Антарктик може утолити жеђ човечанства

По подацима Светске метеоролошке организације, снабдевање пијацом водом једна је од главних препрека за стабилан развој. Већ данас скоро трећина становништва Земље живи у земљама са хроничним помањкањем воде. И ако се садашње тенденције задрже, до 2025. године у условима дефицита воде ће живети две трећине становника планете. Антарктик би могао помоћи да се утоли жеђ човечанства.

Доста је тајни Антарктика одгонетнуто, али много тога још остаје да се појасни. На пример, научници ни до данас не могу да прецизно израчунају биланс Антарктичког леденог штита, то јест, колико снега он добија годишње, колико леда губи у облику ајсберга (ледених брегова) због процеса топљења. За решење тога и низа других задатака у поларним регионима Земље пролетос је профункционисао највећи до сада научни програм – “Међународна поларна година 2007/2008”, у коме учествују научници из преко 60 земаља света.

Научне снаге је требало удружити зато, што једино крупни комплексни програми омогућавају да се добију принципијелно нова знања о природи Земље. Овај пројекат су иницирали руски научници. 2004. године Светска метеоролошка организација и Међународни савет научних савеза подржали су ту идеју.

У Здружени комитет за припрему и реализацију Међународне поларне године 2007-2008 из Русије је ушао познати географ и глациолог, академик Руске академије наука В. М. Котљаков. Тај комитет је и сачинио јединствени научни програм Међународне поларне године, у који је укључено око 200 пројеката руских научника. Реализација програма ће омогућити да се добије комплексна информација о различитим компонентама природне средине Арктика и Антарктика, да се развије систем ситуирања информацијама о околној средини поларних области. Бићемо у могућности да добијемо комплексне оцене текућих промена прогноза будућих промена климе и стања околне природне средине. Практични резултати ће представљати и научне препоруке. Низ пројеката има за циљ истраживање тако значајног елемента поларних области као што су ледени брегови, који заправо и јесу одраз савременог стања залеђивања Арктика и Антарктика. На Арктику је то скопчано са проблемом безбедности пловидбе и изградњом морских платформи за производњу нафте и гаса, док се Антарктик третира као простор са кога се ледени брегови могу користити за добијање пијаће воде.
По подацима Светске метеоролошке организације, снабдевање пијаћом водом једна је од главних препрека за стабилан развој. Већ данас скоро трећина становништва Земље живи у земљама са хроничним помањкањем воде. И ако се садашње тенденције задрже, до 2025. године у условима дефицита воде ће живети две трећине становника планете.

Антарктик би могао помоћи да се утоли жеђ човечанства.
Сваке године Антарктик даје океану хиљаде кубика чистог леда у виду распадања ледених брегова. Комади тих ледених брегова су величине од десетак метара до стотина километара. На пример, један од гиганата био је дуг око 160 километара, широк 70 метара и дебео 250 метара. Крупни ледени брегови опстају између 8 и 10 година. Морске струје и ветрови их прилично често носе из јужног поларног рејона далеко на север, до 40-50 степени јужне ширине. Уколико би се искористили ти природни путеви миграције ледених брегова, онда би смо већ у ближој будућности били у техничкој могућности транспорта помоћу гурача мањих ледених брегова обима до 0,1 кубни километар до афричких обала. Проблем коришћења ледених брегова за добијање пијаће воде важан је још и зато, што се у последњих неколико деценија у низу земаља света бележи погоршање еколошког стања река, језера и акумулација. То је скопчано у првом реду са значајно повећаним антропогеним утицајем на природне воде, који се испољава у смањењу водних резерви и погоршању квалитета воде. Становништво Земље данас годишње троши око 0.01 проценат пијаће воде од постојећих на планети резерви.

А где је преостали део?

70 процената воде конзервирано је у антарктичком леду. Та ризница пијаће и најчистије воде годишње се попуњава са 2 и по хиљаде кубних километара леда. Сваке године Антарктик даје преко 2 хиљаде кубних километара пијаће воде у виду ледених брегова и тако слови за континуирано обнављајући извор идеалне пијаће воде. Антарктички ледени покривач повећава се на рачун акумулирања снега. Та маса леда површине преко 12 милиона квадратних километара и дебљине у центру преко 4 километра шири се од центра ка крајевима и крај ледника завршава се у мору. Када достигне нестабилно стање она се одваја и претвара у ледени брег. Пловећи ледени гиганти површине до 10 хиљада квадратних километара формирају се приликом одвајања од ледника површине преко стотину хиљада квадратних километара. Дебљина таквих ледених брегова може достићи и 200-400 метара, а сваки у себи садржи скоро онолико воде колико становништво Земље троши годишње. Међутим, обични ледени брег, каквих се годишње одвоји и неколико хиљада, ипак није тако велики – просечна њихова дужина износи 1 километар, ширина 0,5-0,6 километара и дебљина до 300 метара. Данас око Антарктика стално плутају ледени брегови обима око 4,7 хиљада кубика.

На нивоу идеје и нереализованих пројеката постоје две основне методе коришћења ледених брегова за добијање пијаће воде. Прва – транспорт ледених брегова. Предлаже се да се искористе природни путеви миграције ледених брегова и помоћу снажних гурача или тегљача да се транспортују мањи брегови обима до о,1 кубни километар. Њих је пре транспорта потребно прекрити специјалном фолијом ради заштите од брзог топљења, јер би се они у противном једноставно истопили приликом транспорта.
Друга метода подразумева транспорт воде. Предлаже се да се ледени брегови на лицу места разбијају помоћу специјалне опреме, да се потом ледена санта товари у специјалне контејнере и допрема до потрошача.

Коришћење ледених брегова за добијање пијаће воде није идеја потекла из нашег времена. Још 1773. године посада чувеног Џејмса Кука скупила је 15 тона пијаће воде из антарктичких ледених брегова за свој брод “Тхе Ресолутион”. Од тада се ситуација није принципијелно променила. И данас се добија пијаћа вода од ледених брегова, у мањим количинама, наравно, као егзотични напитак. Треба имати у виду да се потрошња воде у свету само у XX веку повећала за 7 пута и да је то незаустављив процес. Веома скоро ће чак и развијене државе осећати дефицит у води и тада ће бити економски исплативо да се она производи од ледених брегова.