Драматично: У Србији годишње 200.000 абортуса!

У Србији се, према проценама здравствених радника, годишње обави између 150.000 и 200.000 абортуса код жена које углавном не користе савремена средства контрацепције, тврде медицински стручњаци. Стопа прекида трудноће знатно је нижа у земљама западне Европе, у којима жене знатно чешће користе заштиту приликом сексуалних односа.

По проценама лекара, абортус се у Србији обави код сваке дванаесте жене старости од 15 до 49 година.


Опасно незнање

- За разлику од других европских земаља, у којима се непланирана трудноћа углавном дешава младим и неудатим женама, у Србији се највећи број абортуса (чак 80 до 90 одсто) обави код жена старијих од 20 година које су у браку и већ имају једно или више деце - изјавила је начелница Републичког центра за планирање породице при Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије др Катарина Седлецки.

Према њеним речима, на озбиљност тог проблема указује и податак да се сваки четврти абортус обави код жене која већ има четири и више намерна побачаја у својој „репродуктивној историји". Наводећи разлоге због којих се жене опредељују за прекид трудноће, Седлецки каже да је основни разлог тај што се трудноћа догодила непланирано јер се жене ослањају на традиционалну и недовољно ефикасну контрацепцију попут прекинутог сношаја, која није увек најпоузданија.

- Искуство је показало да је женама у Србији лакше да прекину трудноћу него да редовно и дисциплиновано користе контрацептивна средства. Паровима у Србији није омогућено да стекну савремена знања и вештине за ефикасно спречавање трудноће, нити је у довољној мери развијено саветовање о контрацепцији - објаснила је Седлецки, наводећи да у Србији нису доступни сви методи контрацепције који су доступни у другим земљама Европе.

Када је реч о економском фактору, паду стандарда, проблемима налажења сигурног посла и чињеници да све већи број брачних парова рађање оставља за касније године, Седлецки је навела да економски фактор није главни разлог високог броја намерних побачаја у Србији, већ то што су жене недовољно информисане о ризицима.

- Истина је, међутим, да би известан број жена родио дете када би имао већу социјалну подршку. У другим земљама Европе запажен је низак ниво рађања или његово одлагање, али у тим земљама жене контролу рађања врше применом ефикасне контрацепције. Ипак, када се женама у већини земаља западне Европе догоди непланирана трудноћа, оне се чешће одлучују за њен наставак и рађање, не само због бољег стандарда и услова живота, већ првенствено због тога што у тим земљама абортус има вишу „психолошку цену" - оценила је Седлецки.

Без подршке

Ангелина Радуловић из Удружења „Родитељ" мишљења је да је одустајање од рађања или његово одлагање у великој мери условљено економским фактором јер све више младих девојака добија радне уговоре на одређено време, и када затрудне остају без права и немају никаква примања.

Када је реч о самом чину абортуса, стручњаци наводе да је, према законски решењима из 1995. године, сагласност родитеља за прекид трудноће неопходна само ако је девојка млађа од 16 година. Када се утврди да жена не жели дете, гинеколог је дужан да обави разговор како би јој се помогло да донесе решење које је за њу најбоље, али то не подразумева никакав облик наговарања, притиска или застрашивања. Ако се жена одлучи за прекид трудноће, она је пре обављене интервенције дужна да потпише да се „операција" обавља на њен захтев и да је упозната са свим компликацијама и могућим последицама.


Сексуално образовање

Др Гордана Радивојевић из Удружења за репродуктивно здравље каже је да је у Данској пре неколико година смањен број абортуса увођењем сексуалног образовања у школе, што би, како је навела, могло бити корисно и у Србији. Такође је навела да Данска и Норвешка бележе повећање наталитета баш од онда када је почела већа стопа коришћења пилуле као средства контрацепције.


Србија у светском врху

Процене су да се у једној календарској години у Србији догоди најмање 50 трудноћа на 1.000 девојака узраста 15 до 19 година. Докторка Седлецки је упозорила да посебно забрињавају високе стопе рађања код девојака узраста 16 или 17 година и да се по броју трудноћа код адолесценткиња Србија сврстава у сам светски врх.

- Половина ових трудноћа, којих има између шест и седам хиљада годишње, завршава се намерним прекидом, а половина наставком трудноће и рађањем - навела је Седлецки.