Бошко Обрадовић: Економски патриотизам

„Вашингтонски консензусˮ, економски модел који се у Србији континуирано спроводи од 5. октобра 2000. године до данас, доживео је дефинитивни крах и треба га прогласити штетним и превазиђеним. Три основна правца економских реформи на којима почива овај неолиберални економски концепт: стабилизација, либерализација и приватизација, довели су до уништавања домаће привреде и економског слома Србије.

Стабилизација је проузроковала прецењени курс динара који одговара искључиво увозничком лобију и гуши домаћу производњу и извоз. Либерализација тржишта донела је укидање царина на увоз стране робе, чиме је убијена конкурентност домаће робе. Приватизација се претворила у распродају природних и привредних богатстава. За то време траје све веће и веће задуживање државе код иностраних поверилаца, док истовремено пада индустријска производња, расте незапосленост, смањују се плате и пензије.

Све владајуће елите у последњих 15 година гледале су у стране инвеститоре као у богове који долазе да реше све наше проблеме. Стране банке, стране компаније, страни трговински ланци, страни медији… преузели су примат у нашој држави. Њима су се клањали и излазили им у сусрет сви од председника државе, преко премијера и министара, до градоначелника и председника општина. Њима је давано 10.000 евра за свако новоотворено радно место, бесплатно грађевинско земљиште, као и бројне друге погодности. А они су долазили у Србију углавном само због искоришћавања тих погодности, јефтине радне снаге и брзе зараде, често приказујући своје пословање са губитком како не би плаћали порез држави Србији на профит који су на разне књиговодствене начине износили у иностранство.

За то време домаћи привредник од државе није добио ништа, изузев пореске глобе и инспекцијских иживљавања. Док су стране компаније у Србији биле заштићене као бели медведи, док код њих није долазила никаква инспекција нити је био могућ било какав раднички синдикат, домаћи привредници су гажени на сваком кораку најразноврснијим сувишним таксама и партијским уценама да би добили посао.

Дошло је време да се овај погубни економски модел сруши и да се успостави нови који би био заснован на економском патриотизму - владавини домаћег економског интереса, док би интереси странаца били потиснути у други план.
 
Нови економски договор

Покрет Двери залаже се за „Нови економски договорˮ у 10 тачака:
•    Прекинути даљу исплату спољних дугова Србије према страним кредиторима, на првом месту ММФ-у и Светској банци, док не дође до преговора о отпису дела дуга.
•    Ограничавање висине банкарских каматних стопа и ограничавање удела власништва странаца над банкама.
•    Пребацивање свих кредита индексираних у страним валутама у динарске кредите.
•    Укрупњавање и докапитализација домаћих банака, и формирање Развојно-инвестиционе банке Србије, која би по повољним каматним стопама улагала искључиво у домаћу привреду и пољопривреду.
•    Замена увоза домаћом производњом, реиндустријализација, обнова задругарства и пољопривредно-индустријских комбината.
•    Подизање царина и ванцаринских заштитних мера.
•    Систематска државна подршка извозу у Русију и евроазијску царинску и економску унију, са једне стране, и системска државна кампања куповине домаће робе као вид подстицаја домаћој привреди, са друге стране.
•    Закон о заштити презадужених породица, који би им омогућио нови финансијски почетак, отпис дела дугова и репрограмирање остатка дуга за период када буду у прилици да га отплаћују, уз забрану одузимања породичног дома од стране приватних извршитеља.
•    Вратити финансијски промет унутар државне управе и државних фирми у државне руке кроз посебну службу за обрачун и плаћање, и увести прогресивно опорезивање, тј. синтетички порез који би већим пореским стопама оптеретио богатији слој становништва, а мањим сиромашне.
•    Заустављање даље распродаје стратешких државних предузећа попут Телекома, ЕПС-а, Галенике..., као и забрана продаје пољопривредног земљишта, извора пијаће воде и лековитих бања странцима.
 
Сматрамо да најозбиљније треба размотрити и тему стављања курса динара у функцију подстицаја извоза домаћих произвођача, као и креирањa монетарне политике у функцији веће динаризације домаћег привредног и финансијског система и улагања додатног државног новца у сврху покретања и подизања домаће привредне активности.

Ништа више не сме да буде забрањена тема за јавну расправу и сучељавање мишљења различитих политичких опција, државних институција и економских стручњака.

Нажалост, све горепоменуто још увек је табу тема у Србији. Док Грчка тражи преговоре о отпису свога дуга и одбацује наметнуте мере штедње и обавезу распродаје преосталих домаћих богатстава, док Мађарска раскида зависност од ММФ-а и све кредите пребацује у домаћу валуту, док Хрватска отплаћује дугове за 60.000 својих најсиромашнијих грађана – све три државе притом су чланице ЕУ – Србија ћути и препушта своје грађане на милост и немилост страних банака са највећим каматним стопама у Европи. Народна банка Србије очито нити је народна нити је србска, јер уместо да штити интересе домаће привреде и грађана ради искључиво у интересу ММФ-а и страних банака. Са тим мора да се прекине - Народна банка Србије треба да поврати свој суверенитет и директно се укључи у заштиту грађана од актуелног дивљања курса страних валута. Управо због нечињења по овом питању Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, мора да поднесе оставку.
 
Шта чека Србију?

Србска политичка сцена поделиће се ускоро у потпуности на два супротстављена блока: са једне стране биће таоци неолибералног економског модела као експоненти страних економских интереса у Србији (у које спада како актуелна власт тако и парламентарна опозиција), док ћемо са друге стране бити сви ми из редова ванпарламентарне патриотске опозиције који сматрамо да домаћи економски интерес мора коначно бити стављен у први план. И ова борба између агената страног интереса и економских патриота ће бити најважнија битка у 2015. години.

Значај економског патриотизма расте из дана у дан, јер све већи број грађана схвата да Србија нема никакву перспективу ако падне у дужничко ропство и распрода све што има од преосталих природних и привредних богатстава. А управо је 2015. година од стране власти најављена као година тоталне распродаје Србије.

Неолиберални економски модел је мртав: време је за нови економски договор – време је за економски патриотизам, време је за економске патриоте! Или како нам то - говорећи о свим последицама економског уништавања Србије - поручује Борис Малагурски у свом новом филму „Тежина ланаца 2ˮ: „Побуните се – повежите се – пружите отпор!ˮ Нисмо ваљда вековима водили борбу за слободу од свих освајача да бисмо данас робовали ММФ-у и страним банкама. Ново име патриотизма у 21. веку је економски патриотизам!

Извор: Двери