ГЛЕДАЈУЋИ И ИЗ УГЛА РУСИЈЕ А И ЕВРОПЕ, КАО И ИЗ УГЛА АЛИЈАНСЕ, ЈАСНО ЈЕ ДА ПРЕТЊА КОЈА СЕ ПОЈАВЉУЈЕ ДОЛАЗИ СА ЈУГА – ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ ВОЈНОГ КОМИТЕТА НАТО

РТ: Андерс Фог Расмусен је позвао Русију  да се придружи новом пројекту антибалистичког ракетног штита. Зашто би ово, по вашем мишљењу,  могло представљати примамљиву опцију за Русију?

Ђијампаоло ди Паола: Па, пре свега верујем да Русија и Алијанса имају заједнички интерес: да се заштите од претње која се појављује. Припремање оружја за масовно уништење, и начин њихове употребе, укључујући балистичке пројектиле, је једна од ових претњи. Тако да верујем да, уопштено говорећи,  постоји интерес обе стране да се заштите од ове претње. Такође верујем да је нови приступ САД  - тзв. фазни приступ – антиракетном штиту такође потенцијално примамљив, јер је фокусиран на спирални развој. Значи да  посматрамо претње откада се појаве, што је одувек био класични и чврсти став Русије. Морамо да пазимо на претње како се појављују. У овом прогресивном приступу систем се развија како се претња јавља. Изгледа примамљиво за Русију. Али, овде морамо бити јасни: постоји прилика, могућност, али још увек има доста тога да се уради. Такође, Алијанса још увек није одлучила хоће ли се погађати око овог питања. Не сарађујете на овако осетљивом питању ако не верујете једни другима. Зато сматрам да би ово било примамљиво за обе стране. Али требамо то развити. Али још увек нисмо то достигли. Такође требамо имати стратешко стрпљење.

РТ: Генерални секретар НАТО је такође споменуо да расте претња од напада Европе пројектилима. Можете ли  навести неке од ових претњи? Постоји ли неко посебан кога можете издвојити, а због кога бисмо се требали забринути?

ГП: То је јасно. Знамо да, уопштено говорећи, гледајући и из угла Русије, а и Европе, као и из угла Алијансе, јасно је да претња долази са југа. А на југу постоје одређена држава. А знамо о којој држави говоримо – држави због које се треба бринути. Мислим да је заштита становништва Алијансе, као и руског становништва од потенцијалне претње, важна.

РТ: Sада сте споменули јединство. Сада, у 2010. години постоји сарадња НАТО и Русије. Мислите ли да је ова сарадња јача него што је била у прошлости?

ГП: Мислим да има потенцијал да постане јача, јер смо прошли кроз тежак период. А ако успете да прођете кроз тежак период, ако поново кренете, онда имате нову одлучност да то урадите. Тако да сматрам да је нормално да када прођете кроз потешкоће и изађете из тога, онда постоји чвршћа основа да гледате унапред.

РТ: Стални представник Русије у НАТО је рекао да међу члановима Алијансе постоји одређени недостатак јединства по питању теме партнерства са Русијом и да се то осетило у Савету Русија – НАТО. Мислите ли да неко заиста покушава да наруши ово партнерство између Алијансе и Москве? Или постоји неко ко покушава да се нађе на путу новооснованом пријатељству?

ГП: Пре свега, морам да кажем да је господин Рогозин мој драг пријатељ. Тако да могу говорити веома отворено, јер се са пријатељем отворено разговара. Он понекад воли да дода мало боје у својим изјавама. Тако да је он понекад сликовит. Не, не бих рекао. Тачно је. Савет НАТО - Русија  броји 29 чланова и ту постоје разлике, а самим тим и различита осећања. Али истина је да нико од 29, а сигурно нико од 28 чланова, не поставља препреке. Ми имамо заједнички геополитички разум и морамо да покушамо да радимо заједно да изградимо чврсте односе. То је добро за нас, и то је добро за Русију. И надам се да ћемо у блиској будућности видети конкретан напредак.

РТ: Холандске војне снаге које иду из Авганистана је нешто о чему њуди размишљају. Они су у процесу повлачења из Авганистана. Канада је најавила да се и они повлаче. Који су будући планови  НАТО у Авганистану? И да ли су у складу са Обамином политиком којом жели да повећа НАТО снаге у земљи?

