Сајентологија и Циа: Мит или стварност?

Овај реферат је одржао Александар Леонидович Дворкин, председник Центра за истраживање религија у име свештеномученика Иринеја Лионског 26. јануара 2016. године на конференцији коју је одржао Православни универзитет друштвених наука «Свети Тихон».

Тема о вези између сајентологије и ЦИА-е је већ одавно постала општепозната. Помиње се у маси чланака, интервјуа и телевизијских емисија. Али кад сам се пре неколико месеци овлаш позвао на то у разговору с једним новинаром, он се заинтересовао и питао је да ли имам непобитне доказе или потврђене чињенице о овој вези? Другим речима, да ли могу да покажем «одакле тачно ветар дува»?

Питање ме је заинтересовало и одлучио сам да покушам да прикупим материјале на ову тему. Дакле, можемо ли навести непобитне доказе?

Јасна ствар је да би ме кад бих могао да докажем «одакле тачно ветар дува» људи назвали Едвардом Сноуденом и јуриле би ме америчке специјалне службе које (као, уосталом, и све специјалне службе) због очигледних разлога никад не откривају називе организација с којима сарађују. Међутим, од отворених информација о томе да је до дана кад је влада САД почела отворено и јавно да лобира интересе сајентологије (то се десило 1993. године) и да је одлично знала за делатност секте на основу легално и нелегално прикупљених информација о разним људима и организацијама, може се направити читава ветровита олуја.

На основу докумената који су до данас објављени знамо да је већ 1957. године ЦИА почела да истражује делатност Л. Рона Хабарда и сајентологије. Међутим, подаци који су прикупљени у овој студији још увек нису објављени. Мислим да у скорије време нећемо дочекати објављивање ових материјала.

Сам Хабард се целог живота активно и стално занимао за две ствари: окултизам и шпијунажу. На пример, у раној младости је ступио у ред розенкројцера, одржавао је окултне сеансе, доживео је неке сусрете с оностраним силама.

Већ као вођа сајентолошке секте он с поносом наводи најпознатијег сатанисту ХХ века Алистера Кроулија као свог «веома драгог друга». Може се навести и мноштво других фактора, али то превазилази оквире овог реферата. Подсетићу да је на руском језику у мом преводу објављен одличан чланак Џона Атака «Хабард и окултизам». 1)

Сајентолошка званична биографија оснивача секте јаросно негира Хабардову везу с окултизмом, али зато до васељенских размера преувеличава његове изузетне односе са специјалним службама. Тако сајентолози поносно саопштавају да се за време рата Хабард подвизавао у обавештајној служби РМ САД, где се јуначки показао «у откривању страних шпијуна и пружању помоћи америчкој војсци која је на острву Батан била у непријатељском окружењу». У ствари, знамо да је Хабард, који је радио у обавештајној служби РМ био само обичан службеник у канцеларији где је углавном цензурисао преписку војника у чему заиста нема ничег јуначког. У борбеним дејствима у току рата није учествовао ниједном.

Такође, сајентолози су измислили легенду која оправдава то што је Хабард после рата био члан Пасаденске ложе сатанистичког «Ordo Templi Orientis» («Реда источног храма» на чијем челу се налазио Кроули) и његово бављење магијско-сексуалним обредима које је упражњавао заједно с вођом ложе Џеком Парсонсом. По легенди секте Хабарда је наводно неко обавештајно надлештво убацило у сатанистичку ложу у својству «кртице» и он ју је уништио изнутра. Нема потребе говоримо о томе да се ова верзија лако побија чињеницама.

Хабардово бављење окултизмом оставило је трага на симболима сајентологије које су смислили он и његови следбеници.

Ево, на пример, сајентолошког летка који је издат за Хабардовог живота, и који носи назив «Златна зора» (тако се зове окултна ложа која је изнедрила Алистера Кроулија).

Сајентолошки летак «Златна зора»

Ево савременог аудио-видео издања Хабардових дела које управо носи назив «Златна зора».

Аудио-видео издање Хабардових дела «Golden Dawn» («Златна зора»)

А ево како изгледа наступ актуелног вође сајентологије Дејвида Мискевиџа. Окултну симболику унапред смишљеног сценског интеријера практично не треба објашњавати. Стубови храма, тема «Златне зоре» и месец (изузетно раширен окултни симбол) изнад «првосвештеника».

Сајентолошка сцена

Ево свима познатог сајентолошког крста који је преузет с полеђине тарот-карата коју је смислио Кроули. Истичем да је то практично прецртани крст. Обратите пажњу на још један детаљ: осмокрака звезда на коју је стављен приказ крста. Њој ћемо се још вратити.

Ружа и крст «Златне зоре» - приказ на полеђини тарот-карте Тома, које је смислио сатаниста Алистер Кроули    

Сад ћемо истаћи да постоји нешто заједничко између оснивача сајентологије Л. Рона Хабарда и обавештајне службе САД, а то је бављење окултизмом.

За почетак: неколико чињеница.

У Лондону је 1989. године изашла занимљива књига сећања бившег радника ЦИА-е Мајлса Копленда «Исповест специјалног политичког агента ЦИА-е» 2), у којој он говори о шеми коју је почетком-средином 1950-их година покренуо његов колега Боб Мандлстам. Шема се звала «Окултизам на врху». Идеја шеме је проста: пошто су неки лидери и шефови влада имали обичај да се консултују са астролозима и другим окултним саветницима амерички обавештајци је требало да «раде» с овим окултистима и да их учине спроводницима утицаја своје агенције.

Ова шема је обавила свој задатак, на пример, кад је «јасновидац» којег су послали агенти, убедио председника Гане Квамеа Нкруму да допутује у државну посету Кини у току које је у преврату покренутом од стране ЦИА-а одсутни лидер свргнут. По Коплендовим речима америчка обавештајна служба преко окултних «пророка» и «гатара» које контролише врло делотворно је утицала на председника Индонезије Сукарна.

Мандлстам је такође искористио духовно-политички покрет «Морална обнова» који је, по речима Копленда, омогућио агентима да тајним каналима утичу не само на афричке и азијске политичке посленике, већ и на европске лидере. Копленд тамо помиње и специјални споразум који је, по његовим речима, ЦИА склопила са сајентологијом, премда прећуткује његов садржај. Колико сам успео да сазнам осим брбљивог Копленда нико други у отвореним изворима не помиње овај споразум (који је очигледно закључен 1960-их година).

Копленд говори о још једном занимљивом случају:

«У сајентолошку секту смо убацили свог агента који је под личним руководством Рона Хабарда постао ‘члан клера’, али је касније захтевао и почео да добија све већу и већу ‘новчану надокнаду за оперативне трошкове’ коју је заједно са свом својом уштеђевином предавао дијанетици.»

Тако да ћемо тешко сазнати ко је на крају крајева ким манипулисао: ЦИА сајентологијом или сајентологија ЦИА-ом.

Исто тако је траг оставио рад америчких обавештајаца с разноразним окултистима: можемо да претпоставимо да је утицај био обостран и да су неки обавештајци почели да се баве окултном праксом. Сликовити ред који користе тајне службе који користе тајне службе даје извесне основе за конкретизацију оваквих претпоставки.

Овде треба објаснити да терин «ЦИА» често користимо условно. Заједица обавештајних служби САД (званични термин гласи «Intelligence Community») званично се састоји од 15 организација. Заједница обавештајних служби има свог председника, статут, грб, симболику итд.

Овако изгледа грб заједнице обавештајних служби САД:

Видимо исту осмокраку звезду, као што је она на коју је стављен сајентолошки крст. Вратимо се приказу сајентолошког крста. Његово прецртавање може се посматрати и као спој четири бодежа. Дакле, бодежи прецртавају симбол хришћанства. Али бодеж је познати симбол обавештајне службе и управо од бодежа се састоји звезда заједнице обавештајних служби.

