Путин код два Буша

Вашингтон, 1. јула – Руси су одједном међу најбројнијим страним посетиоцима, на улицама се продају руске заставице, у ресторанима су јеловници с преводом на руски – нови је амбијент ексклузивног малог одмаралишта Кенебанкпорт, на североисточној атлантској обали САД. Преврат у свакодневицу овог места донела је најава посете шефа Кремља Владимира Путина кога шеф Беле куће Џорџ Буш треба да угости, данас и сутра, у локалном летњиковцу свога оца. Мештани тај састанак на врху доживљавају махом као прилику да доспу у средиште глобалне пажње, док аналитичари указују да је Путин и пре приспећа убрао поене, јер је први страни државник кога актуелни амерички лидер прима у том породичном „штабу”, што је, кажу, гест „особитог уважавања”.

Уз то, гост је, напомиње се – једним потезом добио два Буша, јер ће уз садашњег лидера бити и његов отац , као „кућни домаћин”. Присуству Џорџа Буша Старијег се, уједно, придаје појачана симболика, уз подсећање да је он, као председник САД (1989–1993) показивао „знатно више смисла за сарадњу с другим земљама” него његов син, који је често на удару међународне јавности због испољене једностраности, нарочито у ирачком случају.

Приватни сусрет

Овдашњи званичници сугеришу да је ово „само приватни сусрет, а не и званични самит” па „не треба очекивати битне промене ставова ни у једном од питања око којих се две земље подуже споре” и због којих су „односи између две земље сада гори него икад после хладног рата”. Ипак су главне теме разговора баш два кључна спора – око ракета и око Косова, с врло опречним тумачењима не само тих конкретности, него и поимања међународног права, међусобних усмерења и реалног односа снага у свету.

Данашњим уводником „Вашингтон пост” препоручује Бушу да Путину „скреше” да ће САД наставити да раде, колико год се Руси противили, и на независности Косова и на постављању ракетног штита у централној Европи”. Из кругова у Уједињеним нацијама се чује, међутим, да се тамо очекује да Буш и Путин овом приликом ипак „отворе врата за излазак из ћорсокака” у процесу одређивања будућег статуса јужне покрајине Србије, после руског одбијања четири предлога резолуције Савета безбедности. Ти нацрти су, наиме, уз техничке и календарске корекције, препоручивали „међународно надзирану независност Косова”, што Москва, као и Београд, одбацује и тражи да решење буде обострано прихватљиво, уз поштовање принципа неповредивости територијалног интегритета постојећих држава…

Могућност за привремени компромис назире се у евентуалном петом нацрту којим би се преговори Београда и Приштине продужили, за већ препоручених 120 дана, с тим да не важи аутоматизам – да се план Мартија Ахтисарија примени ако договора не буде. „Лос Анђелес тајмс” евидентира да косовско питање изазива раслојавања у Европској унији, а „Интернешенел хералд трибјун” прецизира да резервисаност исказују Шпанија, Кипар, Словачка, Грчка и Румунија, стрепећи да би независност Косова могла да уздрма њихова устројства, па и да, супротно америчким тврдњама, створи опасан преседан који би подстакао друге сепаратизме.

Односи између Буша и Путина важе за боље од оних који постоје међу њиховим земљама, што стручњаке подстиче да размишљају о старој недоумици у новом паковању, о дометима улоге личности у историји. Лични контакт је повремено главна алатка у дипломатији, подсећа Асошијетед прес и оцењује да ће двојица лидера настојати да „поправе једно од најважнијих партнерстава у свету”.

Ове је пренето тумачење које је о тим специфичностима дао Дмитриј Песков, портпарол Кремља. „И лидери могу да буду пријатељи, и да остану пријатељи и кад се не слажу”, рекао је уз напомену: „Али постоји граница преко које не могу да иду, а то су национални интереси, које морају да бране”.

Москва жели, додају аналитичари, да је Вашингтон третира као равноправног партнера. Она је, кажу, констатовала да њени акти партнерства, исказани у подршци Америци после терористичких напада на њу 11. септембра 2001. и сагласности да Вашингтон распореди трупе у централној Азији, као и да се НАТО прошири на балтичке државе, нису заузврат ништа донели, да је чак и потцењена.