ГП: Конференција у Кабулу се одржала пре само два дана. И сматрам да је конференција у Кабулу показала обновљено јако обавезивање међународне заједнице, свих земаља које су биле присутне – тамо су биле присутне организације из 70 области.  А што се тиче Алијансе, постоји једнака обавеза да се остане – како је рекао Генерални секретар - колико год је потребно да се посао заврши, што не значи да ће величина особља данас бити једнака оној у наредним годинама. То само значи да ћемо заузети наш став у складу са ситуацијом. Наша једина обавеза данас је да помогнемо авганским снагама безбедности да постану господари и власници њихове властите безбедности и будућности. У Кабулу важан елемент транзиције је била транзиција процеса власништва – што значи безбедности – авганској влади уз помоћ међународне заједнице. Али то не значи „идемо кући“. Све је јасно речено. То је само процес транзиције власништва авганским властима на време.  Знате да је председник Карзаи рекао да је убеђен  да ће авганске снаге до 2014. године имати контролу над властитом земљом, а ми радимо на томе. Али чак и када дође 2014. година, процес ће бити вођен догађајима.

РТ: Питање везано за промјене у команди и доласку генерала Дејвида Патреуса на чело. Пре свега, како се одвија? А друго, он се обавезао да ће смањити број цивилних жртава. Да ли је то могуће, с обзиром на интензитет борби са Талибанима?

ГП: Пре свега, дешавају се промене у командовању, а не у стратегији. А желим да вас подсетим да је Дејвид Патреус, исто као и Мек Кристал, мозак новог приступа Авганистану.  Стога дефинитивно постоји наставак командовања. Позив генерала Патреуса за смањењем присутности  је једнак позиву Стенлија Мек Кристала, Генералног секретара НАТО, Алијансе уопште. Ми дајемо све од себе да то постигнемо, и Карзаи је у свом говору на конференцији у Кабулу признао да је у то уложено доста напора. То је могуће. Наравно, што је интензивнија операција, то је теже. Али чињеница да је тешка, не значи и да је немогућа. А ми смо решени да то учинимо.

 РТ: Да само мало пожуримо. Какво је мишљење НАТО, и ваше лично, о идеји председника Медведева да цела Европа има нови програм безбедности?

ГП: Верујем да до тога морамо дођемо заједно, да заједно радимо на Евроатлансткој безбедности. Тако да је идеја Медведева у резонанци са нашим убеђењима. Али ми волимо да кажемо да је тај принцип већ присутан у Хелсиншком споразуму, Паришком документу, у оснивачком акту. Принцип о коме он говори је добар, али начин да се он развије... вероватно нам не треба ново парче папира. Све је тамо. И све што нам треба је да радимо да то учинимо могућим.

РТ: У прошлости, постојао је камен спотицања између Русије и НАТО. А то је ширење НАТО ка истоку.  А недавно је Украјина одустала од својих намера да покуша да постане чланица НАТО.  Да ли мислите да је чланство у НАТО постало мање примамљиво?  Како гледате на то у будућности?

ГП: Пре свега желео бих да исправим ово што сте рекли, јер сматрам да то није прави начин да се тако поставе ствари.  НАТО није експанзионистичка организација. НАТО је организација слободних нација које желе да заједно деле одређене вредности – а прва и најважнија вредност је слободна демократија. Они желе да заштите своје вредности. Оне желе да остану заједно са обе стране Атлантског океана. Атлантска повеља, која је написана 1949. године – па прије политике „отворених врата“ – јасно каже да смо ми организација где свака европска чланица, која дели ову вредност, и слободно изабере да буде у савезништву, и која може допринети вредностима Алијансе, је добродошла. Тако да то нема никакве везе са експанзијом на исток, север, југ или запад. Ми смо организација где свака нација, која је спремна да се придржава ове вредности, може бити добродошла. Ми смо организација вредности; и ко жели да буде део ње је добродошао. И то се односи на све – а када кажем све, мислим на све – европске нације. Огромне или велике, мале или средње, чак и веома велике.

РТ: Када кажете „веома велике“ да ли икада видите Русију као чланицу НАТО, некад у будућности?

ГП: Одговорио бих на ваше питање питањем: да ли бисте се ви придружили НАТО? Ја немам никаквих ограничења на мом хоризонту, јер како је рекао Томас Фридмен, свет је раван. А када је раван нема линије хоризонта.