Конзорцијум Набуко се нервира

Руски гигант Гаспром понудио је немачком РВЕ учешће у изградњи гасовода Јужни ток. Полтичаре и медије ЕУ ова вест је затекла ништа мање него што би лисица која се ушуњала у кокошињац затекла њене житеље. Суштина негодовања је следећа: Москва се дрзнула на светињу - пројекат гасовода Набуко, замишљен да заобиће Русију. Како би се умањила зависност Европе од испорука плавог горива са Истока. Москва намерава да неутралише главни фактор - РВЕ. Концерн као кључна фигура у изградњи и финансирању пројекта уз све предности има још и широку мрежу клијената. Без њега ће Набуко остати да виси у ваздуху. Све је могуће. Али Гаспром се у датом случају понаша у складу са увреженим западним традицијама. Никога на пример не збуњује када амерички концерн Ексон кружи око ослабелог БП као ајкула око бродоломника.

Аргументи европљана су јасни: добити свој извор снабдевања гасом. Створити конкуренцију Гаспрому. Економски интереси Русије, чији приходи у великој мери зависе од извоза енергената, за ЕУ немају никакав значај. Не зна се само зашто у таквом случају од Русије захтевају да прима интересе ЕУ ближе срцу него своје сопствене? Између осталог, Јужни ток је и универзални лек од прекида у испорукама гаса у ЕУ, које је Кијев својевремено научио мајсторски да инспирише и користи. Украјинска дилема није превише сложена: или цене ниже од тржишних, или Русија губи у Европи имиџ поузданог испоручиоца. Јужни ток ће ову зависност битно умањити.

И зашто се у ЕУ стиде да кажу да осим РВЕ, сви остали учесници Набука су огласили своју заинтересованост за Јужни ток, а мађарски енергетски концерн ОМУ је изјавио да намерава да учествује у оба пројекта. Можда би најбоље било одбацити нелсагања и ујединити их?

Николај Кавешников, водећи експерт за енергетику Европског института:

Никако. Ову идеју је већ истакао пре три месеца директор италијанске компаније, која учествује у Јужном току и наишла је на оштар негативан одговор министра за енергетику РФ Сергеја Шматка. Он је мотивисао нежељу тиме што се Јужни ток налази у много већем стадијуму спремности.

А Набуко има један несумњиви адут: планирана вредност његове изградње износи 8 милијарди евра, док вредност руског конкурента износи 25 милијарди евра.

Николај Кавшеников наставља:

А да ли у цену Набука улази постављање цеви преко дна Каспијског мора? Не. А одакле ће они узимати гас? Овде постоји известан пи-ар моменат када сви говоре о цени Набука до Бакуа, одлично схватајући да тај гас није довољан. Каква ће бити цена Набука са цевоводом преко Каспија, то нико не говори, зато што нико није рачунао.

Моменат за позивање РВЕ одабран је успешно, истичу немачки медији. До краја 2010. године конзорцијум треба да има чврсте обавезе од испоручилаца гаса, а њих нема. И Гаспром, како тврде, искористио је привремене тешкоће конзорцијума. Мада РВЕ, као мотор пројекта, са руским предлогом највероватније неће се сложити, у шта је уверен Николај Кавешников.

Што се тиче привремених слабости Набука, ове привремене слабости трају већ 12 година.

У медијима су се појавила саопштења која се међусобно искључују. РВЕ је тобоже потписао споразум о испорукама гаса са Туркменијом, а Турска са Азарбејџаном. Ипак никаквих споразума нема, тврди Ханделсблат. По његовим подацима, тек крајем јуна РВЕ је затражио од Азарбејџана и Туркменије чврсте обавезе на пуњењу цеви. Николај Кавешников ни за какве гасне уговоре ништа није чуо. Као ни његов колега Максим Шеин, експерт енергетске консалтинг компаније Брокер кредит сервис.

Нигде нисам видео информацију да је РВЕ склопио некакве уговоре о испоруци гаса. Изгледа да је то известан пи-ар корак: да Набуко одлично напредује. Мада је извесно да ничег одличног тамо нема у скорије време.

Комисија ЕУ, живо заинтересована за Набуко, планира на јесен да одржи конференцију о проблемима конзорцијума. Питање се поставља у чисто хамлетовском кључу: Или ће све успети 2010. или можемо да заборавимо на Набуко - такви гласови се чују данас међу сарадницима Комисије. Уз то, осим руске шале, ЕУ је добила нову главобољу. Све перипетије пажљиво прати Пекинг. Тамо чекају згодан тренутак да туркменски гас узму испред носа европљанима. И своје намере чак ни не крију.