Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije - 15.10.

16.10.2020. god.

   


Pregled dešavanja na ratištu u Nagorno Karabahu za 15.10.

Mapa spornog regiona Nagorno-Karabaha


  

 

 

 

 

 

 

 

Stepanakert ponovo pod granatama  Azerbejdžan je još jednom prekršio sporazum o prekidu vatre postignut u Moskvi u humanitarne svrhe, prenosi jermenski Prvi kanal.

Kako se navodi, Državna služba za vanredne situacije Arcaha je obavestila da je pre nekoliko minuta Stepanakert ponovo granatiran, te da je gađana civilna infrastruktura.

Dodaje se da nije bilo žrtava.

Jermenija i Azerbejdžan se međusobno optužuju za nastavak granatiranja 
 Oružane snage Azerbejdžana nastavile su od jutros artiljerijsko granatiranje na kontakt liniji u Karabahu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Jermenije, dok je Ministarstvo odbrane Azerbejdžana navelo da su jermenske snage granatirale naselja duž fronta.


„Noćas je na kontakt liniji ostala relativno stabilna napetost. Ujutro je neprijatelj nastavio aktivno artiljerijsko granatiranje u severnom i jugoistočnom pravcu“, napisala je portparolka Ministarstva odbrane Jermenije Šušan Stepanjan na Fejsbuku.

Sa druge strane, pres-služba Ministarstva odbrane Azerbejdžana saopštila je da su Oružane snage Jermenije granatirale naselja na kontakt liniji.

„Oružane snage Jermenije, prekršivši humanitarni prekid vatre, počele su da granatiraju teritorije područja Geranboj, Terter, Agdam i Agdžabedi“, saopštila je pres-služba Ministarstva odbrane.

Ministarstvo je dodalo da je situacija na kontakt liniji ostala napeta i da azerbejdžanska vojska održava operativnu prednost na čitavom frontu.

Takođe se navodi da su jermenske snage pokušale da napadnu položaje azerbejdžanske vojske u nekoliko pravaca fronta.

„Kao rezultat uspešnih akcija naših trupa, neprijatelj je pretrpeo ozbiljne gubitke i bio prinuđen da se povuče u raznim pravcima fronta“, dodaje se u saopštenju.


Jerevan: Azerbejdžanska vojska napala vojnu tehniku na teritoriji Jermenije   Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da je azerbejdžanska vojska napala vojnu tehniku na teritoriji Jermenije.

„Azerbejdžanske oružane snage napale su 14. oktobra na teritoriji Jermenije, na granici sa Karvačarom (Kelbadžar), dežurnu vojnu tehniku, samo na osnovu pretpostavke da je navodno ta tehnika bila spremna za napad na mirna naselja Azerbejdžana“, navodi se u izjavi Ministarstva koju je na Fejsbuku objavila portparolka Šušan Stepanjan.


Napominje se da ova tvrdnja Ministarstva odbrane Azerbejdžana ne može imati nikakvih osnova i, faktički, „vojno-političko rukovodstvo ove zemlje dozvoljava sebi da samo na osnovu pretpostavki napadne vojnu tehniku koja je na redovnom borbenom dežurstvu na teritoriji Republike Jermenije“.

„Potvrđujući da u ovom trenutku sa teritorije Jermenije prema Azerbejdžanu nije ispaljena nijedna raketa, granata ili metak, istovremeno izjavljujemo da od sada Oružane snage Jermenije zadržavaju pravo da napadnu bilo koji vojni objekat ili bilo koje vojno premeštanje u Azerbejdžanu“, ističe se u saopštenju.
Jerevan smatra da „vojno-političko rukovodstvo Azerbejdžana snosi punu odgovornost za proces promene zone i logike borbenih dejstava“.

 


Pregled političkih i drugih vesti za 15
.10. 



Pašinjan: Pitanje je da li će svet dozvoliti da se pojavi novi Hitler, ovog puta u Maloj Aziji  Premijer Jermenije Nikol Pašinjan, obraćajući se naciji, izjavio je da ne bi trebalo da postoje „Minhenski sporazumi“ o Nagorno-Karabahu i upozorio na mogućnost pojave „novog Hitlera, ovoga puta u Maloj Aziji“.


