enekretnine.info - vrh
Početna stranica > Novosti

Sedam najpoznatijih pasa u ruskoj kulturi

Sedam najpoznatijih pasa u ruskoj kulturi
06.01.2018. god.


Prema kineskom kalendaru 2018. godina je godina Psa. Što se tiče Rusije, u njoj se ovim životinjama svake godine posvećuje velika pažnja. U ruskoj kulturi se psi doživljavaju kao verni i odani čovekovi pomoćnici, bilo da su izmišljeni ili stvarni, bilo da su svemirski putnici ili pomoćnici naučnika.

1. Mumu 

Sluga Gerasim grli psa po imenu Mumu, pre nego što će ga po naredbi svoje gospođe baciti u vodu.

„Gerasim je utopio Mumua“ – to je jedna od najpoznatijih fraza koju deca izgovaraju kada proučavaju rusku književnost. Svi znaju za priču „Mumu“, koju je 1854. napisao Ivan Turgenjev. U priči surova gospođa naređuje svome sluzi, snažnom ali gluvonemom i poslušnom Gerasimu, da se otarasi jedinog bića koje on voli – malenog psa po imenu Mumu.

Gerasim je najpre pokušao da proda Mumua na pijacu, ali je pas pregrizao konopac kojim je bio vezan i vratio mu se. Tada je gospođa naredila sluzi da ubije psa. Gerasim se rastužio, ali nije mogao da ne izvrši naređenje, i utopio je sirotog Mumua, a zatim zauvek pobegao od svoje gospođe. Mumu je postao simbol nevine žrtve ljudske grubosti. Nažalost, to je uloga koju psi često igraju u ruskoj književnosti.

2. Kaštanka 

Ilustracija uz priču Antona Čehova „Kaštanka“, 1903, akvarel, D. Kardovski.

Kaštanka je pas iz istoimene priče Antona Čehova napisane 1887. godine. To je prelepi mali „mešanac jazavičara i lutalice“. On živi sa mračnim drvodeljom koji mnogo pije, bije psa i loše ga hrani. Jednom je Kaštanka slučajno zalutala. Pronašao ju je prolaznik i udomio.

To je bio dreser cirkuskih životinja. U njegovoj kući Kaštanka se sreće sa drugim životinjama – mačkom, gusanom i svinjom. Svi oni žive zajedno i pas je potpuno srećan. U svakom slučaju, živi bolje nego kod drvodelje. Međutim, dok je jednom nastupala na sceni čula je svog starog vlasnika i njegovog sina kako je viču po imenu iz publike i brzo im je pritrčala. Vernost je važnija od svega!

3. Pavlovljevi psi 

Ivan Pavlov i njegove kolege sa Katedre za fiziologiju Vojnomedicinske akademije u Petrogradu, 1914.

Poznati naučnik i nobelovac Ivan Pavlov (1849–1936) bio je cenjen i u Ruskoj imperiji i u Sovjetskom Savezu. Njegova istraživanja su znatno proširila saznanja o čovekovoj fiziologiji. Psi su mu bili vrlo važni pomoćnici u naučnom radu.

Za Pavlova se priča da nikada nije naneo bol nijednom psu i da je uvek učino sve kako bi psima poboljšao uslove života. Njegov najpoznatiji eksperiment sa psima ticao se refleksa. Pavlov je hranio pse kada se upali lampa i kod njih se vremenom počela lučiti pljuvačka čim se upali lampa, nezavisno od toga hoće li dobiti hranu.

Postoji čak i vic u kome Pavlovljev pas priča svome kompanjonu: „Gledaj šta mogu da uradim ovom dedi. Čim pustim pljuvačku on se osmehne i napiše nešto u svoju beležnicu!“ Termin „Pavlovljev pas“ postao je simbol požrtvovanja u ime nauke. U Rusiji čak postoje i spomenici Pavlovljevim psima.

4. Šarik (iz romana „Pseće srce“) 

Mali Šarik pre operacije posle koje će postati čovek. Scena iz filma „Pseće srce“ (1988)

Ovaj roman je Mihail Bulgakov napisao 1925. godine. Pas lutalica se posle operacije pretvara u čoveka. Rezultat pokazuje da su psi ponekad pristojnija i učtivija bića od ljudi. Junak romana je uspešni naučnik, profesor Filip Preobraženski. On je na ulici u Moskvi pronašao jadnog i gladnog psa, odveo ga kući, dao mu ime Šarik i izvršio na njemu eksperiment.

