвера сваки седми новајлија из редова миграната или њихове деце.
А да узмемо актуелне гласне протесте правобранилаца против протеривања Цигана илегалаца из Француске на Балкан. Како разрешити противречност између норми европских конвенција и чињенице да 70% Фрацуза подржава владу по том питању?
Слична реакција на оштре изјаве и ништа мање оштра дејства против легалних и нелегалних миграната у земљама ЕУ одражава постојећи раскол између јавног мњења с једне стране и државне елите и бриселске бирократије са друге - рекао је за Глас Русије шеф одељења за европску безбедност Европског интитута РАН Дмитриј Данилов:
Сличан раскол између власти и друштва остаје унутар појединих земаља и на наднационалном нивоу. Становништво, грађанско друштво и даље се са неповерењем односи према власти. Овај унутрашњи конфликт јача деловањем финансијске кризе, чије последице осећају широки слојеви становништва. Они покушавају самостално да траже узроке и изворе сопствених проблема - и налазе их како у лицу сопствених власти, тако и у свом окружењу, које је заиста нехомогено по свом пореклу, култури, језику, религији и начину живота.
Тило Сарацин, очигледно, заиста је претерао у својим размишљањима. Ипак он је само изреако оно о чему потајно размишља у крајњој линији половина европљана. И то доказује да проблем никако није у једном банкарском службенику.
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »