Почетна страница > Новости
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Пет година затвора за Ноама Чомског !
17.12.2009. год.
Према писању сарајевског листа „Дневни аваз“ од 21.09.2009.године (текст: „Парламент БиХ: За негирање геноцида до пет година затвора“) у Парламенту БиХ су предложене измене Кривичног закона БиХ после којих ће „негирање, умањивање или одобравање холокауста, геноцида и злочина против човјечности сматрати кривичним дјелом за који ће се изрицати казна затвора у трајању од шест мјесеци до пет година“.
Овим изменама се такође предвиђа казна и за онога ко „дистрибуира или на други начин учини доступним јавности информације или писани материјал којим се пориче, умањује или одобрава злочин холокауста, геноцида или злочин против човјечности, утврђене од домаћег или међународног суда“.
„Масовну појаву“ (међунаслов текста) негирања геноцида у Сребреници није могуће више трпети и зато је потребно такве негативце стрпати у затвор „ако друштво жели задржати цивилизацијске норме, демократске и моралне вриједности.“
Пошто је, према овом закону, право да пријаве негирање холокауста и геноцида дато свим правним и физичким лицима, ја користим ову прилику и пријављујем Ноама Чомског који је ово инкриминисано дело починио више пута. Ево доказа:
Гостујући путем видео линка у сарајевској емисији „Поштено говорећи“, аутора Душке Јуришић, са ТВ БХ1, емитоване 10.01.2006. основано осумњичени Ноам Чомски је негирао постојање геноцида у Сребреници у јулу 1995.године, а осим тога је рекао и ово:
„... ако људи желе да користе термин „геноцид“ у смислу како га користи Хашки трибунал онда се могу водити суђења у целом свету укључујући лидере Сједињених Држава, Велике Британије, Француске и других који су одговорни за злочине који су, жао ми је што то морам рећи, већи од злочина у Сребреници.“
Часопис „Двери српске“ је из те емисије преузео реченицу којом је насловио цео његов став: „У Сребреници се није догодио геноцид“(!) и онда то све објавио у тематском броју посвећеном Сребреници.
Претпостављам да ће за овакво криминално деловање Чомског бити изречена највећа запрећена казна од пет година робије. Међутим, ако узмемо у обзир да се ради о једном од најутицајнијих интелектуалаца у свету можда би требало размислити да се за изузетне случајеве уведе доживотна робија.
Степен опасности је велики. „Према „Индексу цитата у уметностима и хуманистичким наукама“ из 1992.године, Чомски је у периоду од 1980 до 1992 године био највише цитиран живи научник, а осми најцитиранији научник уопште“, пише у Википедији. Осим тога, велики мислилац је више пута поновио ово инкриминисано дело. Тиме је вршио утицај и на сведоке, између осталих и на потписника ових редова. Уосталом, због интелектуалаца оваквог формата је негирање геноцида у Сребреници постало „масовна појава“.
Ако дакле хоћемо да истина о геноциду у Сребреници постане истина коју нико неће никада више смети да оспори неопходно је Ноама Чомског оптужити и осудити на пет година затвора. За почетак!
Овим изменама се такође предвиђа казна и за онога ко „дистрибуира или на други начин учини доступним јавности информације или писани материјал којим се пориче, умањује или одобрава злочин холокауста, геноцида или злочин против човјечности, утврђене од домаћег или међународног суда“.
„Масовну појаву“ (међунаслов текста) негирања геноцида у Сребреници није могуће више трпети и зато је потребно такве негативце стрпати у затвор „ако друштво жели задржати цивилизацијске норме, демократске и моралне вриједности.“
Пошто је, према овом закону, право да пријаве негирање холокауста и геноцида дато свим правним и физичким лицима, ја користим ову прилику и пријављујем Ноама Чомског који је ово инкриминисано дело починио више пута. Ево доказа:
Гостујући путем видео линка у сарајевској емисији „Поштено говорећи“, аутора Душке Јуришић, са ТВ БХ1, емитоване 10.01.2006. основано осумњичени Ноам Чомски је негирао постојање геноцида у Сребреници у јулу 1995.године, а осим тога је рекао и ово:
„... ако људи желе да користе термин „геноцид“ у смислу како га користи Хашки трибунал онда се могу водити суђења у целом свету укључујући лидере Сједињених Држава, Велике Британије, Француске и других који су одговорни за злочине који су, жао ми је што то морам рећи, већи од злочина у Сребреници.“
Часопис „Двери српске“ је из те емисије преузео реченицу којом је насловио цео његов став: „У Сребреници се није догодио геноцид“(!) и онда то све објавио у тематском броју посвећеном Сребреници.
Претпостављам да ће за овакво криминално деловање Чомског бити изречена највећа запрећена казна од пет година робије. Међутим, ако узмемо у обзир да се ради о једном од најутицајнијих интелектуалаца у свету можда би требало размислити да се за изузетне случајеве уведе доживотна робија.
Степен опасности је велики. „Према „Индексу цитата у уметностима и хуманистичким наукама“ из 1992.године, Чомски је у периоду од 1980 до 1992 године био највише цитиран живи научник, а осми најцитиранији научник уопште“, пише у Википедији. Осим тога, велики мислилац је више пута поновио ово инкриминисано дело. Тиме је вршио утицај и на сведоке, између осталих и на потписника ових редова. Уосталом, због интелектуалаца оваквог формата је негирање геноцида у Сребреници постало „масовна појава“.
Ако дакле хоћемо да истина о геноциду у Сребреници постане истина коју нико неће никада више смети да оспори неопходно је Ноама Чомског оптужити и осудити на пет година затвора. За почетак!
- Извор
- Љубиша Ристић
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »