Андреј Корибко: Кроз рат у Јемену Саудијска арабија ствара арапски НАТО

Саудијска Арабија користи напад на Јемен и успех своjе регионалне противиранске пропаганде да створи арапски НАТО, што је заправо један од најважнијих америчких закулисних циљева. Комбинујући лажни мит о тајној иранској “инвазији“ Јемена (што је, не случајно, представљено као и фантомска руска „инвазија“ Украјине), са повишеном секташком реториком, Ријад је намерно уплашио своје савезнике и дужничке земље, да би пожуриле у формални савез под њеним вођством. Иако још увек треба времена да се потпуније интегрише заливска и египатска компонента, остаје опасност да, ако се овај пројекат покаже „успешан“ у Јемену (Насеров катастрофалан рат 1960-тим доказује ће то тамо бити изузетно тешко), блискоисточна „Осовина зла“ ће се можда усресредити на Сирију.

Увлачење Египата у сферу утицаја Саудијске Арабије, упркос много већем броју становника и већој војној моћи, резултат је милијарди долара који су дате ал-Сисију, пошто је дошао на власт. До сада је дато више од 20 милијарди долара опште помоћи, и обећано додатних 12 милијарди за „Нови Каиро“, египатски план за изградњу нове престонице. У последњих годину дана тајно је могло бити дато и више. Помоћ има цену, пошто је Египат сада активан у рату у Јемену, упркос катастрофалној умешаности у дешавања у тој земљи током грађанског рата у Северном Јемену 1960-тих, а изненађујуће је чак понудио и да копнене трупе ако је потребно. Милијарде долара Куће Сауд су једини разлог зашто је ал-Сиси постао њихов „пит бул“ и погазио сећање на преко 20.000 египатских војника погинулих у Јемену за време Насера, и издао основне националне интересе Египта. Тако често помињан израз ‘чувајте се Данајаца и када поклоне доносе“ данас се може парафразирати као „чувајте се заливских шеика „.

Производња секташтва

Саудијски вирус секташтва је био присутан у Јеменуи пре последњих догађаја, али то никада није био доминантан покретач сукоба у ратом разореној земљи. Разлог зашто је постао кључан у овом рату има везе са успехом саудијске и израелске пропаганде у убеђивању региона, и света у целини, да Иран користи шиитске милиције да контролише Блиски исток, иако то није случај. Ово наратив је врло погодан за западне мејнстрим медије и „регионални дизајн“ њихових политичких лидера, а на жалост, чак и поједини незападни медији су наивно поодлегли овој причи, што је нарочито видљиво када истичу да се арапски НАТО, предвођен Саудијском Арабијом, састоји од земаља са сунитском већином које се боре против Хути покрета повезаног са шиитима. Проширујући причу, они углавном спекулишу да Иран подржава Хутије, користећи исте климаве посредне и демографске аргументе, који се користе када се описује непостојећа масивна руска подршку за рат источноукрајинских република против Кијева. До данашњег дана, ниједан руски тенк није пронађен у Украјини, а вероватно је да се ни у Јемену неће наћи доказ сличног иранског учешћа.

Али, осим политичког, постоји и стратешки разлог зашто су Саудијци заогрнули своје радње у Јемену секташком реториком. Очајнички желе да поделе Јеменце међу собом како би се зауставили Хутији. Једини разлог што је ова демографска мањина била у стању да постигне такав запањујући војни успех у Јемену је то што они представљају већину грађана, који се од давнина осећају обесправљени од стране корумпираних владајућих елита. Они подржавају Хутије не због њиховог шиитског идентитета (који је у супротности са већином сунитских Јеменаца), већ због њиховог обећања о демократској вишеконфесионалној и етнички разноликој власти. То је оно што објашњава зашто су грађани Адена устали у покушају да протерају Хадија и његове присталице, и зашто су Саудијци подигли своје марионете и повукли обарач конвенционалне интервенције. Ријад се клади на секташтво као „лек“ за борбу против хутијских “демократских болести“ у Јемену, а алтернативно се нада да ће користити лаж о шиитским побуњеницима које подржава Иран, да би оправдао предстојећу акцију на протестима у Краљевини који се могу десити ако се изврши смртна казна над затвореним шиитским клериком Нимр ал-Нимром.

Формализовање очигледног

Арапска лига је управо објавила да ће створити јединствену војну силу, што потврђује споменуту анализу да Саудијска Арабија ствара арапски НАТО кроз рат у Јемену. Постоји чудна међународна подела рада у оквиру овог војног блока, која треба да се директно наведе:

Оружје: великом већином обезбеђено од стране САД, Египта и ГЦЦ.

Војска: Египат ће обезбедити топовско месо када загусти.

Финансирање: очекује се да Саудијска Арабија финансијски подржи највећи део новонастале организације (или отворено или прикривено).

Признавање: печат Арапске лиге спољном свету даје нетачну слику регионалног прихватања, иако је Сирија очигледно искључена из овог процеса, а Ирак изразио своје озбиљне резерве.

Стратегија:Очекује се да овај регионални гигант задовољи трочлане стратешке циљеве САД, Израела и Саудијске Арабије.

Закључак

Арапски НАТО је без сумње фокусиран на потискивање претпостављеног иранског утицаја и уништавања отпора „отпадничке“ државе попут Сирије која се противи жељеном поретку Вашингтона у региону. Крајњи циљ је да се користи рат у Јемену да се продуби војна интеграција између припадника „блискоисточне осовине зла“, пре евентуалног распоређивања против Сирије у остваривању директне промене режима.

Реално, једина ствар која ово може да спречи био би покушај ал-Сисија да ослободи своју земљу од саудијске контроле и поново утврди мултиполарност независност Египта. Али чак и први корак ка томе би био велики изазов обзиром на несносан утицај који саудијски капитал има над Каиром и тињајућу војну претњу на Синају. Увек треба имати на уму да је идеологија ИСИЛ и милитантног ислама идеологија рођена од стране вехабизма, саудијске званичне државне идеологије, који Ријад стратешки држи као Дамоклов мач над главам својих подређених.

Ако Ал-Сиси икада прекрши правила, он би морао да се бори са реалном могућношћу да Саудијци покрену јаку вехабијску пропаганду и прикривено пошаљу проповеднике-активисте у Египат (а посебно на Синај) у намери изазивања нереда и терористичких активности. Иронија у вези учешћа Египта у арапском НАТО-у је та што је ал-Сиси изузетно осетљив на активности Муслиманског братства, које подржава Катар, али је одмах скочио у кревет са Саудијцима који у основи раде исту ствар, али са различитим групама и под другачијим именима. Ипак, судећи по развоју актуелних догађаја, не изгледа вероватно да ће се у блиској будућности он побунити против својих саудијских господара.