Рафи Грегоријан: Биће одгођена транзиција ОХР-а

Попис државне имовине је техничко питање, а проблеми ће настати када почне њена расподјела јер у Дејтонском споразуму се нигдје не спомиње да ентитети имају имовину, казао је Рафи Грегоријан, први замјеник високог представника у БиХ и супервизор за Брчко дистрикт.
Рафи Грегоријан: Биће одгођена транзиција ОХР-а

Разочаран је што власти БиХ нису ништа у вези са овим питањем урадиле већ четири године, а стање је још и горе у Брчком гдје се девет година чека на договор ентитета о дуговима за плаћање струје на подручју дистрикта. Грегоријан подсјећа да је рок за овај договор 15. септембра а тек је договорен састанак на ову тему.

Грегоријан подсјећа власти у БиХ да је он Американац и да нема много стрпљења, а грађани Брчког знају за његов темперамент због чега ће, тврди, довести супервизију до краја, а очекује и напредак БиХ ка евроатлантским интеграцијама.

НН: Како оцјењујете тренутну политичку ситуацију у БиХ?

ГРЕГОРИЈАН: Врло негативно. Чини се да се повећава недостатак повјерења. Максималистичке позиције су на свим странама и као посљедица свега тога грађани постају све више нервозни, а самим тим изгледи да придружимо БиХ ЕУ и НАТО-у се све више смањују. Рекао бих да се све ово, ова негативна слика, одражава и у међународним медијима.

НН: Шта је оно што је посебно негативно? Влада ФБиХ је у расулу, слично је са Савјетом министара, именовањем директора, проведби реформи...

ГРЕГОРИЈАН: Да, све су то проблеми. Наравно и пропаст такозваног прудског процеса у посљедњих неколико мјесеци такође представља негативност. Главни елементи из првобитног споразума из новембра више не важе. Морам рећи да елементи који се односе на План пет плус два, као што је на примјер ево сад везано за државну имовину, то више не важи. Самим тим ће и транзиција ОХР-а у уред специјалног представника ЕУ бити одгођена. Међутим, оно што још више забрињава јесте да је ситуација постала још лошија од посјете потпредсједника Бајдена и високог представника Солане у мају. Очекивали смо да ће се ситуација поправити. Била је још једна посјета замјеника помоћника државног секретара САД Стјуарта Џонса, такође и Золтана Мартинуша који су разговарали с великим бројем званичника овдје тражећи доказе да виде да ли постоје могућности да се крене напријед. Вјероватно сте упознати са оним што је господин Џонс рекао, а то је да је на опрезан начин оптимистичан у погледу ситуације у БиХ. Оно што је за нас фрустрирајуће је да ми сматрамо да за већину проблема, с којима се суочавају, овдашњи политичари имају рјешења, међутим, поента је да они једноставно неће да се искористи постојање тих рјешења. Са друге стране, што се тиче, рецимо, питања уставне реформе, знамо да су САД и ЕУ ту да помогну, али чини се да нам и у овом погледу једноставно вријеме истиче. Касниће и транзиција ОХР-а у уред специјалног представника ЕУ, а тиме и придруживање НАТО-у и ЕУ. Дакле, суочавамо се са стагнацијом. Надамо се да ће домаћи политичари искористити ову посјету Џонса и амбасадора Мартинуша и покушати урадити нешто до краја ове године. Наше мишљење је да питање број један јесте питање државне имовине.

НН: Када смо већ код државне имовине, да ли је то тако једноставан технички проблем и да ли се може очекивати да се након пописа овај проблем скине са дневног реда?

ГРЕГОРИЈАН: Прављење пописа имовине представља један апсолутни предуслов за даљу расподјелу имовине. Вијеће министара је било мишљења да њихова група може направити попис у периоду од шест мјесеци. Због политичких блокада унутар ове радне групе Вијећа министара нису успјели ништа да се договоре, чак ни о методологији сопственог рада. Значи да никакав посао није урађен. Управо из тог разлога је високи представник хтио да ми направимо попис, да помогне у прављењу пописа имовине у релативно кратком периоду и на тај начин домаћи политичари више неће имати изговор због тога што не воде политичке дискусије о томе како расподијелити имовину. Неће имати изговор да немају листу. Упркос томе што би разни званичници могли рећи о овом питању, питање пописа имовине заиста јесте једноставније и доста више техничке природе него што они желе вјеровати. И једноставно, оно што се појави на том попису имовине ни на који начин не прејудицира расподјелу имовине. Зашто је Вијеће за имплементацију мира мислило да је ово питање тако важно? Због тога што имамо државу која има власништво над имовином, правним путевима и на основу Устава и Споразума о питањима сукцесије, али има власништво над седам објеката од чега је над четири стекла у задњих неколико година. Не могу схватити зашто би ико имао било шта против процеса који ће омогућити, на примјер, Оружаним снагама да посједују базе које су им потребне за њихово функционирање или да институције државне власти посједују имовину која је њима потребна за њихово функционирање. У овим тешким економским временима врло је тешко објаснити пореским обвезницима у овој земљи зашто њихове институције морају да плаћају најам за просторије у објектима које вјероватно већ посједују. То је оно о чему ми говоримо. Теме попут приватизације, других елемената везаних за јавну имовину су на локалним органима власти да их ријеше. То није на ОХР-у да рјешава. Тешко је схватити зашто се људи противе цијелом овом процесу, посебно они који желе да ми одемо. Нека се ово заврши и уради и на тај начин ћете се нас ослободити. Нажалост, исто понашање видимо и када је у питању Брчко дистрикт. Спремни смо да окончамо супервизију када ентитети испуне све обавезе а неке чекају већ девет година. Ни ентитети ни држава не раде озбиљно на овом питању и у процедуралном смислу не могу прогласити крај супервизије јер нема времена да се заврше обавезе. Озбиљан сам у намјери да се супервизија заврши и у Брчком знају да мислим оно што кажем и нећу допустити никоме да стане на пут како не бих режим супервизије окночао онако како је планирано. Ово ће бити усклађено са Арбитражном одлуком која захтијева да ентитети заврше своје обавезе.

НН: Које су то обавезе које чекају девет година?

ГРЕГОРИЈАН: То се односи на снабдијевање електричном енергијом и узајамне дугове. Ентитети морају сарађивати с представницима Брчко дистрикта, да виде ко колико дугује. Градоначелник Брчког се нада да ће се ова питања с надлежнима из Републике Српске разријешити до 15. септембра, а из ФБиХ није било још одговора у вези са овим питањем. Што се тиче снабдијевања струјом, постојећи аранжмани су у правном погледу неодрживи. Консултацијама са људима техничке струке и без напора локалних органа власти дали смо приједлог да се између РС и ФБиХ једнако подијели овај терет и то иде у корист РС јер значи да не морају осигурати толико електричне енргије што ће им онда омогућити да је продају на другим тржиштима. Питање држављанства је дефинисано тако да становнци Брчког требају имати право да промијене своје ентитетско држављанство. Држава и ентитети морају да разраде како се то треба урадити. Кажу да знају како ће али никако да то ураде. Ово је важно јер би ово требало завршити до општих избора како би имали право на гласање. Данас сам чуо да ће одговорни министри одржати састанак о овоме, значи седмицу прије истицања рока. Девет година. То није озбиљно понашање. Ја сам озбиљан да би се окончала супервизија за Брчко али политичари нису. Тако је и са државном имовином.

НН: ОХР је тумач Дејтонског споразума. Државна имовина је регулисана овим споразумом. Како?

ГРЕГОРИЈАН: Члан један Устава говори да је БиХ насљедник претходне државе. У овом члану пише да РБиХ, чије ће званично име бити БиХ, наставља своје правно постојање у складу с међународним правом као држава и са њеном унутрашњом структуром како је наведено у овом уставу. Ту нема шта да се тумачи.

НН: Унутрашња структура значи два ентитета и сада Брчко дистрикт?

ГРЕГОРИЈАН: Да, али ништа не каже о ентитетима да су они власници имовине.

НН: Да ли мислите да управо такав став или тумачење представљају кочницу за договор. Је ли то већ прејудицирање ствари коме шта припада?

ГРЕГОРИЈАН: Не мислим, сасвим је јасно да држава има право да расподијели своју имовину на онај начин који сматра одговарајућим и постоји споразум о томе да ће различити нивои власти добити ону имовину која им је потребна да обављају своје уставне функције. То не утиче ни на општинску, ни на јавну имовину ни предузећа у државном власништву. То није укључено у оно о чему ми сада говоримо и на чему се ради. То ће бити коначан број зграда и одређених земљишних парцела. Онда политичари одлуче шта ће држава задржати а шта ће ентитети добити. Правни метод како да се то уради већ је договорен. Тежи дио тога ће бити расподјела имовине. Чинило се да је све лако, а било је тешко направити и попис. Ја сам Американац и по природи сам нестрпљив, а ово је требало учинити прије четири године, одмах када је ратификован споразум о сукцесији. Говоримо о имовини која припада свим грађанима у БиХ.

НН: Очекујете ли скоро договоре страначких лидера о уставној реформи и је ли улазак у изборну годину право вријеме за то?

ГРЕГОРИЈАН: Већина људи сматра уколико се не постигне споразум о уставној реформи да ћемо чекати да прођу избори. Кратко је вријеме а питања су озбиљна. Свјетсан сам да су потсојале разне идеје већ годинама али на неформалан начин. Постоје неки једноставни начини да се повећа ефикасност државе и бржу интреграцију у ЕУ и НАТО. Колико сам схватио од међународних званичника из ових институција, доћи ће се до тачке када се ништа неће моћи направити без уставних промјена а то се односи на функционалности државе а не њених елемената. Када се придружите НАТО-у или ЕУ имаћете исти статус као САД или Њемачка, а ако имате три члана Предсједништва који немају исти став, онда се не можете прикључити овим организацијама. Ово су само моје опсервације засноване на мом искуству. ОХР нема улогу у уставној реформи. То ће бити ЕУ и САД јер су се понудиле да помогну у овом процесу. Оне су понудиле помоћ јер желе да се БиХ прикључи ЕУ и НАТО-у.

НН: Кажете ли да су уставне промјене услов за прикључење ЕУ и НАТО-у?

ГРЕГОРИЈАН: Није на мени да одлучим, само дајем опсервације да је природа тих организација таква. Генерални секретар НАТО савеза и званичници ЕУ рекли су да ће се морати направити одређене измјене, а међународна заједница је највише заинтресована за функционалност државних институција. Једноставно, што се тиче организације испод тог нивоа то треба бити одрживо и прихватљиво свима.

НН: Слично смо чули од потпредсједника САД Џозефа Бајдена да је унутрашња организација БиХ ствар интерног договора.

ГРЕГОРИЈАН: Да, вјероватно.

НН: Шта ће се десити ако се не усвоје законске измјене за продужавање мандата страним судијама и тужиоцима?

ГРЕГОРИЈАН: Обавијештен сам да није усаглашен текст након сједнице парламента и амандмани су одбијени. Ово је сада у смислу владавине закона проузроковало праву кризу. Што се тиче Одјељења за ратне злочине и успостављање цијелог овог одјела и његове ефикасности то је био од кључних планова Савјета безбједности да се Хашки трибунал затвори и случајеви се преузму овдје. Предсједник Хашког трибунала и тијела УН-а били су јасни о задржавању међународних судија и тужилаца на одређени временски период. Са друге стране, имамо посебни одјел за организирани криминал. Они се овдје не баве само привредним криминалом него и случајевима финансирања терориста. Уколико се капацитети у том одјелу повуку, доћи ће до озбиљних посљедица и могућности ризика да се почине чак и терористичка дјела. У вријеме када ЕУ гледа ка БиХ да усвоји мјере против организованог криминала и антикорупције како би била ближа ЕУ ово се дешава. Због тога је Солана упутио писмо Савјету министара да продуже мандате међународним судијама и тужиоцима. Апелирао је и ПИЦ да испштују већ двије године стар захтјев главног судије и тужиоца да остану међународни кадрови. Цијела међународна заједница залаже се да ови људи остану. А, појаснићу и ко су ти људи. Њих је именовало ВСТВ, раде овдје за државне званичнике у суду и тужилаштву, они нису ни под каквим смјерницама међународне заједнице већ под ингеренцијама домаћих овлаштених званичника. Њихов рад плаћају донације међународне заједнице и БиХ то ништа не кошта. Што се тиче организованог криминала, само су прошле године вратили 15 милиона КМ у случајевима трговине дрогом, људима, утајом пореза. То је у интересу грађана БиХ да они остану и зато их подржавамо. Сада морамо размотрити шта се може урадити када смо видјели ово што су одбацили у парламентима.

НН: Већина чланова бившег антикорупционог тима ОХР-а постали су тужиоци у Привредном одјељењу Тужилаштва БиХ, а обично се рачуни полажу онима који дају плате. Да ли ће ОХР наметнути одлуку или измјене закона о њиховом останку?

ГРЕГОРИЈАН: Никад не спекулишемо о томе шта би могао урадити високи представник. Били смо довољно јасни у позивању локалних власти да задрже овај капацитет у бх. правосуђу. Не знам да ли је истина да је већина људи из бившег антикорупционог тима ОХР-а сада у Тужилаштву БиХ, знам да их има неколико, али не и да ли је то већина. Морам рећи да они нису директно плаћени јер се донације дају Уреду регистрара и они их плаћају и они немају никавог контакта с неком владом или ОХР-ом.

НН: Залажете се за владавину права. Да ли то подразумијева да се обештете они које је ОХР смијенио и одузео им права на рад?

ГРЕГОРИЈАН: Високи представник није никада никога спријечио да ради. Оно што је урадио, он је наметнуо забрану да неки људи обављају одређене изабране или именоване фунцкије у тијелима Владе. У складу с међународним правом ове одлуке високог представника су у потпуности легалне. Њих је одобрило и поглавље 7 Резолуције Вијећа сигурности УН-а и засноване су на анексу Дејтонског споразума. Било је доста оспоравања у вези са овим одлукама у правном смислу, али ништа се није десило. Ове мјере проводе се као дио провођења Дејтонског споразума.

НН: Како оцјењујете рад опозиције у БиХ?

ГРЕГОРИЈАН: Погледајте политички спектар на једној и другој страни. Ако хоћете да измјерите напредак који је остварио парламент у протекле двије-три године, једноставно резултати нису импресивни. Постоје многи разлози зашто је то тако и сигуран сам да знате зашто је тако. Ми пажњу фокусирамо на то шта људи у органима власти раде или не раде. Идуће године грађани ове земље ће имати прилику да искажу своје мишљење о томе ко је радио боље, позиција или опозиција.

НН: Зашто понекад одморите у сарајевској посластичарници с Лагумџијом?

ГРЕГОРИЈАН: Сусрећем се с лидерима свих политичких странака из БиХ током цијеле године. Да се зна, покушавам изгубити на килажи. Ни са ким се не сусрећем у посластичарници.