Дрезденска галерија - два пута спашена

Пре 55 година у Москви, у Музеју ликовних уметности Пушкин, одржан је свечани акт предаје ремек-дела Дрезденске галерије Немачкој Демократској Републици. До данас овај великодушни гест, када победник враћа војне трофеје побеђеном, остаје у историји Европе као јединствени догађај.

Светски чувена колекција Дрезденске галерије, која садржи таква ремек-дела као што је Сикстинска мадона Рафаела, могла је да буде уништена у време Другог светског рата попут многих других уметничких вредности, које су биле жртве фашистичке пљачке. Спасли су је совјетски људи, и то два пута.

Када су у мају 1945. године совјетске трупе, ослободивши од фашиста своју земљу и разбијајући их већ на територији Немачке ушле у Дрезден, оне су виделе у потпуности разрушен град. На месту где је стајала галерија биле су саме рушевине. За то су се постарали савезници - авијација антихитлеровске коалиције два месеца пре капитулације фашиста бобмардовала је Дрезден до темеља. Али совјетска обавештајна служба је сазнала да су још раније фашисти одвезли из Дрездена ризнице галерије и сакрили их. Започета је потрага, која се на срећу завршила успешно. Иначе би драгоцена платна, натоварена у теретне вагоне и скривена испод земље, у забаченом и потопљеном шахту, била уништена.

Колекција је однета у СССР. Немачке новине, пишући о томе, саопштавале су да је збирка узета као надокнада за разрушене музеје Лењинграда, Новгорода и Кијева и сматрале су да Руси никада неће дати свој плен. Западни новинари нису веровали у причу да су уметничку збирку спасли војници Совјетске армије, и дуго година су путовали у регион Рудних планина, тражећи онај тунел у којем су биле сакривене слике.

Спашену, али веома оштећену Дрезденску колекцију примио је Московски музеј ликовних уметности Пушкин. Актуелни директор музеја, а тада, 1945. млада сарадница Ирина Антонова сећа се како је, добивши трофејне вредности из Немачке, морала да ради скоро даноноћно.
 

Војници су истоваривали камионе, вадили сандуке, каже Ирина Антонова. И низ месеци смо радили на пријему ових величанствених вреднсоти - укупно око 350 хиљада разних уметничких предмета, не само слике, већ и скулптуре, порцелан. Дошао је огроман уметнички материјал, међу којим преко 700 слика, скоро све слике Дрезденске галерије. Оне су стигле нама, младима, који смо студирали уметност, али реално ништа нисмо видели од оригниала. И одједном пред нама се указала Сикстинска мадона Рафаела, Успавана Венера Ђорђонеа, Аутопортрет са Саскијом на коленима Рембранта, слике Веронезеа, Тинторета, Ботичелија, Корађа.
 

Многа платна налазила су се у жалосном стању. Тако је чувено Тицијаново платно Динариј Кесарја било толико прожето влагом, да је подсећало на налепницу за копирање на стакло. Ремек дела је требало спасавати и то по други пут! Посла су се латили совјетски рестауратори на челу са истакнутим сликаром Павлом Корином. 10 година напетог рада било им је потребно да врате у живот чувена платна! И уочи повратка колекције Немачкој брижљиво реастаурирана и обновљена колекција била је изложена у Музеју ликовних уметности Пушкина. У року од 4 месеца, док су у Дрездену доводили у ред сале Галерије, раритете светске уметности први пут су виделе стотине хиљада совјетских грађана.
 

Генерални директор Државне уметничке збирке Дрездена Мартин Рот, који се недавно обраћао руским слушаоцима преко радија, уверио је да када у Дрезден не би биле враћене слике галерије, град никада не би постао онакав какав је данас. Јер сада више од два милиона људи годишње долази у град на Елби само ради музеја, ради кулутре. Мартин Ром, међутим, до данас не може да објасни рационално овај акт несебичног повратка вредности, ову иницијативу тадашњег руководиоца СССР Никите Хрушчова.

То је био великодушан поступак Хрушчова, каже немачки стручњак. Али истина се састоји у томе да до данас не знамо праве разлоге из којих је он то учинио. Што се тиче значаја тог геста за грађане Дрездена, то је једноставно немогуће преценити: разрушен, уништен морално и физички, град је поново скупио снагу да подигне главу. Тада се десила огромна и скоро невероватна срећа за нас.

И зато на мермерној плочи испред улаза у Дрезденску галерију златним словима на немачком и руском је уклесано: Спас ремек-дела уметности Дрездена од стране Совјетске Армије предтавља истакнути подвиг хуманизма, догађај од великог историјског значаја. За сва времена захвалност народима Совјетског Савеза.