Рејтинг најбољих светских универзитета по верзији THE
Британаки издавач Times Higher Education објавио је на свом сајту рејтинг најбољих универзитета света (The World University Rankings, THE) 2015/16 глобално истрживање којим је обухваћемо 800 универзитета са свих континената, а у коме је још једном доказана апсолутна домиавија високошколскох устаноива из САД и Велике Британије, а најбољи од најбољих је Калифорнисјки технолошки институт (САД).
Обухвативши први пут у својој 12. годишњој традицији истраживања 800 универзитета света глобални ректинг THE World University Rankings 2015/16 још једном је показао доминацију бисокошколскоих станова из САД и Велике Бртаније из којих је у прву десетку ушло 9 универзитета. Истовремено десило се први пут да су их на Топ листи-200 мало су стеснили универзитети из Швајарске, Немачке и Холандије, тако да је присуство унивезитета из контнтеалне Европе међу најбољима највеће од кад је овај рејтинг устанвљен. Десило се такође да се Швајцарски федерални технолошки институт из Цириха умешо међу првих десет места која су досад била резервисана само за унцверзоета из САД и Уједиењеног краљевства.
У првој десетки коју предводи Калифорнијски технолошки институт (California Institute of Tehnology) су: 2. Оксфорд (University of Oksford), 3. Станфорд (Stanford Uniersity), 4. Кембриџ (University of Cambridge), 5. Масачсетски технлошки институт (Massachusetts Institute Technology, 6. Харвард (Harvard University); 7. Принстон (Princeton University), 8. Империал колеџ Лонодн (Imperial College London), 9. Швајцарски федерални технолошки институт Цирих (ETH Zurich –Swiss Federal Institute of Technology Zurich, 10. Универзитет Чикаго (Unversity of Chicago).
Од 800 универзитета, 147 из САД
На ТНЕ рејтингу 800 најбољих светских универитета највише их је из САД-147. На другом месту је Велика Британија коај је заступљена са 78 универзитета, а затим следе: Јапан (41), Немачка и НР Кина са по 37, Италија (34), Аустралија (31), Француска (27), Шпанија и Канада са по 25. Итд.
Уредник рејтинга, Бил Бјети, говори о досад највећој застпљености универзита из котиненталне Европе на неком Times Higher Education THE рејтингу:
„Континентална Европа, у којој су се посебно динамичмо показали уноверзитети из Швајварске, Немачке и Холандије са још 12 земаља које су ове године ушле у рејтинг у знатној мери су ослабиле хегемониоју англоамеричких високошколских установа.
Азија стагнира
У азјском региону је приметна ситуација у којој су јапански и јужнокорејски унивезитети у просеку изгубили пређашње доминанатне позиције на континенту, док истовремено кинески нису успели да напредују на ранг-листи.
То ни у ком случају не значи, наглашава уредник овог рејтинга Фил Бејти, да уноверзитеаи из овог дела света не заузимају и даље важно место у елити светског високошколског образовања. Тако је Јапан на трећем месту по броју универзитета (78) заступљних на ТНЕ рејтингу. На списку су и 37 унверзитета из НР Кине, по 24 из Јужне Кореје и Тајвана, 17 из Индије, итд.
Дупло повећан број универзитета обухваћен рејтингом
У овој години број светских универзитеа који су постали предмет истражавња порастао је на 800, што је дупло више него досад кад их је било 400.
То је омогућило да се број земаља у којима су вршена истражиавња повећа на 70, од којих су 29 први пут уврштене у програм. Међу њима су Бангладеш, Белорусија, Гана, Катар, Малезија, Нигерија, Литвија, Оман, Украјина.
Ипак, и 800 универзита, чије су резултате предтавили и анализирали експеерти ТНЕ, чине само 4% укупног броја универзитеат на свету. По мишљењу аутора истраживања то показује да ће конкуреција међу бисокошколским установама у будућности бити још оштрија.
„Не сме се бити у заблуди-многе земље настоје да имају универзитете свбетског ранга који би могли да се пореде са водећим на планети, па зато оне високошколске установе које су се сада ’настаниле на крову рејтинга’ не смеју почивати на ловорикама“, поручује Фил Бејти.
Основни подаци о истражиавању:
Назив научног подухвата: Рејтинг најбољих сбветских универзитета по верзији Times Hingehr Education, THE/ Worlds University Rankings
Тип истраживања: 1. Експертско-научно истраживање; 2. Рејтинг
Правац истраживања: 1. Изучавање образовања
Врста истраживања: 1. Образовање и настава
Трајање истраживања: Од 2010. до дан
Периодичност истраживања: Редовно, сваке године почевши од 2010.
Организација истраживања: The Times Hugher Education
Веб сајт истраживања: http//www.timeshighereducation. co. uk. /world–university-rankings
Последње истраживање: ТНЕ World University Rankings 2015-16
Oпис истраживања:
Рејтинг најбоњих универзитета света (THE World university Rankongs) је глобалнмо истарживањекоје прати рејтинг најбољих високошколских установа светског змачаја. Установљен по методу бри танског изадвача Times Hingher Education (THE) уз учешће инфромационе групе Thomson Reuters.
Ужива репутацију једног од најутицајнијих глобачнох рејтинга уноверзитета.
