Повеља Добрици Ерићу

Петнаести видовдански пјеснички сусрети

У организацији Књижевног клуба ,,Романија,, и под покровитељством општине, у Сокоцу су одржани Петнаести видовдански пјеснички сусрети, који су почели уручивањем повеље  познатом српском пјеснику Добрици Ерићу. Предсједник Књижевног клуба ,,Романија,, Миланко Боровчанин Ромсок рекао је да је ово признање установљено 2000. године, а први добитник био је Матија Бећковић.

Боровчанин је истакао да је, додјељујући повељу, Извршни одбор Књижевног клуба ,,Романија,,  уједно одао признање Добрици Ерићу за његово плодно књижевно стваралаштво дуго више од пет деценија.

Повељу и пригодан поклон Добрици Ерићу уручио је Драган Цвијетић, начелник општине Соколац, који је рекао да општина даје пуну подршку овој пјесничкој манифестацији, као једном од најважнијих овдашњих културних догађаја.

Своју пригодну бесједу Добрица Ерић посветио је Видовдану и Косову и Метохији.

- Откако знам за себе, међу празницима које смо славили у [умадији, један од највећих и најдражих, али и једини тужни празник, био је Видовдан. Дошло је време да опет будемо тужни због Видовдана и да се понекад запитамо да ли ћемо га славити и догодине кад све то буде нека туђа земља. Али, ако се то и деси, Видовдан је толико у нашем животу, у нашим душама, песмама и речима, да га никако не могу узети. Нека виша сила ће одлучити шта ће даље бити са нашим коренима, са нашом колевком, са нашим светињама...

У једној од својих песама рекао сам:

Причам ти причу о колевци,
у којој сада млад месец спава.
Ту су рођени сви наши преци,
ту је рођен и Свети Сава.

Кад је све то тако, мислим да су, ипак, земаљски силници, и поред све снаге, слаби да промене оно што је божанско, а Косово је наше божанство, наше извориште и историја... Никад нећемо прихватити да оно није више наше. Времена се мењају, силе се смењују... Ми смо пролазни и нескромни у својим жељама. Са својом седом брадом и косом, желео бих да дочекам да опет видим српске барјаке на Космету и српски народ у црквама широм Косова и Метохије.. . Нека никад у нашим душама не остане празно место где је некад било Косово, рекао је Добрица Ерић у својој бесједи на Петнаестим видовданским пјесничким сусретима у Сокоцу.

Он је, наравно, говорио и своје стихове, а као прву одабрао је пјесму ,,Видовдан,, коју је написао још у дјечачким данима.

Лијеп утисак на овој пјесничкој манифестацији оставила је и Тијана Мачар, студенткиња из Сокоца, која је говорила Ерићеву ,,Поносну песму,,.  

Соколачким љубитељима поезије представили су се и пјесници: Слободан Ристовић из Ужица, Благоје Баковић из Врбаса, четворица пјесника са Косова и Метохије: Ранко Ђиновић, Драгомир Костић, Милан Михаиловић и Новица Соврлић, те пјесници из Републике Српске: Јелина Ђурковић, Миленко Јевђевић, Здравко Згоњанин, Милад Обреновић, Радислав ]ивша, Милутин Савчић, Грујо Леро, Божидар Станар, Момир Јоловић, Милун Мишо Лубарда, Славко Ђурковић и Саво Радуловић.

Учесници Петнаестих видовданских сусрета у петак су посјетили Војничко спомен-гробље у Сокоцу и положили вијенац на централни крст овог гробља, на коме је сахрањено 980 погинулих бораца Отаxбинског рата са подручја сарајевско-романијског региона.

Служен је и парастос погинулим борцима, а потом су пјесници, на овом јединственом спомен-обиљежју, говорили  своје стихове. Након тога организована је посјета манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији.

Промоција књиге Миланка Боровчанина Ромсока

У оквиру видовданских свечаности у Сокоцу је одржана промоција књиге “Истоке душе” соколачког пјесника Миланка Боровчанина Ромсока. Промоцији, која је одржана у просторијама овдашње Народне библиотеке, присуствовали су и учесници Петнаестих видовдаских пјесничких сусрета.

Један од рецензената књиге “Истоке душе” ,пјесник из Ужица Слободан Ристовић рекао је да је Миланко Боровчанин Ромсок завичајни пјесник коме је свака српска земља, а не само Романија, завичај и да припада групи књижевника Републике Српске који су набојем писане ријечи изашли из поменутог простора.

Прасак тог певања је прелио простор који многи песници родољубљем опевавају.. . Та навала је нормална, позната и, слободно се може рећи, потребна, као што је и сенка потребна. Боровчанин је изнад тога. Он је лиричар најтананије потке, пропирач речи, што његовој мисли даје сјај, која дубље продире од поменуте сенке, рекао је Ристовић.

О Ромсоковој књизи говорио је и други рецензент Миленко Јевђевић.

- Миланко Боровчанин Ромсок пјева својој гори и своме роду: јетко, надахнуто, искрено и њежно. Као вилењак и бденик, он оживљава заборављене ријечи, бира их и препира, па их у нове облике кује да се даље чују и дуже нас грију, рекао је Јевђевић.

“Истоке душе” је шеста књига поезије Миланка Боровчанина Ромсока. Он је написао и књигу прича “Самртни сан” и роман “Сновиђења”.