Prema njegovim rečima, sada mnoge međunarodne organizacije ne reaguju na ono što se dešava, smatrajući formulu „teritorije u zamenu za mir“ prihvatljivom.

Pašinjan je rekao da ga to podseća na Minhenski sporazum iz 1938. godine, kada je politika pacifikacije, koju su sprovodila rukovodstva Velike Britanije i Francuske, dovela do toga da je Nemačka dobila deo teritorija Čehoslovačke i dodao da su posledice tog sporazuma svima poznate.

„Pitanje je da li će svet dozvoliti  da se pojavi novi Hitler, ovog puta u Maloj Aziji“, rekao je Pašinjan.

Kako je rekao, Azerbejdžan negira pravo Jermena koji naseljavaju Nagorno-Karabah da upravljaju svojom sudbinom.

Istovremeno, on je uporedio reakciju međunarodne zajednice na delovanje Turske na Južnom Kavkazu sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine.

Prema njegovim rečima, Jermenija je ranije smatrala da će, ukoliko Turska postigne svoje ciljeve na Južnom Kavkazu, to neizbežno dovesti do lančane reakcije, i da zemlje, koje bi mogle da postanu objekti destabilizacije,treba da preduzmu strateške mere obuzdavanja.

„Ali je u ovoj fazi konstatovana čudna okolnost. Brojne države sa sposobnostima strateškog obuzdavanja nisu ispravno procenile pretnju, nastavljajući da pitanje razmatraju samo u kontekstu sukoba u Karabahu i smatrajući da formula 'teritorija u zamenu za mir' može da spase situaciju. Ta situacija je neprihvatljiva za nas i slična je Minhenskom sporazumu iz 1938. godine“, rekao je Pašinjan u obraćanju naciji.


Alijev: Slanje mirovnjaka u region trebalo bi da se izvrši na osnovu odobrenja dveju država - Jermenije i Azerbejdžana  Azerbejdžan će momentalno prekinuti diplomatske odnose sa svakom zemljom koja prizna nezavisnost nepriznate republike Nagorno-Karabah, ali ne verujem da će takvih biti, izjavio je azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev u intervjuu za televizijski kanal „Haber Turk“.


„Ne verujem da će neka zemlja priznati nezavisnost Nagorno-Karabaha, jer ćemo već sat vremena nakon toga obustaviti sve diplomatske odnose s tom zemljom. To je kategorički“, rekao je on.
Istovremeno, naglasio je da azerbejdžanski narod nije neprijatelj jermenskom i dodao da se „svaki rat završava mirom“.

„Kod nas nema promena u pogledu Jermena koji žive u Karabahu. Azerbejdžan je multinacionalna zemlja, hiljade Jermena živi u Bakuu i drugim delovima Azerbejdžana. Oni su takođe naši građani, to nam daje snagu. Nismo neprijatelji jermenskom narodu, svaki rat se završava mirom“, rekao je.
 
„Apsolutno sam siguran da Jermeni i Azerbejdžanci mogu da žive zajedno u tom regionu, baš kao što danas žive u drugim mestima Azerbejdžana, u Gruziji, Rusiji i Ukrajini. Zašto to ne bismo mogli ovde da učinimo? Smatram da bi trebalo da budemo spremni na to. Moramo da pripremamo naše narode na to“, rekao je Alijev.
 
„Neka Jermeni koji žive u Karabahu ne brinu, živeće bolje, bezbednije. Tamo ćemo stvoriti infrastrukturu i radna mesta. Investiraćemo u Karabahu, realizovaćemo socijalne programe, imaćemo programe za otvaranje radnih mesta. Sve ovo će postati nova faza Jermena i Azerbejdžanaca koji tamo žive i koji će se tamo vratiti“, dodao je on.

Govoreći o slanju mirovnjaka u zonu sukoba, izjavio je da je to moguće samo uz saglasnost Jermenije i Azerbejdžana.

„Slanje  mirovnjaka u region trebalo bi da se izvrši na osnovu odobrenja dveju država - Jermenije i Azerbejdžana. Ukoliko se neka zemlja usprotivi, onda se to, naravno, neće dogoditi. Drugo pitanje se sastoji u tome da se danas, kada je reč o mirovnjacima, radi se o teritoriji Azerbejdžana, ovo bi svi trebalo da razumeju. Reč je o teritoriji nezavisnog Azerbejdžana“, rekao je on.

