Сензације из Ирана: нема дима без ватре

Тога још није било у политичкој пракси Ирана - у један дан прво покушај атентата на председника,  а затим поседовање четири руска зенитно-ракетна комплекса С-300. И једна и друга сензација су се испоставиле као још један блеф, па ипак нема дима без ватре. Зашто је лансиран овај за неког сладак пар иранских новинарских патки?
 

Вест о покушају атентата на Махмуда Ахмадинеџада лансирале су не западне већ иранске агенције. На председничку колону на путу на запад земље у град Хамадан бацили су, кажу, бомбу. Чак су и видели мртвог телохранитеља. Затим су аутори ове сензације унели поправке. Није била бомба, већ петарда, којом су прославили долазак председника. Али ефекат бомбе је урадио своје. Пре него су ову информацију демантовали, ирански медији су успели да убеде грађане да је покушај атентата био организован од стране специјалних служби Запада или Израела, или чак иранске опозиције. Покушаји да мобилизују јавно мњење на борбу са „спољашњих непријатељем" су изгледали веома наивно, сматра Андреј Володин - експерт Института за међународне односе РАН:
 

Смешно је рећи да иза експлозије, ако је уопште до ње дошло, стоје западне специјалне службе. На Западу одлично схватају, да атентат на високе државнике Ирана може да доведе до дијагонално супротних резултата.
 

Не може се искључити да је та „патка" идеја оних који су хтели на неко време да обезбеде себи фору у политичкој борби међу различитим клановима иранског политичког врха. Ево шта мисли експерт Института за изучавање истока РАН Ирина Фјодорова:
 

То је показатељ тензија између неоконзерватора, чији је представник председник, и реформатора. Владајућој елити је сад од користи да подигне прашину око овог случаја, да покаже колико је велика спољашња претња. И на тај начин да покуша да још боље оправда неопходност атомског програма Ирана.
 

Друга новинарска патка - о поседовању четири руских зенитно-ракетних комплекса С-300 из Белорусије и још неке земље је такође била за унутрашњу употребу. Наиме, да придода снаге војним круговима и становништву да је врховна власт свемогућа. Ето, Русија се због међународних санкција уздржава да нам прода С-300, али ми смо добили то оружје и без ње. Тим пре што је недавно шеф америчког уједињеног комитета начелника штабова адмирал Мајкл Мален признао да Пентагон има план да удари по атомским објектима Ирана, примењујући стратешке бомбардере и крилате ракете. Ефикасно им се могу супротставити С-300. Истина, Ирина Фјодорова  не искључује могућност да Иран преко посредника добије руско оружје:
 

Продаја С-300 од стране Белорусије или неке друге земље би могла бити остварљива, али се о томе наравно неће говорити. Могуће да је невладина агенција ФАРС наишла на неку информацију, а затим била принуђена да је демантује. Чак су и владини кругови могли да дају ту информацију, да би Израел, САД добили сигнал да је Техеран спреман за отпор. Ето, ми имамо такво одбрамбено оружје. И та и друга варијанта је сасвим могућа.
 

Како и да је, иранске приче о С-300 су још једно сондирање међународном мњења. Техеран је збуњен, јер притисак на њега расте. Потребни су му нови аргументи, да одбије наставак преговора о његовом атомском програму. Чини се, ипак, да му ове новинарске патке нису обезбедиле нову аргументацију.