Odgovornost i poštovanje mera od ključnog značaja za gašenje epidemije

28.07.2020. god.

Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je na konferenciji za novinare Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva Republike Srbije od zarazne bolesti COVID-19 da je u poslednja 24 časa registrovan najmanji broj novoobolelih u protekle dve nedelje.

Kisić Tepavčević je ocenila da je ipak i dalje reč o visokim vrednostima i ponovila apel svim građanima da sada budu najodgovorniji i da poštuju sve preventivne mere.

Smanjivanje broja osoba kod kojih je detektovan virus potvrđuje ono što govorimo, da se pridržavamo mera i da smo na dobrom putu da idemo ka silaznom toku epidemijske krive, rekla je ona, istakavši da sada treba da budemo najodgovorniji i damo sve od sebe da se epidemija ugasi.

Takođe, Kisić Tepavčević je navela podatak da je devetoro dece zaraženo koronavirusom smešteno u KBC "Dr Dragiša Mišović", dok se na ginekologiji nalazi šest trudnica pozitivnih na COVID-19.

U starom delu KC Niš smešteno je šestoro dece, a u Opštoj bolnici Šabac troje je na odeljenju pedijatrije, precizirala je ona, napomenuvši da su sva deca u stabilnom stanju i imaju blažu kliničku sliku.

Zamenica direktora Instituta "Batut" je ukazala na to da su od svih do sada registrovanih slučajeva, 52,84 odsto zaraženih muškarci, a 47,16 odsto su žene.

Kada je reč o uzrastu obolelih, ona je navela da se tu vidi pomeranje ka mlađim grupama, što direktno odražava njihovu veću izloženost virusu, ali i slabije pridržavanje mera.

Prema njenim rečima, među obolelima je 2 odsto dece do 9 godina, a od 10 do 19 godina - 3,2 odsto.

Što se odraslih tiče, obolelih od 20 do 29 godina je 13,8 odsto, od 30 do 39 godina - 19,8 odsto, od 40 do 49 godina - 19,85 odsto, od 50 do 59 godina je 17,3 odsto, od 60 do 69 godina - 13,6 procenata, od 70 do 79 godina - 7,1 odsto, od 80 do 89 godina - 2,9 odsto i starijih od 90 godina - 0,3 procenta.

Kisić Tepavčević je, odgovarajući na pitanje novinara o održavanju predstojeće sednice Narodne skupštine i zabrane okupljanja više od 10 osoba, poručila da je neophodno da se održava minimalni stepen aktivnosti važnih za funkcionisanje države, ali uz poštovanje svih preventivnih mera.

Zamenica direktora Instituta "Batut" je objasnila da su brisevi testova koji su danas obrađeni, njih 9.817, uzeti juče ili pre dva ili tri dana i da nisu stariji, te da se vreme uzimanja brisa i objavljivanja rezultata razlikuje, ali ne više od tri dana.

Ona je ukazala na to da se osobe hospitalizuju zbog težine kliničke slike, bez obzira na to da li imaju PCR nalaz ili ne, pri čemu je u Beogradu udeo onih koji su hospitalizovani, a nisu imali rezultat pomenutog testa bio 40 odsto.

Kisić Tepavčević je, na pitanje da li je zbog toga potrebno proširiti spisak privatnih laboratorija kako bi se ubrzala obrada testova, naglasila da veći kapacitet u testiranju znači i bolji nadzor nad koronavirusom.

Prema njenim rečima, za sada pojedine privatne laboratorije imaju dozvolu samo za brze testove, dok je osam privatnih laboratorija izrazilo želju da obrađuje i PCR testove, ali će pre toga morati da ispune određene uslove.

Kako je objasnila, svim laboratorijama koje su priložile zahtev dostavljen je set indikatora koji moraju da ispune, pri čemu su neke laboratorije poslale potrebnu dokumentaciju, koja se još uvek obrađuje.

Direktorka Kliničkog centra Vojvodine (KCV) Edita Stokić navela je da je u ovom trenutku u toj ustanovi hospitalizovano 312 pacijenata pozitivnih na koronavirus.

Ona je istakla da se uočava da je sve veći broj pacijenata sa teškom i veoma teškom kliničkom slikom, uz napomenu da ne postoji jedinstvena klinička slika, već da virus razvija brojne komplikacije.

Sa aspekta kliničkog lečenja postoje dva problema. Prvi je što kod pacijenata koji se hospitalizuju, a koji imaju kovid, postoje i druge pridružene bolesti, koje se pogoršavaju i zahtevaju dodatnu terapiju, upozorila je ona i dodala da upravo zbog toga dolazi do komplikacija.

Prema njenim rečima, drugi, za Vojvodinu poseban problem, jeste to što je reč o regionu sa velikom prevalencijom gojaznosti i dijabetesa tipa dva.

Stokić je ukazala na to da je gojaznost faktor za zaboljevanje od COVID-19 i dodala da veća gojaznost dovodi do povećanja šansi za hospitalizaciju na intenzivnoj nezi, primenu mehaničke ventilacije i veće smrtnosti.

Ona je navela i da su u KCV otvoreni posebni brojevi telefona na koje se svakog dana u periodu od 15 do 16 časova mogu dobiti informacije o stanju pacijenata u svakoj od kovid jedinica i na intenzivnoj nezi.

Direktorka KCV je predočila da svaki pacijent, po prijemu u bolnicu, popunjava i formular u kojem navodi ko je osoba kojoj se može dati informacija o njegovom stanju.

Stokić je rekla da u kovid jedinicama rade i psiholozi, kao podrška za hospitalizovane pacijente, budući da sada provode više vremena u bolnici, jer je duže vreme lečenja, pa neki zahtevaju i psihološku podršku.