Србија ће до септембра добити копију документа из британског архива који може садржати и информацију о месту срељања Драгољуба Михаиловића.
Како је изјавио државни секретар Министарства правде Србије Слободан Хомен, на тај документ је британско министарство спољних послова ставило дуплу заштиту.
У британским архивима до сада пронађено петнаестак докумената о команданту Југословенске војске у отаџбини.
Михаиловић је осуђен на смрт и стрељан 17. јула 1946, а до данас није познато место на којем су закопани његови посмртни остаци.
Како је навео Хомен, који је и члан Државне комисије за утврђивање чињеница о стрељању Михаиловића, пронађен је и телеграм британске амабасаде у Србији у коме се влада у Лондону обавештава о томе да је власт у Југославији стрељала Михаиловића.
„Пронађен је телеграм у којем британска амбасада обавештава о стрељању Драже Михаиловића и то једини документ који потврђује да је над Михаиловићем извршена смртна казна стрељањем”, рекао је Хомен и додао да је утврђено да се то десило 17. јула 1946. године.
Тај документ је пронашла трочлана делегација Комисије, која је у јуну била у Великој Британији, где су јој на увид стављени сви документи осим тог докумената из Британског краљевског архива који чува и документа британских обавештајних служби.
Хомен је рекао и да је Државна комисија за утврђивање чињеница о стрељању Михаиловића добила податке о томе како је он ухапшен, као и податке о активностима комунистичке службе безбедности (ОЗН) у вези са тим.
„Откривено је неколико непознатих чињеница. Начин на који је ухапшен, подаци о јединици, људима и кретањима Озне (Одељења за заштиту народа)”, рекао је Хомен говорећи о Михаиловићу.
Хомен је навео и да је Комисија утврдила да су домаће службе безбедности имале два досијеа Драгољуба Михаиловића, то јест да је један водила војска, а други полиција.
„Досијеима се губи траг од 1992. године. Очигледно да их је режим Слободана Милошевића склонио”, рекао је Хомен и додао да се проверава шта је са њима, то јест да ли су уништени или су у приватним рукама.
Говорећи о стрељањима које је спровела нова власт након ослобођења земље од немачке окупације, Хомен је рекао да постоје спискови стрељаних по окрузима у Србији.
„Спискови постоје и биће комплетно објављени”, рекао је Хомен.
Према његовим речима „током три недеље револуционарне правде” после ослобођења нова комунистичка власт је, поред симпатизера четничког покрета, стрељала и припаднике тадашње друштвене елите.
„Стрељани су професори, учитељи, свештеници и имућније газде а не само симпатизери четничког покрета у те три недеље након ослобођења”, рекао је Хомен говорећи о периоду после 1944. када се успостављала нова комунистичка власт.