У центру звезде заједнице обавештајних служби је ружа с пет латица. Али је ружа с пет латица симбол реда розенкројцера. Подударност? Тешко: јер понавља се чак и приказ оштрих листића између латица.

А ево шта је најзанимљивије: прочитаћемо опис грба који се налази на званичном сајту канцеларије директора националне заједнице обавештајних служби САД:

«Осам крајева поларне звезде симболизује шест департмана и две независне агенције Заједнице обавештајних служби. Они се спајају с петнаест звезда по кругу које представљају јединице других агенција које улазе у Заједницу специјалних служби.» 3)

Проблем је у томе што ових звезда нема петнаест. Има их шеснаест. Израчунајте сами. Која је, дакле, прећутана шеснаеста организација чија јединица улази у заједницу специјалних служби САД? Можемо ли да изнесемо претпоставке?

Сад ћемо, напокон, навести извесна индиректна сведочанства која се лако могу наћи у приступачним изворима.

Почетком 1990-их година грчка полиција је извршила претрес у атинској канцеларији сајентологије и одузела је мноштво интерних докумената секте чији је један део објављен. У некима се помиње помоћ коју ЦИА пружа одељењима сајентологије у иностранству.

Још 2001. године у часопису «Le Monde Diplomatique» објављен је чланак познатог новинара Бруна Фушероа «Секте: тројански коњ Сједињених Држава за Европу», 4) у којем је врло темељно написао о томе како америчка обавештајна служба и дипломатско надлештво користе читав низ секти, укључујући и сајентологију. Без обзира на сензационалистички карактер чланка, тужба није уследила.

Тешко да неко може да негира да Стејт департмент САД лобира интересе сајентолошке секте у разним државама: у Француској, Немачкој, Италији, Грчкој, Русији, Мађарској итд. Чак и у документима која је Викиликс објавио негде се појавила информација о томе да су после доласка државног секретара Мадлен Олбрајт у Немачку сајентолози ове земље позвани у амбасаду САД на брифинг. Колико ми је познато, ниједна друга секта не ужива толику пажњу и такве привилегије од стране САД. Такође схватам да на овом свету нема ничег бесплатног. Дакле, шта сајентологија може да понуди влади САД да би ова тако активно лобирала интересе релативно мале секте која ни из далека нема беспрекорну репутацију и чијем тајном учењу се смеје цео свет?

Један од главних циљева сајентологије је прикупљање и чување велике грађе информација како би се помоћу њих свако могао компромитовати и контролисати: од обичног члана секте који се одбио од стада до силних света овог, јер управљање њима пружа неограничене могућности. Пре 25 година бивши шеф Лосанђелеског бироа ФБИ је рекао да сејентологија «има једну од најефикаснијих обавештајних служби која може да се такмичи чак и са ФБИ». Од тада се капитал секте повећао вишеструко ако не и стоструко. Она себи може да дозволи да унајми много више адвоката и приватних детектива, што у знатној мери повећава могућности секте за обављање сложених специјалних операција.

Сад мало историје. Пореска агенција САД се 1993. године после 25-годишњег рата који је водила против сајентологије, практично предала: обавивши тајне преговоре с вођом секте Дејвидом Мискевиџем потписала је с њим уговор по којем је признала сајентологију и све с њом повезане организације за верске организације и потпуно их је ослободила пореза. Управо после овог уговора Стејт департмент је почео да лобира интересе сајентологије у свим земљама света. Не само то, уз уговор је приложен тајни протокол (нови, не онај који је помињао Копленд), који ни дан-данас није објављен. Какав је могао бити његов садржај.

Претпоствљам да је сајентологија (која, као што смо разјаснили, стлно прикупља информације о свима онима који доспевају у њено видно поље) почела да сарађује (или барем да дели извесне иформације о људима који занимају заједницу специјалних служби) са заједницом специјалних служби САД. А Стејт департмент је, разуме се, почео да лобира итересе овако драгоценог агента.

Украјински премијер Арсеније Јацењук (који је пре много година, док је био директор банке «Авал» у Кијеву, можда похађао неколико сајентолошких курсева) је пример човека чији су лични подаци били изузетно интересантни не само сајентологији, већ и заједници специјалних служби САД. Мислим да је списак људи који се налазе на високим дужностима у разним земљама, а који би могли занимати обавештајну службу САД прилично дугачак. И ако сајентологија поседује ове информације и спремна је да их подели с обавештајном службом, зашто да ова не искористи такву могућност?

Али на који начин секта може да добије ове податке? Сајентологија информације прикупља на неколико начина.

Одитинг

Први од њих је одитинг који секта приказује као својеврсну исповест. Али за време ове «исповести» све што човек који се налази у стању лаког хипнотичког транса може да саопшти (подсећам да се све обавља помоћу такозваног «Е-метра», односно примитивног детектора лажи) у сеанси која траје 3-4 сата, бележи на аудио и видео снимке и чува вечно. Односно, онај ко обавља одитинг не мора да поштује тајну ове «исповести». Напротив, они прикупљају најскривеније информације о човеку како би га претворили у послушног роба. Сетио се да су за време претреса московски радници безбедности Таганске «идеалне организције» сајентологије у соби за један одитинг открили шпијунску опрему за аудио и видео снимање која је била монтирана у зидове. По стандарду секте оваква опрема треба да постоји у свим просторијама намењеним одитингу.

Други начин је «изборно» прикупљање информација о човеку који занима секту. У ту сврху се унајмљују стручњаци којима помажу специјално обучени чланови секте и компромитујући материјал или проналазе или га праве. У оне који занимају секту могу спадати познате личности, то могу бити радници шоу-бизниса, радници органа за очување реда и безбедности, политички посленици и, наравно, непријатељи секте.

Можемо и треба да истакнемо да су и један и други начин прикупљања информација вапијуће неморални. Секта добијене податке користи за пробијање и ширење. Занимљиво је да ли било ком раднику америчких специјалних служби пада на памет да је добијање оваквих информација од секте и њихово коришћење дубоко аморално? Сами сајентолози сматрају да могућност контролисања људи на тај начин служи вишем циљу којим се приближава победа секте, а то значи и «добро» у целом свету. Али ако обавештајна служба САД која нипошто не верује у добро и напредак сајентологије ипак сматра да је потребно и дозвољено да користи ове информације треба поштено признати да сматра нормалним добијање информација до којих је дошла врло сумњива организација помоћу преваре, мита, крађе, мучења и поверљивих исповести.

И напокон, чак и ако поверујемо да сајентологија нема апсолутно никакве везе ни с једном агенцијом заједнице обавештајних служби, свеједно би се апсолутно без грешке могла назвати страном обавештајном организцијом која делује у Руској Федерацији. И ова обавештајна организација стално преноси личне и изузетно поверљиве податке о грађанима РФ главном штабу секте у САД. Значи, према таквој организацији се треба односити на одговарајући начин.

Али наравно, чини ми се да с великим степеном уверености можемо да тврдимо да сајентологија има мноштво веза са заједницом обавештајних служби САД. Мислим да индиректни, али веома битни докази које сам навео у овом реферату указују управо на то. Пре скоро две године амерички председник Барак Обама је јавно изјавио да међународна верска слобода (читај: њена америчка верзија – А. Д.) представља изузетно важан фактор националне безбедности САД. 5) Мислим да ова изјава која је потресна због своје циничности само признаје оно што је већ дуги низ година било очигледна чињеница. И вероватно можемо да претпоставимо каква се организација крије у прећутаној 16. звезди на грбу заједнице обавештајних служби САД.

P.S. Захваљујем се мом другу Џерију Армстронгу на помоћи у прикупљању материјала за овај чланак.

Александар Дворкин