Почетна страница > Новости
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Сваки други студент не може да упише годину
27.10.2009. год.
Лоша пролазност студента је тема о којој на факултетима углавном не желе да разговарају. Главно оправдање им је да рокови још нису завршени и да је рано причати о томе, иако је академска година већ увелико почела. Ипак, оно што је сигурно јесте да је хватање услова за половину академаца тешко остварљиво, а чишћење године готово немогуће. Најдрастичнији пример је Факултет ветеринарске медицине у Београду, где је услов за упис четврте године дало свега четири студента од 83, колико их је слушало трећу годину.
- Проблем је што нам долазе мање образовани студенти него раније. Има одличних ђака, али они долазе из средњих ветеринарских школа, где је мало пажње посвећено општим предметима. Тако да кад наиђу хемија, физика, биохемија, настану велики проблеми. Друго, у Европи професор ради у групи са седам до десет студента, а ми немамо ни довољно професора. У ствари, условљени смо великим бројем студента да бисмо добијали плате. Овде се раде операције, вежбе су јако важне, а у великим групама је квалитет готово немогућ. Потребна нам је темељна реформа образовног система, али не треба кретати од високог образовања - прича за "Блиц" Велибор Стојић, декан Факултета ветеринарске медицине.
Према његовим речима, програм је максимално ревидиран, али неке ствари немогуће је упростити. Студентима недостају радне навике, због чега им је тешко да савладају одређене материје. Са оваквим ставом се слаже и већина његових колега.
Студенти не мисле тако. Они оптужују професоре да Болоњу тумаче произвољно и да неће да оптимализују наставни план и програм.
- Бојим се да је стање много лошије него што се представља. Факултети не желе да доставе податке о пролазности, па чак размишљамо да се обратимо поверенику за информације од јавног значаја. Чуо сам се са колегама из Новог Пазара и Крагујевца и они су ми рекли да је и код њих исти проблем. Неки су спровели закон, а неки не. Не верујем да ће нам бити боље све док сви не схвате да Болоња треба да буде иста за све - прича Јован Лопушина, председник студентског парламента.
Закон о високом образовању који је усвојен 2005. године предвидео је да се Болоња постепено имплементира како би до 2011. године студенти били у могућности да дају годину за годином. Сви се слажу да понуђена решења нису лоша, али да се једноставно не спроводе.
- Ми смо донели закон и сложили се да постепено уводимо Болоњу. Дакле, да кренемо са 37 ЕСПБ бодова, па 42, 48, 54 и на крају да дођемо до 60. Међутим, проблем је што нису сви одрадили свој посао. Дакле, можда би требало да се направи комисија која ће проверити шта су то факултети урадили и проверити бодовање тамо где треба. Мислим да смо на добром путу. Проблема има, али решиви су. Требало би да седнемо и нађемо компромис - кажу у Министарству просвете.
Највећа пролазност на четврту годину
1. Технолошко-металуршки факултет 100 одсто
2. Архитектонски факултет 97,38 одсто
3. Електротехнички факултет 92,36 одсто
4. Саобраћајни факултет 78,35 одсто
5. Економски факултет 77,33 одсто
Најмања пролазност на четврту годину
1. Факултет ветеринарске медицине 4,82 одсто
2. Технички факултет у Бору 17,46 одсто
3. Православно-богословски факултет 23,81 одсто
4. Фармацеутски факултет 25,90 одсто
5. Филолошки факултет 30,45 одсто
- Проблем је што нам долазе мање образовани студенти него раније. Има одличних ђака, али они долазе из средњих ветеринарских школа, где је мало пажње посвећено општим предметима. Тако да кад наиђу хемија, физика, биохемија, настану велики проблеми. Друго, у Европи професор ради у групи са седам до десет студента, а ми немамо ни довољно професора. У ствари, условљени смо великим бројем студента да бисмо добијали плате. Овде се раде операције, вежбе су јако важне, а у великим групама је квалитет готово немогућ. Потребна нам је темељна реформа образовног система, али не треба кретати од високог образовања - прича за "Блиц" Велибор Стојић, декан Факултета ветеринарске медицине.
Према његовим речима, програм је максимално ревидиран, али неке ствари немогуће је упростити. Студентима недостају радне навике, због чега им је тешко да савладају одређене материје. Са оваквим ставом се слаже и већина његових колега.
Студенти не мисле тако. Они оптужују професоре да Болоњу тумаче произвољно и да неће да оптимализују наставни план и програм.
- Бојим се да је стање много лошије него што се представља. Факултети не желе да доставе податке о пролазности, па чак размишљамо да се обратимо поверенику за информације од јавног значаја. Чуо сам се са колегама из Новог Пазара и Крагујевца и они су ми рекли да је и код њих исти проблем. Неки су спровели закон, а неки не. Не верујем да ће нам бити боље све док сви не схвате да Болоња треба да буде иста за све - прича Јован Лопушина, председник студентског парламента.
Закон о високом образовању који је усвојен 2005. године предвидео је да се Болоња постепено имплементира како би до 2011. године студенти били у могућности да дају годину за годином. Сви се слажу да понуђена решења нису лоша, али да се једноставно не спроводе.
- Ми смо донели закон и сложили се да постепено уводимо Болоњу. Дакле, да кренемо са 37 ЕСПБ бодова, па 42, 48, 54 и на крају да дођемо до 60. Међутим, проблем је што нису сви одрадили свој посао. Дакле, можда би требало да се направи комисија која ће проверити шта су то факултети урадили и проверити бодовање тамо где треба. Мислим да смо на добром путу. Проблема има, али решиви су. Требало би да седнемо и нађемо компромис - кажу у Министарству просвете.
Највећа пролазност на четврту годину
1. Технолошко-металуршки факултет 100 одсто
2. Архитектонски факултет 97,38 одсто
3. Електротехнички факултет 92,36 одсто
4. Саобраћајни факултет 78,35 одсто
5. Економски факултет 77,33 одсто
Најмања пролазност на четврту годину
1. Факултет ветеринарске медицине 4,82 одсто
2. Технички факултет у Бору 17,46 одсто
3. Православно-богословски факултет 23,81 одсто
4. Фармацеутски факултет 25,90 одсто
5. Филолошки факултет 30,45 одсто
- Извор
- Блиц
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »