Сваки симптом треба схватити озбиљно

Ризик је највећи међу младима који рано ступају у сексуалне односе и склони су мијењању партнера. Инфекције полних органа, посебно код младих жена, могу и без алармантних симптома, имати далекосежне посљедице.

Полно преносиве болести су заразне болести које се преносе са заражене на здраву особу најчешће полним односом (вагиналним, оралним или аналним), заједничким коришћењем игала и шприца код узимања дроге и са заражене труднице на дијете током трудноће и порода.
Ризик за оболијевање од полно преносивих инфекција је највећи међу младима који рано ступају у сексуалне односе и склони су мијењању партнера. Управо та популација не практикује да користи кондом, који је најсигурније заштитно средство и против полно преносивих инфекција и против нежељене трудноће. Осим тога, препознавање ризика је у популацији младих и иначе изразито ниско, а вјеровање да се "њима не може ништа лоше догодити" јако изражено. Управо они млади који су склони ризичнијим понашањима имају ниску перцепцију ризика, што може њихово понашање учинити још ризичнијим. Млади који узимају било које психоактивне дроге (укључујући алкохол) под њиховим утицајем, склонији су случајним и непланираним сексуалним односима с готово непознатим партнерима, при којима се углавном не користи никаква заштита.
Неодговорно полно понашање и погрешно доживљавање властите и туђе полности одраз су добне незрелости. Овакво понашање је раширено, упркос начелној жељи сваке младе особе да буде здрава, плодна и има потомство.
Све полно преносиве болести не изазивају лако уочљиве и карактеристичне потешкоће, а код инфекције бактеријом кламидија оне могу сасвим изостати. Симптоми су још мање уочљиви код мушкараца. Тако се догађа да заражене особе, не знајући да су заражене и не тражећи љекарску помоћ, инфекцију шире свим својим полним партнерима. Иако је мијењање партнера један од фактора ризика за сексуално преносиве инфекције, управо "невидљива" присутност микроорганизама у популацији младих, може довести до заразе и код оних дјевојака и младића који нијесу склони промискуитету. Већ први или други партнер може узроковати инфекцију кламидијом или хуманим папилома вирусом, што може довести до дуготрајних потешкоћа, а и до трајних посљедица.
Ако дјевојка или младић осјећа бол, сврбеж или има друге промјене коже у подручју полних органа или чмара, појачани или промијењени исцједак, потешкоће при мокрењу, болове или крварење приликом полног односа, обавезно се треба јавити своме љекару ради откривања заразе и лијечења.
Темељни принципи у циљу смањивања ризика, преноса и ширења важе за све полно преносиве болести. Потпуну сигурност пружа једино суздржавање од полних односа с непознатим особама и узајамно вјерни однос двију незаражених особа, односно ако имате полни однос са здравим партнером који има полне односе само с вама. Ако постоји сумња о могућој зарази у ранијој сексуалној вези или везама, потребно је обавити љекарски преглед, ради што ранијег откривања заразе и лијечења. Дјелотворну заштиту против полно преносивих инфекција, а и против нежељене трудноће, пружа редовна упораба кондома, док хормонске контрацепцијске пилуле не штите против полно преносивих болести.
Оно што не треба заборавити да сваки симптом полно преносивих болести треба схватити озбиљно и не одлагати љекарски преглед. Упочетку симптоми различитих болести могу бити слични, те се по њима не може судити о озбиљности инфекције. Инфекције полних органа, посебно код младих жена, могу и без алармантних симптома, имати далекосежне посљедице. Терапија се увијек прописује за оба партнера и треба да се спроводити точно према упутама љекара. И ако немате проблема не заборавите да је преглед код гинеколога барем једном годишње као и редовни папа-тест најбоља превенције посљедица злоћудних процеса женских полних органа.

Најчешће преносиве инфекције
Полно преносиве болести показују посљедњих десетина година велике промјене у узрочницима, симптоматологији, тежини и прогнози.
"Класичне" полно преносиве болести, као сифилис и гонореја, све су мање заступљене, а у морбидитету се све више појављују болести изазване не тако давно откривеним узрочницима (кламидија, уреаплазма, хумани папилома вирус и друге). Данас су најважније полно преносиве болести оне узроковане вирусима и то: вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ) који је узрочник АДИС-а, вирусом гениталног херпеса, хуманим папилома вирусима и вирусима који узрокују хепатитис Б и Ц. Најраширенија бактеријска полно преносива инфекција узрокована је бактеријом chlamydia trachomatis.

Фаталне посљедице
Ако се правовремено и рано не препознају и не лијече, полно преносиве инфекције могу узроковати неплодност мушкарца и жене, ванматерничне трудноће и спонтане побачаје, као и утицати на здравље потомства. Инфекција ХИВ вирусом који изазива АИДС је и данас смртоносна.
Против вирусних полно преносивих болести нема дјелотворног лијека. Само против хепатитиса Б постоји вакцина, која је уведена у редовни програм обвезног вакцинисања. Бактеријске полно преносиве болести се успјешно лијече антибиотицима.