Додик против "пакета" САД и ЕУ

Политичке странке у БиХ упознате су са "пакетом" мера које предлажу САД и Европска унија, уз образложење да би се тиме обезбедила бржа интеграција Босне и Херцеговине у ЕУ.
Лидер СНСД-а Милорад Додик сматра да предлог пакета који би требало да буде предмет сутрашњег разговора у Бутмиру представља директно кршење Дејтонског споразума, укључујући и Анкес 4. Устава БиХ на шта Република Српска , као један од потписника, не може и неће пристати.

Додик је навео да достављени предлог показује само да су претходни разговори, које су вођени са домаћим лидерима, били параван за "пакет" који је већ био сачињен, "очигледно по вољи само једног конститутивног народа у БиХ - Бошњака".

"У потпуности смо изненађени саджајем предлога пакета који нам је прослеђен и сматрамо га антидејтонским, политички некоректним и неприхватљивом основом за разговор", навео је Додик у писму упућеном амбасадору САД-а Чарлсу Инглишу и шведском Председништву ЕУ, у који је агенција Срна имала увиди.

Амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш најавио је раније да ће "пакет" укључити "решавање питања потребних за трансформацију Канцеларије високог представника међународне заједнице у Канцеларију представника ЕУ, као и уставне промене које ће омогућити да се убрзају преговори са Унијом и НАТО".

Он је уочи сутрашњег наставка преговора у Бутмиру позвао лидере БиХ да искористе ангажовање Запада и да се договоре о реформама које ће убрзати интеграцију њихове земље у Европску унију и НАТО.

На првом састанку у војној бази у Бутмиру, код Сарајева, 9. октобра, европски и амерички званичници представили су лидерима политичких странака у БиХ начела потребна за убрзање реформи на путу БиХ ка евроатлантским интеграцијама. Учесницима састанка, тада међутим, није представљен никакав документ.
Садржај предложених мера

Предлог споразума, који ће представници ЕУ и САД понудити политичарима у БиХ на сутрашњем састанку у Бутмиру, предвиђа да у БиХ остану два дома Парламентарне скупштине - Представничко веће и Дом народа и да Савет министара, чији ће председник имати два заменика, има овлашћења владе и да се у њему одлуке доносе већином.

Према предлогу споразума, у који је Танјуг имао увид, а који је садржан у пакету мера, Дом народа скупштине БиХ деловаће само као саветодавно тело, односно неће моћи да предлаже нити зауставља законе, али, ако је закон од националног интереса, моћи ће да га пошаље Уставном суду.

Законе може предложити Савет министара, влада или Представничко веће.

Представничко веће имаће 87 посланика, а Дом народа 21, по седам из сва три народа. Дом народа бираће се из Представничког дома од изабраних заступника.

Према споразуму, оба дома имају председника и два потпредседника и то без ротације по националној основи.

Чланови Председништва бираће се из Представничког дома и мораће бити чланови тога дома. За кандидатуру ће бити потребни потписи пет посланика из Представничког дома, а Дом народа затим ће одабрати једног за кога ће се гласати.

Председништво се више неће моћи позивати на витални национални интерес.

Гласа се већином, а глас сва три члана председништва потребан је само у случају рата са Србијом или Хрватском.

Уводе се и нова министарства - пољопривреде, науке и технологије и околине.

Кад је реч о државној имовини, представници САД и ЕУ предлажу да се власништво над имовином првобитно упише на БиХ.

"У случајевима када се споразумом између влада утврђује други носилац права власништва осим државе, непосредно након тога истом правном радњом ће се убележити пренос власништва на носиоца права власништва, који је наведен у споразуму између влада", наводи се у документу достављеном политичким лидерима у БиХ.

У њему се предвиђа да држава буде власник имовине, која јој је потребна у вршењу функција јавне власти и имовине која ће јој бити потребна у будућности за интеграције у ЕУ и НАТО.

Имовина обухваћена споразумом између влада прецизно ће се утврдити путем пописа државне имовине, коју је у августу покренула Канцеларија високог представника (ОХР).

Сва државна имовина коју тренутно користе држава, Република Српска, Федерација БиХ и Брчко дистрикт за вршење функција јавне власти, према овом документу, била би расподељена у власништво садашњем кориснику и укњижена на тог корисника.

У погледу будућих потреба за имовином, држава би припремила процену додатних потреба за имовином у вези са њеним функцијама јавне власти и интеграције у ЕУ и НАТО, а када се заврши процена, Савет министара би из те имовине, која је обухваћена мораторијумом, одабрао додатну имовину која је потребна држави.

Будући да држава неће моћи одмах утврдити све своје будуће потребе везане за ЕУ и НАТО, споразумом између влада предвидеће се да имовина замрзнута привременом забраном преноса власништва остане под мораторијумом евидентираним у земљишним и другим јавним књигама у периоду од додатних пет година, или све дотле док држава не одабере имовину за своје садашње или будуће потребе, предвиђа се овим документом.

Право власништва над државном имовином, која се налази ван граница БиХ, према том документу, уписала би се на државу.