Односи су се пореметили поводом Ирака, подсећа се, пошто је Русија (а тада и Француска и Немачка) оценила америчку инвазију као неоправдан, самовољан чин. Уследио је низ препуцавања: вашингтонска пребацивања за руска „одступања од демократије, притисци на суседе и енергетско уцењивање Европе”, и московске критике да Америка „прекорачује све границе, меша се у унутрашње ствари и подрива стратешке споразуме”…

До сусрета у Кенебанкпорту, подсећа се такође, долази у тренуцима раста руског и смањивања америчког утицаја на међународној сцени. Истовремено се констатује и да двојица председника имају драстично различит степен подршке међу сународницима, да је Путинов рејтинг врло висок, а Бушов врло низак. „Својевремено је Буш говорио да у Путиновим очима види његову душу, а сада у њима може да види рејтинг”, прокоментарисао је Ендру Кохут, директор овдашње истраживачке агенције Пју, која је ове недеље објавила да је, по резултатима њене међународне анкете, спољна политика САД и даље прилично непопуларна у свету.

Три специфичности

Познаваоци наглашавају још три занимљиве карактеристике Бушовог и Путиновог сусрета. Прво, да је то вероватно њихов последњи билатерални састанак, бар на овом тлу, пошто релативно ускоро обојица одлазе с врхунских дужности. Друго, да им се овом приликом „враћа дух бивше Југославије”, јер су први самит одржали јуна 2001. у Словенији да би им сада једна од главних тема било Косово. И треће – да најновије драме у Британији могу да се наметну као тачке дневног реда, пошто се оба лидера понајвише слажу на фронту против тероризма.

Догађаји на „Острвима”, овде су такође довели до повећавања мера безбедности. Кенебанкпорт их већ има због сусрета Буша и Путина: поједине улице су затворене за саобраћај, на дистанци ће се држати антиратни демонстранти, морем ће патролирати обалска, а небом ваздушна стража…

Извештава се, такође, да, после посете краће од 24 сата, Путин одавде иде на раније предвиђени циљ пута – у Гватемалу. Тамо ће покушати да његова земља добије организацију зимске олимпијаде 2014. године, за шта конкуришу и Јужна Кореја и Аустрија.

Кућни љубимци и јастози

Бушов и Путинов сусрет носи и извесна, рекло би се, баснолика знамења. „Вашингтон пост” данас подсећа, тако, да је руски председник својевремено казао да је његов кућни љубимац лабрадор Кони „већи, чвршћи, јачи, бржи и опакији” од шкотског теријера Барнија с којим део слободног времена дели амерички лидер. На разне начине је сада и Русија „већа, чвршћа и јача” него кад је Путин ступио на дужност, док су њени односи са САД постали и „опаки”, сугерише лист.

Састанак на високом нивоу, грађани Кенебанкпорта називају „јастог самит”. Сматрају да ће у свему најважније бити – послуживање њиховог главног морског плода, поготову под утицајем рака као важећег хороскопског знака.

Дворишна дипломатија

И други амерички председници – Ајзенхауер, Рузвелт и Кенеди, на пример – практиковали су „дворишну дипломатију”, то јест сусрете са страним државницима у приватном амбијенту.

У летњиковцу на кенебанкпортском рту Вокер поинт, који Бушови држе више од једног века, Џорџ Буш Старији је, причају, угошћавао Франсоа Митерана, Џона Мејџора, краља Хусеина, Јицака Рабина… Буш Млађи сада у том истом породичном здању први пут прима једног страног посетиоца високог ранга. Путин му је био први, кажу, први гост тог својства и на ранчу у Тексасу.

Разговори у летњиковцу

Руски председник Владимир Путин допутовао је данас по подне у Кенебанкпорт и вечерас почео разговоре са америчким председником Џорџом Бушом, у летњиковцу домаћиновог оца.

Дочек је био неформалан, у складу с предвиђеним програмом за „опуштену” размену мишљења о низу несагласности Вашингтона и Москве, а с циљем, како се овде тврди, да се поправи атмосфера у погоршаним односима између две силе.