ТНЕ рејтинг је разрадио 2010. Times Hingher Education заједо с Thomson Reuters у оквиру глобалног пројекта Global Institutional Profiles Project и заменио је популарни рејтинг који је 2004. покренуо World University Rankongs Times Hugher Educarion заједно с Quacquareli Simonds (QS).
Са своје стране Quacquareli Simonds (QS) је 2010. године установио рејтинг најбољих свтеских универзитета под назувим QS World University Rankigs је 2010.
Оцењивање нивоа универзитета
Ниво достигнућа универзитета оцењује се на постигнутим резултатима комбинације статистичких анализа њихове делазнпсти, аудиовизуелних податка, а такође и на основу једногодишњег глобалног експертског истраживања представника међународног удружења и запосленох који износе своја мишљења о универзитетима.
Анкетама су обухваћене на десетине хиљада научника из огромног броја земаља света.
Као критеријуми избора експерата за анкету подужиле су научнометријска анализа продуктивности и цитираности, а узимане су у обзир и научна делатност у високошколским установама у у трајању дужем од 16 година, бибиблиогрфија најмање 50 објављених научнох радова као и други критеријуми.
Током анкетирања експерти су међу шест хиљада универзитета бирали само оне који супо мишљењу истраживача заиста врхунски, као и оне универзитет који су се афирмисали организацијом продужених студија, магистарских и докторских.
Подаци из глобалне анкете представљају основу суперејтинга научне репиутације универзитета света (THE World Reputation Rankings), које се у у оквиру пројекта обрађују у засебним издањима.
Анализа делатности високошколскх установа, укључујући и научно-истрживачки рад врши се на основу 13 показатеља.
Као основни критеријум за оцењивање служи међународна студентска и предавачка мобилност, број међународних стипеднијалнох програма, ниво научнох истраживања, допринос иновацијама, цитирампст нсучнох студија, ниво образовних усуга, итд.
Све оцене су нормиране маскимално на скали до 100 поена.
Кванититативни и квалиативни показатељи насонпву којих се итврђује оцена делатности универзитета.
Методика израчунавања рејтинга THE WORLD UNIVERSITY RAKOIGS:
1. Академска репутација унверзитета која укључује и научну делатност и квалитет обазовног процеса (подци глобалног експертског истраживања предствника међународног академског друштва)... 15% поена;
2. Научна репутација универзитета у одређеним областима(подаци глобалог експертског истраживања представника међународног академског друштва)... 19,5 % поена;
3. Општа цитираност научнх публикација, уравнотежена релативно различитих области истраживања (подаци из анализе око 12. 000 научних часописа за период од пет година)... 32,5 % поена;
4. Однос публикованох научних студија пореам броју проефесорско-предавачког састава (подаци из анлизе 12.000 научних часопсиа у петогодишњем периоду)... 4,5% поена;
5. Обим финасирања истражиавчке делатности универзитета у односу на број професорско-предавачкпог састава (показетељи се усклађују по паритету куповне моћи која проитиче из економских прилика сваке конкретнен земље)... 5,25 % поена;
6. Обим финанасирања истраживачке делатнпоси универзитета од од стране компанија у односу на број професорско-предавачког састава... 5.5% поена;
7. Учешће државног уфинанасирања истраживачке делатности у улкупном буџету универзитета за ове намене... 0,75 % поена;
8. Однос професорско-предавачког саставапрема броју студената... 4,5 % поена;
9. Број инстарног профсеоско-педавачког особља у односу на домаћи... 3,00 % поена;
10. Број иностраних студената у односу на домаће... 2, 00%;
11. Број одбрањених дисертација (PhD) у односу на укупни предавачки састав... 6,00 % поена;
12. Број одбрањеих дисертација (PhD) у односу на број примљених на магистарским студијама... 2,25 % поена;
13. Просек награђених пердставника предавачког састава (показатељ се усклађује по паритету куповне моћи која је саобразна економској развијености конкретне средине)... 2,25 % поена.
Након истраживања која се врше сваке године почевђи од 2010. саставља се рејтинг од 400 сбетских уновезитета у који не улазе они универзитети који током године не објаве најмање 200 научних публикација.
Аутои пројекта не заборављају да истакну како истраживачки тим Times Higher Education ради веома објективмо, сви подаци и методологија на осн ову које се саставља рејтунг су доступни пирпој јавности. Подробни опис методплогије ситарживања као и резултати до кокјих долаио њеном применом предсатвљени су на сајту пројекта.
Резултати истраживања
На сајту је су предтављени актуелни (који се периодично обнавља) списак 200 најбољих универзитета света са упоредним подсцима из истраживања. Општи рејзин садржи 400 универзитетета, (а у отвoреним изворима Times Higer Education публикује се ТОП-200) од 1. октобра за 2015/ 16 годину.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске трупе су извеле неколико циљаних удара на циљеве на територији под контролом ОСУ, између осталих, поново погодивши аеродром Миргород у Полтавској области.
Руски председник је изјавио да ће Москва започети преговоре чим Кијев повуче своје трупе из Донбаса и још два региона
Ноћу су руске трупе извеле још један напад на инфраструктурне објекте на територији под контролом ОСУ. Према прелиминарним подацима, међу погођеним циљевима су војни аеродром Ст
Руске снаге су се приближиле главном граду Украјине само да би убедиле владу Владимира Зеленског да се укључи у преговоре, изјавио је председник
Остале новости из рубрике »