Најважнија владавина права
"Без тога нема ни реда, ни демократије, ни напретка у једној земљи. То је циљ којем ми морамо тежити и чинити све што је у нашој моћи да он постане и наша реалност, тј. да и на овим просторима влада устав и закон, а не воља појединаца независно о коме се ради. Јасно је да тај пут није ни мало лак ни једноставан" - истакла је она у интервјуу СРНИ, говорећи о раду и сарадњи уставних судова Србије, РС и БиХ.
Коментаришући наметање неких рјешења којима се крши Устав РС , а које чине неки међународни представници, Ненадићева је истакла да је "устав у савременим европским државама светиња, и њега као основни закон земље морају поштовати сви, без изузетка".
"Наравно, устав се не доноси за сва времена и кад то налажу друштвене потребе он се подвргава променама. Међутим, не сме се сметнути с ума да се устав, као највиши, темељни правни и политички акт у једној земљи може мењати само по поступку који је прописан за његову промену, или ако тај поступак није изричито прописан самим уставом, тада се устав мења по оном истом поступку по коме је донесен. Уз то, модерну уставну државу и њен правни поредак могу данас у Европи градити само демократски изабране институције и уз уважавање основних, проверених вредности европске уставности", рекла је Ненадићева.
Она је истакла да уставни судови не могу бити сами у борби за утемељење владавине права у једној земљи, већ они то могу да раде само у интеракцији са законодавном, извршном и судском влашћу, али исто тако и са свим субјектима грађанског, цивилног друштва који треба да стално бдију, мотре и указују на повреде устава и закона, укључивши и повреде међународног права, независно ко чини те повреде.
"Добро друштво у једној земљи морају, пре свега, да граде њихова представничка, законодавна тела, доносећи најважније правне акте, укључивши и устав којим се уређују најважнији односи у једној земњи, а потом извршни органи власти који се старају о њиховом извршавању. О заштити права и слобода грађана примарно морају да брину редовни судови, водећи рачуна и о међународним, тј европским стандардима у овој области. У том контексту видим и улогу представника међународне заједнице у БиХ" - навела је Боса Ненадић.
Оцјењујући сарадњу Уставног суда Србије и Уставног суда РС, она је истакла да је та сарадња - изузетно добра.
"Раније су председник и судије Уставног суда РС били код нас у Београду, а ево и ми смо им узвратили ту посету. Наша петочлана делегација у којој су, осим мене, и судије Уставног суда Србије Оливера Вучић, Агнеш Картаг- Одри, Катарина Манојловић-Андрић и Предраг Ћетковић провела је готово три дана у радној и званичној посети Уставном суду РС у Бањалуци.
Осим разговора у Уставном суду РС, срели смо се и разговарали и са председником РС академиком Рајком Кузмановићем, професором уставног права, који је раније и сам био и председник Уставног суда. Посетили смо и Правни факултет Универзитета у Бањалуци и видели у каквим условима се тамо школују будући правници" - истакла је Ненадићева.
Према њеним ријечима, ова два уставна суда имају вишегодишњу плодну и разноврсну сарадњу и ова посјета је само један од облика те сарадње.
"Сарадња се, пре свега, огледа у размени наших искустава у решавању појединих уставноправних спорова, тј. размени мишљења везаних за поједина важнија уставносудска питања, у разматрању одређених уставних и правних питања на заједничким стручним скуповима или конференцијама које организују уставни судови у региону или наша удружења правника, размени наших публикација и судских одлука" - објаснила је она и додала:
"Ако се има у виду надлежност наших судова, та сарадња одвија се, пре свега, у домену нормативне контроле, тј. оцене уставности закона и других прописа, као и контроле законитости прописа и других општих аката".
"У домену нормативне контроле пракса Уставног суда Србије је веома богата, с обзиром на то да Уставни суд Србије, као што је познато, постоји и ову функцију остварује већ 45 година. Али, Уставни суд Србије има и бројне нове надлежности које је добио по Уставу из 2006. године поготово у домену заштите основних људских и мањинских права и слобода. Ту надлежност нема Уставни суд РС, већ је то у надлежности Уставног суда БиХ" - рекла је Срни Боса Ненадић. предсједник Уставног суда Србије.
Одговарајући на питње због чега се грађани Србије најчешће обраћају Уставном суду, она је навела да Уставни суд Србије тренутно има у раду више од три хиљаде предмета.
"Од тога највећи број је уставних жалби - више од 2 500. Грађани се најчешће жале на повреду права на суђења у разумном року, односно на трајање поступака пред судовима. По њиховом мишљењу, судски поступци трају неоправдано дуго. Жале се, такође, и на повреду права на правично суђење, на повреду права из социјалног осигурања, права на имовину, права на рад, права на једнакост, права на правно средство..." - објаснила је Ненадићева.
Осим великог броја уставних жалби, пред Судом се налази и око 500 предмета нормативне контроле, дакле захтјева за оцјену уставности закона или других прописа. Бројне су иницијативе којим се тражи оцјена закона који су донјети прије Устава из 2006. године а још нису усаглашени са тим уставом, али и закона који су донесени послије проглашења овог Устава.
"Примера ради, тражена је оцена уставности закона о изборима, о судовима, о удружењима грађана, о политичким странкама, о приватизацији, о основним својинским односима, о привредним друштвима, о парничном и кривичном поступку, па и споразума о пензијско-инвалидском осигурању између Србије и БиХ" - закључула је Боса Ненадић у интервјуу СРНИ.
- Извор
- СРНА
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »