Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije - 13.10.

14.10.2020. god.

   


Pregled dešavanja na ratištu u Nagorno Karabahu za 13.10.

Mapa spornog regiona Nagorno-Karabaha


  

 

 

 

 
RT: Ekipa RT-a usred granatiranja grada Gadruta u Nagorno-Karabahu, uprkos potpisivanju klimavog primirja   Gadrut, grad za koji i Jermeni i Azerbejdžanci tvrde da ga drže pod svojom kontrolom i dalje trpi snažna granatiranja uprkos proglašenom prekidu vatre. Ekipa RT-a posetila je na kratko „najmanje sigurno“ mesto u Nagorno-Karabahu.


Gadrut je mali grad koji se nalazi na južnom delu fronta Nagorno-Karabaha. Prošle nedelje Baku je saopštio da je odbrana pala i da su azerbejdžanske snage preuzele kontrolu nad gradom. I Jermenija i Republika Nagorno-Karabah odbacile su tu tvrdnju.

Uprkos humanitarnom prekidu vatre koji su dogovorili Baku i Jerevan počev od subote, borbe i granatiranje Gadruta su nastavljene. Dopisnik RT-a na terenu Igor Ždanov nazvao ga je „najmanje sigurnim mestom u čitavom regionu“.

Ekipa RT-a je snimila automobile i zgrade očigledno oštećene u borbama, a ulice su potpuno puste. Meštani koji su pratili novinare nisu im dozvolili da ostanu na otvorenom duže od jednog minuta usred stalnog granatiranja. Ždanov je saopštio da su deo grada koji su uspeli da posete kontrolisali Jermeni.


Kako je opasnost rasla, novinari su bili primorani da pobegnu u podrum koji je služio kao privremeno sklonište. Zatim su morali trčati do svojih automobila i brzo napustiti Hadrut, dok su granate padale po tom području.

Na snimcima se mogu videti i čuti eksplozije dok su se vozili planinskim putem.

Primirje uz posredovanje Rusije bilo je prvi diplomatski sporazum postignut otkako su 27. septembra započele borbe oko planinske enklave. Međutim, stvarne borbe nisu prestale, dok se Jermeni i Azerbejdžanci međusobno optužuju za kršenje sporazuma o prekidu vatre.

 


Pregled političkih i drugih vesti za 13
.10. 



Ministarstvo odbrane Rusije učestvuje u sprovođenju ruskih inicijativa za stabilizaciju situacije u Nagorno-Karabahu  Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da aktivno učestvuje u sprovođenju ruskih inicijativa za stabilizaciju situacije u Nagorno-Karabahu.

„Ministarstvo odbrane Rusije u okviru svoje nadležnosti aktivno učestvuje u sprovođenju inicijativa Ruske Federacije za što skoriju stabilizaciju situacije u Nagorno-Karabahu“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Naglašava se da je glavni cilj ovog rada, uključujući pregovore koje je vodio ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, „trenutni prekid borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu i prelazak na pregovore između sukobljenih strana radi normalizacije situacije u regionu“.


RT: „Ne treba zaboraviti ko je započeo ovu fazu rata“: Jermenski predsednik o sukobu oko Nagorno-Karabaha u intervjuu za RT 
 Predsednik Jermenije Armen Sarkisjan rekao je za RT da je Azerbejdžan pokrenuo najnoviji sukob oko Nagorno-Karabaha i izrazio nadu da će prekid vatre uz posredovanje Moskve biti održan uprkos problemima na terenu.


„Ne treba zaboraviti ko je započeo ovu fazu rata. Bila je to azerbejdžanska strana, a ne narod Nagorno-Karabaha“, rekao je Sarkisjan u intervjuu za RT.

Naseljen uglavnom etničkim Jermenima, Nagorno-Karabah se otcepio od Azerbejdžana 1991. godine i proglasio se nezavisnom republikom nakon primirja 1994. godine. Vlada u Bakuu tvrdi da je region „okupirana teritorija“ i zahteva njegov povratak.

Zamrznuti sukob već 26 godina ponovo je izbio 27. septembra, pri čemu su obe strane okrivile drugu za početak sukoba. Stotine ljudi je ubijeno pre nego što je Moskva posredovala u prekidu vatre koji je stupio na snagu 10. oktobra.


U nedelju je Azerbejdžan optužio Jermeniju za granatiranje grada Gandže severno od Nagorno-Karabaha, ubijanje devet civila i ranjavanje 34. Baku je takođe objavio snimke drona, kako se navodi, razarnja grada.

Sarkisjan nije porekao da je došlo do kršenja primirja 10. oktobra sa jermenske strane, rekavši da su ih isprovocirala početna kršenja Azerbejdžana - tvrdnja koju Baku negira. Sarkisjan je, međutim, insistirao da nije Jermenija granatirala Gandžu.

„Jasne su mi informacije iz moje vlade, Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova ... da ga definitivno nije granatirala Jermenija “, rekao je Sarkisjan za RT. Takođe je primetio da je Stepanakert, glavni grad Nagorno-Karabaha, granatiran u subotu neposredno nakon što je primirje stupilo na snagu.

Borbe su nastavljene i u Gadrutu, na južnoj strani Nagorno-Karabaha, a u ponedeljak se ekipa RT-a našla pod granatama.

U međuvremenu, azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev insistirao je na tome da svi razgovori o rešavanju krize treba da vode direktno Baku i Jerevan, bez onoga što je nazvao „marionetskim režimom“ u Nagorno-Karabahu, i da ne može biti diskusije o tome da li „okupirane teritorije" treba vratiti u Azerbejdžan, nego samo kada.

U intervjuu za moskovski dnevnik RBK, Alijev je takođe rekao da jermenski premijer Nikol Pašinjan treba da zahvali ruskom predsedniku Vladimiru Putinu što ga je „spasio” od poraza.

„Kada nam je Pašinjan dao ultimatum, kada je uvredio osećanja Azerbejdžanaca, zaslužio je da zbog toga bude kažnjen. I mi smo to učinili“, rekao je Alijev.

„Trebalo bi da zahvali Putinu na činjenici da je Rusija još jednom priskočila u pomoć Jermeniji.“


Pašinjan: Situacija u u Karabahu je blizu humanitarne katastrofe  Situacija u u Karabahu je blizu humanitarne katastrofe, izjavio je premijer Jemrnije Nikol Pašinjan.


Pašinjan je na sastanku sa ambasadorima stranih država rekao da je situacija na južnom frontu napeta i da se ne poštuje primirje.

On je potvrdio da je Azerbejdžan prekrši dogovor o prekidu vatre koji je postignut u Moskvi. Odmah nakon što je stupilo na snagu primirje, Azerbejdžan je pokušao da zauzme grad Gadrut“.

Po njegovim rečima, u području Gadruta su u toku borbe, vojska Karabaha izvodi operaciju za neutralisanje protivničkih grupa.

„U zoni karabaškog konflikta smo blizi humanitarne katastrofe, ako ne i na pragu humanitarne katastrofe. Jedini način da se spreči ta katastrofa je priznanje prava naroda Nagorno-Karabaha na samoopredeljenje i priznanje nezavisnosti“, rekao je Pašinjan.


Šojgu i Akar razgovarali o situaciji u Nagorno-Karabahu  Ministri odbrane Rusije i Turske, Sergej Šojgu i Hulusi Akar, razgovarali o situaciji u Nagorno-Karabahu, Siriji i Libiji. Turski ministar naglasio je da Ankara podržava operaciju Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu.


Kako se navodi u saopštenju turske strane, Akar je insistirao na neophodnosti prekida jermenskih napada na civilna naselja.

„Naš ministar je tokom telefonskog razgovora s ruskim kolegom govorio o napadu Jermenije na Azerbejdžan, situaciji u sirijskom Idlibu, Libiji i bezbednosnim pitanjima. Akar je preneo ruskom ministru Šojguu da Jermenija mora da prekine napade na civilna naselja i da se povuče sa okupiranih teritorija“, navodi se u saooštenju turskog ministarstva.

Turski ministar je, takođe, rekao da „Azerbejdžan ne može više da čeka 30 godina na rešenje“ situacije u Nagorno-Karabahu.

„Turska podržava operaciju koju je započeo Azerbejdžan s ciljem da povrati svoju teritoriju“, dodao je Akar.

Jedna od tema bila je i situacija u Idlibu, a turski ministar je rekao da je „Ankara ispunila svoje obaveze u okviru Memoranduma o osiguravanju mira i stabilnosti u Idlibu, postignutog 5. marta ove godine“, ističe se u saopštenju iz Ankare.

Podsetimo, predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, su 22. oktobra prošle godine na sastanku u Sočiju usvojili memorandum o zajedničkim akcijama za rešavanje situacije na severoistoku Sirije.

Prema ovom dokumentu, ruska vojna policija i sirijske snage raspoređene su u područja koja graniče sa turskom zonom bezbednosti. Od 1. novembra ruska i turska vojska započele su zajedničke patrole istočno od reke Eufrat.

Osim toga, Moskva i Ankara su se u martu dogovorile o prekidu vatre i nizu drugih mera usmerenih na rešavanje situacije u sirijskoj zoni deeskalacije Idlib. Borbena dejstva u ovom regionu trebalo je da se prekinu od 6. marta.


Lavrov: Rusija očekuje da će sporazumi o Karabahu strogo sprovoditi obe strane  „Očekujemo da će se donete odluke strogo sprovoditi obe strane“, rekao je Lavrov nakon razgovora sa jermenskim ministrom spoljnih poslova Zograbom Mnacakanjanom u Moskvi.


Lavrov je dodao da je pogrešno odlagati nastavak političkog pregovaračkog procesa.

„Razmenili smo mišljenja o tome kako krenuti dalje (nakon trilateralnih konsultacija). To ne znači da će sva pitanja biti rešena brzo i istovremeno. Shvatamo da je potreban proces, ali smatramo da je pogrešno odlagati nastavak političkog pregovaračkog procesa“, rekao je Lavrov.

On je dodao da su ga jermenske kolege obavestile da će se o narednim koracima razgovarati na sastanku jermenskog ministra spoljnih poslova Zograba Mnacakanjana sa kopredsedavajućima Minske grupe OEBS-a.

Lavrov je istakao da Jermenija ponovo potvrđuje da se pridržava sporazuma o prekidu vatre u Nagorno-Karabahu.

„Jermenski ministar i ja smo u uvodnim izjavama potvrdili posvećenost sporazumu koji je ovde postignut u subotu. Tamo se jasno navodi da je neophodno odmah prekinuti vatru u humanitarne svrhe“, dodao je ruski ministar.

Ministar je rekao da Rusija očekuje da će u najskorije vreme biti prilika da se preokrene situacija na terenu u Karabahu i uspostavi primirje.

„Mislim da naša zajednička noćna bdenja, koja su se završila dogovorom o veoma važnom dokumentu, nisu bila uzaludna, naši napori nisu protraćeni i da ćemo ipak moći da preokrenemo situaciju na terenu u najskorije vreme. U krajnjem slučaju, i mi i suprotstavljene strane smo zainteresovani za to“, zaključio je Lavrov.

Lavrov je dodao i da je Turska podržala dogovore postignute u Moskvi.

„Želeo bih da naglasim da je (azerbejdžanski predsednik Ilham) Alijev pozdravio postizanje moskovskih sporazuma. Inače, kontaktirao sam sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom i obavestio ga da računamo na podršku našim naporima, a u nedelju smo još jednom smo razgovarali telefonom i tada je potvrđena podrška moskovskom dokumentu“, naveo je Lavrov.

Alijev: Mi smo posvećeni prekidu vatre od dana njegovog stupanja na snagu  Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da odluka doneta u Moskvi o sukobu u Karabahu odgovaraju interesima Bakua, humanitarni i politički momenti u ovom sporazumu su „veoma važni“.  


„Smatram da izjava usvojena u Moskvi u potpunosti ispunjava naše interese. Pre svega, ona podrazumeva razmenu tela vojnika iz humanitarnih razloga, podrazumeva razmenu ratnih zarobljenika. To smo želeli od prvog dana, ali Jermenija nije pristajala na to“, rekao je Alijev u intervjuu za tursku televiziju „Haber global“.

On je dodao da u usvojenoj izjavi postoji i niz političkih momenata.

"Prvo, to je obnavljanje pregovaračkog procesa o osnovnim principima, nastavak suštinskih pregovora. Osnovni principi odgovaraju našim interesima, jer podrazumevaju povlačenje jermenskih trupa sa okupiranih teritorija. Tamo se navodi da je u prvoj fazi iz pet regiona, u drugoj – iz dva. Kasnije sledi povratak izbeglica svojim kućama“, dodao je Alijev.

Prema njegovim rečima, druga važna tačka je ta što se format pregovaračkog procesa ne menja, on se vodi između Bakua i Jerevana.

Alijev je dodao i da je Baku privržen režimu prekida vatre u Karabahu.

„Za održivi prekid vatre mora postojati obostrano ispunjavanje uslova. Mi smo posvećeni prekidu vatre od dana njegovog stupanja na snagu. Oružane snage Jermenije, narušivši prekid vatre, napale su iz artiljerijskog oruđa azerbejdžanski grad Gandža. U napadima su poginuli i ranjeni civili“, rekao je azerbejdžanski lider.

On je dodao da Baku ima informacije da je odluku od raketiranju Gandže doneo lično premijer Jermenije Nikol Pašinjan.

Prema njegovim rečima „Baku pokazuje uzdržanost“.

On je dodao da „postoje sve mogućnosti“ za prelazak na diplomatsku fazu rešavanja sukoba u Karabahu.  

„Ostalo je da Jermenija poštuje prekid vatre. Nadam se da će ih na to primorati nove uspešne operacije oružanih snaga Azerbejdžana“, istakao je Alijev.   

Alijev je rekao da ne zna kada će početi pregovori. S obzirom da „Jerevan ignoriše prekid vatre, ne verujem da će oni biti iskreni na pregovorima“.

On je dodao i da će Azerbejdžan preferira „miran put, bez krvoprolića“.

„Ako politički proces ne započne, mi se nećemo zaustaviti. Rekao sam da ćemo ići do kraja. Ali kako? Vojnim ili političkim sredstvima? Ne želimo da bude krvoprolića kako bismo mirnim pregovorima vratili svoje zemlje“, zaključio je Alijev.


Peskov: Moskva visoko ceni samu činjenicu dolaska ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana u Rusiju i posao koji su uradili  Moskva visoko ceni samu činjenicu dolaska ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana u Rusiju i posao koji su uradili, uključujući odluku o humanitarnoj pauzi u Nagorno-Karabahu, izjavio je portparo ruskog predsednika Dmitrij Peskov.


„Visoko cenimo samu činjenicu dolaska dvojice ministara koji su odgovorili na inicijativu predsednika Putina i došli u Moskvu. Takođe visoko cenimo rad predsednika Putina, Alijeva i premijera Pašinjana“, odgovorio je Peskov na pitanje kako Kremlj ocenjuje rezultate pregovora o Karbahu.

On je naglasio da su rezultat ovog rada višesatni pregovori ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i njegovih kolega iz Jermenije i Azerbejdžana.

„Takođe cenimo razumevanje koje je dogovoreno i odluke o humanitarnoj pauzi koje su postignute na osnovu tih kontakata. Sada vrlo pažljivo pratimo situaciju, vidimo izveštaje sa obe strane o kršenjima, ali smatramo da je realizacija postignutih sporazuma izuzetno važna kako bi se u perspektivi došlo u potpunosti do prestanka borbi i prelaska na političko-diplomatska sredstva u rešavanju ovog sukoba“, istakao je Peskov.


  • Izvor
  • Tanjug
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

  Predsednik Srbbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi danas ili sutra u Srbiju trebalo da stigne još 250.000 doza ruske vakcine „Sputnjik V&l


Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić predstavili su danas najmoderniji sistem za prijavu, zakazivanje i praćenje vakcina i imuniacije stanovništva Srbije, koji u svakom trenutku prati...

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije saopštilo je da se nastava prvog radnog dana u drugom polugodištu školske 2020/2021. godine odvija nesmetano i uz poštovanje svih...


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je saopštio da Rusija nema pravo da se meša u proces širenja NATO-a.. „Pitanje

Poslanik Demokratskog fronta (DF), članice vladajuće koalicije, i član Predsedništva Nove srpske demokratije (NSD) Jovan Vučurović zatražio je od ministra spoljnih poslova Đorđa Radulovića da odmah smeni DPS ambasadore...


Nemačka je razočarana odlukom Sjedinjenih Američkih Država da uvedu sankcije ruskom brodu za polaganje cevi „Fortuna“ koji učestvuje u izgradnji „Severnog toka 2“, izjavila je portparol Ministarstva ekonomije Nemačk...


Ostale novosti iz rubrike »