Profesor je uspeo da presadi psu vitalne organe tek upokojenog pijanice, posle čega Šarik počinje da se pretvara u čoveka. Nekadašnji dobri i pametni pas postaje čovek koga je iskvario licemerni sovjetski sistem. Počinje da pije i kleveće svog „tvorca“ Preobraženskog, kako bi mu uzeo stan. Šokirani profesor ponovo vrši operaciju posle koje se njegov „pitomac” ponovo vraća u obličje psa Šarika.

5. Lajka, Belka i Strelka (i drugi svemirski psi) 

Belka, Strelka, njihova štenad i par drugih pasa fotografisani su 1961. godine. Belka je šesta sleva tako  (crna sa belim čelom, stoji), Strelka je osma sleva (bela, stoji).

Sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin bio je prvi čovek koji je leteo u svemir. Bilo je to 1961. godine. Pre toga je SSSR u više navrata slao u kosmos pse da bi se proverilo može li živo biće preživeti taj let. Svi psi su bili lutalice koje su naučnici udomili i gajili, i ophodili se prema njima što je moguće bolje znajući da se život tih pasa može tragično završiti.

Lajka je prvo živo biće koje je letelo Zemljinom orbitom. Bilo je to 1957. godine u svemirskom brodu „Sputnik-2“. Lansiranje je bilo uspešno, ali kosmička industrija u to vreme nije bila u stanju da vrati „Sputnik“ na Zemlju, tako da je malena Lajka uginula u kosmosu.

To je, međutim, omogućilo naučnicima da usavrše sovjetske svemirske brodove, tako da su 1960. godine poslali u orbitu dva psa – Belku i Strelku. Oni su proveli u orbiti nešto više od 24 časa i za to vreme su 17 puta obišli oko Zemlje. I Belka i Strelka su uspešno preživele let i vratile se kući, a zatim još dugo i srećno živele u Institutu za kosmička istraživanja. Može se reći da su ova dva psa utrla ljudima put u svemir, tako da je njihov odmor bio zaslužen.

6. Beli Bim – Crno uho 

Sovjetski glumac Vjačeslav Tihonov u ulozi Ivana Ivanoviča, Bimovog vlasnika, u sceni iz filma „Beli Bim Crno uho“ reditelja Stanislava Rostotskog.

Beli Bim Crno uho je pas iz istoimenog romana koji je sovjetski pisac Gavril Trojepoljski napisao 1971. godine. To je škotski seter neobične bele boje. Odgajio ga Ivan Ivanovič, stari ratni veteran koji je posle ženine smrti živeo sam. Kada se Ivan Ivanovič razboleo usled komplikacija sa starom ranom iz rata, Bim je ostao prepušten sam sebi, zbunjen i usamljen.

On očajnički pokušava da pronađe svog vlasnika i susreće različite ljude, dobre i loše. Neki ga tuku i muče, a drugi mu pomaži i leče rane. Pas je uginuo u azilu samo nekoliko časova pre nego što će ga Ivan Ivanovič naći. Iako je izmišljen, Bim je postao svojevrsni „ruski Hačiko“, pas koji simbolizuje vernost i odanost.

7. Šarik (iz dečije priče o Prostokvašinu) 

Šarik i njegov prijatelj, mačak Matroskin.

Ovaj simpatični pas je imenjak Bulgakovljevog Šarika (ta reč na ruskom znači „loptica“ i često se u Rusiji koristi kao ime psa). Stvorio ga je dečiji pisac Eduard Uspenski. Šarik je postao vrlo popularan zahvaljujući crtanim filmovima „Prostokvašino“, prikazanim 1978. godine.

Šarik je jedan od trojice iz Prostokvašina. Druga dvojica su pametni dečak po nadimku Čika Fjodor i mačak Matroskin. Sva trojica žive u selu Prostokvašinu. Za razliku od racionalnog praktičara Matroskina, Šarik je nepopravljivi romantičar koji uvek zapada u nevolje.

Na primer, on je strastan lovac, ali ne može da podnese ubijanje životinja, i zato mu drugari daju „foto-pištolj“, kombinaciju pištolja i kamere, pomoću koje može da „lovi“, a da nikoga ne povredi. I pored toga što je Šarik sav nekako zbunjen, on je odličan drugar, uvek je dobar i darežljiv, i voli prirodu.

Oleg Jegorov,
Russia beyond



  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost