Козаци славили усред Браничева

Порта манастира Рукумија код Пожаревца била је јуче место окупљања праве "армије" козака, који су се састали да обележе славу Усековање главе Светог Јована Крститеља. Пред многобројним верницима и монасима, на челу са оцем Симеоном, старешином манастира, у центру пажње били су козаци из Србије, Републике Српске и Црне Горе, који припадају огранку Централне козачке војске Руске Федерације. Уз њих су били и њихови гости, козаци из Русије, Белорусије и Казахстана, као и домаћи и руски мотористи, припадници удружења "Ноћни вукови".

Церемонија је отпочела светом литургијом у манастирској цркви, коју је служио отац Симеон, а наставила се постројавањем козака испред манастирске капије. Након интонирања козачке химне, смотру козака и примање рапорта извршио је атаман Видаковић.

- Браћо козаци и мотористи, помоз Бог - узвикнуо је атаман, на шта су му козаци и мотористи хорски узвратили са "Бог ти помогао"!

Након постројавања и давања рапорта, уследили су пригодни говори и додела признања најзаслужнијим припадницима козачке војске. Пошто се истог дана обележава и празник Свети Александар Невски, након ове церемоније одржан је и свечани козачки молитвени ручак. Исто окупљање биће уприличено и наредне године, на исти дан, јер ће овакав скуп убудуће постати незаобилазни термин у козачком календару.


Пуковник Војислав Видаковић

- Наша козачка станица, која обухвата Србију, Републику Српску и Црну Гору, основана је на Светог Саву, па смо тај дан узели за нашу, козачку славу. Међутим, обележавамо и ову славу, јер нам је то прилика за окупљање и дружење. Славимо је баш у овом манастиру, јер га сматрамо својим духовним центром - рекао нам је Жељко Чуровић, козачки пуковник и заменик атамана Војислава Видаковића.

Козаци нису случајно за свој духовни центар изабрали баш манастир Рукумију, јер је то један од најпознатијих и најпосећенијих храмова у Бранчевској епархији. Ова православна светиња у списима се први пут помиње крајем 18. века, али се не зна када је тачно подигнута. Неки тврде у 14. веку, за време цара Лазара, а неки да се ради о времену краља Милутина или Драгутина. Манастир су Турци спалили у Првом србском устанку, а обновљен је за време династије Обреновића.


Бајкери из удружења "Ноћни вукови" и руски мотористи уочи почетка церемоније

ЛЕГЕНДА О ЈЕЛИЦИ

За настанак манастира Рукумија везана је легенда о сестри Јелици, коју су браћа Павле и Радуле Радић, због лажне оптужбе снахе, растргла коњима на репове. Тамо где су пале њене очи, руке, брада и њено тело, настали су манастири Сестрољин, Рукумија, Брадача и Заова.