Azerbejdžanski predsednik dodao i da Baku očekuje da će tokom pregovora o Karabahu biti predstavljen raspored povlačenja jermenskih oružanih snaga jer, kako je rekao, nakon pregovora u Moskvi, nije dobio konkretan raspored povlačenja.


Šojgu razgovarao sa kolegama iz Jermenije i Azerbejdžana  Ministar odbrane Sergej Šojgu razgovarao je telefonom sa kolegama iz Jermenije i Azerbejdžana, Davidom Tonojanom i Zakirom Gasanovom i tom prilikom ih pozvao na potpuno ispunjavanje obaveza koje su strane dogovorile u Moskvi, saopštila je pres-služba vojnog resora.

„Tokom pregovora ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu pozvao je svoje kolege da u potpunosti ispune obaveze u skladu sa sporazumima postignutim u Moskvi 10. oktobra“, navedeno je u saopštenju.

Jerevan: Lavrov odigrao veoma važnu ulogu moskovskim pregovorima o Nagorno-Karabahu  Ministar spoljnih poslova Jermenije Zograb Mnacakanjan ocenio je u intervjuu za RBK ulogu ruskog kolege Sergeja Lavrova u moskovskim pregovorima o Nagorno-Karabahu.

Prema rečima jermenskog ministra, na sastanku su razmatrane različite opcije za rešavanje sukoba.


„Bilo je mnogo tačaka u različitim varijacijama: koliko pitanja možemo da obuhvatimo, kojim redosledom možemo da preduzimamo korake... Trebalo je 11 sati da bi se došlo do ove četiri tačke, koje su navedene u zajedničkoj izjavi. I mogu vam reći da je Sergej Viktorovič Lavrov tu odigrao veoma važnu ulogu“, naglasio je Mnacakanjan.

On je objasnio da se razgovaralo o veoma „složenim i vrlo osetljivim pitanjima“.

Političar je dodao da se po nekim pitanjima Jerevan „apsolutno ne slaže sa azerbejdžanskom stranom“, ali je istakao da rešavanju sukoba u Karabahu treba pristupiti s punom odgovornošću pred narodima dve zemlje.

Mnacakanjan je takođe rekao da se za treba uzdržati od komentarisanja pojedinih detalja rezultata pregovora.

Osim toga, šef jermenske diplomatije izjavio je da je u pregovarački proces potrebno uključiti predstavnike nepriznate Republike Nagorno-Karabah.

„Nemoguće je iz procesa izuzeti Nagorno-Karabah, jer se to pitanje tiče upravo Nagorno-Karabaha. Ono se tiče njegovog stanovništva koje ima svoju izabranu vlast. Kako god da ih zovu u azerbejdžanskoj propagandi, postoji stvarnost. I to, usput, svi priznaju: i kopredsedavajući i strane: Karabah ima svoju reč“, rekao je Mnacakanjan. 


Pašinjan: Dok Turska ne promeni svoj stav, Azerbejdžan neće prekinuti ratna dejstva  Premijer Jermenije Nikol Pašinjan tvrdi da zbog Turske ne može za zavlada mir u Nagorno-Karabahu.


„Tvrdim da, sve dok Turska ne promeni svoj stav, Azerbejdžan neće prekinuti ratna dejstva“, rekao je Pašinjan u intervjuu Rojtersu.

Prema njegovim rečima, šef diplomatije Turske Mevlut Čavušoglu je tokom telefonskog razgovora sa azerbejdžanskim kolegom Džejhanom Bajramovim koji je održan nakon dogovora o uspostavljanju primirja 11. oktobra ubeđivao ministra da Baku treba da nastavi borbu.

„To je bila neka vrsta uputstva da se ni u kojem slučaju ne prekinu borbe“, naglasio je jermenski premijer.

„Turska je u Južni Kavkaz došla da širi svoju politiku koju sprovodi u Sredozemlju protiv Grčke, Kipra, ili u Libiji, ili Siriji, ili Iraku. To je ekspanzionistička politika“, rekao je Pašinjan i dodao da je problem u tome što je Jermenija jedina preostala prepreka na putu Turske da implementira ovu politiku.


RT: „Nijedan sirijski militanat nije u Nagorno-Karabahu, oni u svojoj zemlji imaju šta da rade“ - Erdogan  Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan osudio je navode da su sirijski militanti raspoređeni da pomognu azerbejdžanskim ratnim naporima u osporavanom Nagorno-Karabahu, rekavši da su prezauzeti ratujući kod kuće.


"Mi nemamo takvu agendu," rekao je Erdogan u sredu na skupu vladajuće Stranke pravde i razvoja, odgovarajući „onima koji nas zovu da kažu `poslali ste mudžahedine iz Sirije` “.


"Imaju posla da rade u svojoj zemlji, ne bi išli tamo", insistirao je turski predsednik.

Prethodno je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da postoje „pouzdane informacije“ koje ukazuju na to da „sirijski džihadisti“ ulaze u region koristeći turski grad Gaziantep kao tranzitnu tačku. Kasnije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio „ozbiljnu zabrinutost“ zbog prisustva stranih boraca u „žarištu“, ali nije je naveo detalje.


Prema Erdoganu, i Rusija i Francuska nisu u poziciji da prozivaju Tursku.

„Toliko oružja dolazi iz Rusije, na isti način, toliko oružja dolazi iz Francuske, zašto ne biste razgovarali o njemu?“ naglasio je Erdogan.

Jermenija se u velikoj meri oslanjala na isporuke oružja iz Rusije, svog dugogodišnjeg saveznika u okviru Ugovora o kolektivnoj bezbednosti šest post-sovjetskih država. Moskva takođe ima vojnu bazu na jermenskom tlu kao deo uzajamnih bezbednosnih aranžmana. Francuska je tokom proteklih godina isporučila Jermeniji određeni broj pešadijskog i protivtenkovskog oružja.

Turska je negirala dovođenje sirijskih militanata u borbenu zonu, kao i njen bliski saveznik Azerbejdžan. Baku insistira da su njegove oružane snage angažovane u borbama protiv jermenskih snaga u enklavi u potpunosti popunjene kadrom i da im nije potrebno ljudstvo iz inostranstva.

Ankara je obećala nepokolebljivu podršku „bratskom“ Bakuu od samog početka sukoba 27. septembra. Turski zvaničnici takođe su više puta saopštili da će se višedecenijski sukob završiti tek kada Jermenija napusti „okupirane“ zemlje Nagorno-Karabaha.

Sporni region, uglavnom naseljen etničkim Jermenima, otcepio se od Azerbejdžana nakon raspada Sovjetskog Saveza. Nagorno-Karabah je ratovao u trogodišnjem ratu sa Azerbejdžanom početkom 1990-ih, sve dok 1994. godine u Moskvi nije potpisan veliki sporazum o prekidu vatre između zaraćenih strana.


  • Izvor
  • Tanjug
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Posle četiri godine špijunske fantastike "Rašngejt", vreme je za poslednje štivo: "Bivši romantični partner" izgrednika sa Kapitol Hila rekao je Ef-Bi-Aju da je njegova bivša ljubavnica ukrala laptop predsednice...


Republika Srbska u februaru očekuje prvu seriju od 200 hiljada doza vakcine protiv koronavirusa ruske proizvodnje "Sputnik V", rekao je za RIA Novosti ministar zdravlja Republike Srpske dr Alen...

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će Rusija preispitati svoje postupke ako Francuska i Nemačka ne primoraju Kijev da se pridržava "normandijskog" i sporazuma iz Minska o...


Potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović prisustvovao je danas, zajedno sa načelnikom Generalštaba generalom Milanom Mojsilovićem, prijemu deset oklopno borbenih vozila „Miloš 4x4“ namenjenih pripadnicima 72. Brigade...

Minsk neće biti domaćin Svetskog hokejaškog prvenstva 2021. godine, saopštila je Međunarodna hokejaška federacija (IHF). Predsednik IHF-a Rene Fazel održao je 11. januara sastanak


Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić najavila je danas da će vakcinacija za sledeću prioritetnu grupu, u kojoj su prosvetni radnici, pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i predstavnici medija, početi...


Ostale novosti iz rubrike »