enekretnine.info - vrh
Početna stranica > Novosti

Obdanište na irvasima: Kako nomadi u Sibiru spremaju decu za školu?

Obdanište na irvasima: Kako nomadi u Sibiru spremaju decu za školu?
09.09.2017. god.


Školska biblioteka putuje tundrom na saonicama, a satnicu nastave diktira ritam nomadskog života.

Nenci koji na Jamalu gaje irvase žive u tundri tokom cele godine kao nomadi. Porodica uzgajivača irvasa je velika. Obično ima od troje do šestoro dece. Umesto dečijih vrtića i vaspitača tu su roditelji, čum i irvasi. Kada napuni sedam godina dete kreće u novi život. U jesen po njega u tundru dolazi helikopter da ga preveze u školu internatskog tipa u najbližem naselju.

Sistem škola internatskog tipa za decu nomadskih uzgajivača irvasa nastao je tokom 1930-ih i još uvek funkcioniše. Obrazovanje pruža mogućnost deci da se opredele za život u tundri ili karijeru u gradu. Roditelji kažu da će deca kasnije sama izabrati hoće li se vratiti u tundru ili ostati u „civilizaciji“.

Izvor: Aleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ruIzvor: Aleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ru

Prilagođavanje školi je težak proces. U tundri dete ima mnogo više slobode, a u internatu sve aktivnosti imaju stroge vremenske okvire. Otac i majka su daleko. Svuda unaokolo ima mnogo nepoznatih ljudi koji diktiraju nekakva pravila. Nastava se vodi na ruskom jeziku koji je tuđ deci nomada. Zbog svega toga se u okviru projekta nomadskog obrazovanja na Jamalu otvaraju mobilni dečiji vrtići, kako bi se deca lakše prilagodila školskim uslovima.

Aleksandra Terjohina je antropolog iz Sankt Peterburga. Ona je godinu dana provela kao nomad sa neneckom porodicom, gde je improvizovala nomadsko obdanište, tj. predškolsku nastavu za malog, znatiželjnog i veselog Hasavaka, šestogodišnjeg sina Konstantina i Albine Seroteto.

Detinjstvo u tundri: spavanje do ručka, postavljanje čuma i bacanje lasa

Aleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ruAleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ru

Dvogodišnje dete korača po pašnjaku i otkriva svet tundre – zemlju i travu, irvase, pse-ovčare, susede koji na nartama prilaze čumu... O dečaku u tom uzrastu vode računa odrasli: majka, otac, babe i dede, a na letnjim raspustima i starija deca.

Međutim, već od treće godine su ovde deca prepuštena sama sebi i mogu da rade sve što požele. Naravno, u granicama pašnjaka. Od tog uzrasta oni dobijaju i manje zadatke od roditelja, a sve ostalo vreme provode u igri, šetnji i posmatranju sveta oko sebe.

Deca neneckih uzgajivača irvasa najsrećnija su u predškolskom uzrastu. Spavaju koliko žele – iz tople postelje mogu da se izvuku tek pred ručak. Dobijaju najukusniji komad hrane, a omiljene igre su im bacanje lasa i pravljenje dečijeg čuma, koji je isti kao pravi, samo što je nekoliko puta manji. Devojčice vole da se igraju sa tradicionalnim neneckim lutkama „nuhuko“ od guščijih ili pačijih kljunova.

Crtani filmovi kao nagrada

Aleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ruAleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ru

Nomadsko obrazovanje je poseban oblik nastave koji ne remeti životni ciklus nomada nego ga dopunjuje. Aleksandra Terjohina uči decu na konačištima u vreme kada ona nemaju nikakvih drugih obaveza. Nastave nema u toku selidbe sa mesta na mesto.Aleksandra je iz grada donela sav materijal koji je potreban za nastavu. Čim se pojavi par slobodnih časova, ona iz narte (tradicionalne nenecke saonice koje vuku irvasi) vadi boje, papir, plastelin, pribor za pisanje i društvene igre, i poziva decu na čas.

Aleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ruAleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ru

Tokom letnjih meseci u nomadskoj grupi dečijeg vrtića ima osmoro dece. To su deca iz porodice Seroteto i susednih porodica. Šestogodišnji Hasavako se sprema za školu. Uči ruska slova i aritmetiku. Nađa je već godinu dana provela u školi, ona obnavlja slova i rešava zadatke. Zajedno sa Hasavakom i Aleksandrom časovima prisustvuju i mlađa deca – trogodišnje devojčice Pedava i Ljuba, četvorogodiši Igor i petogodišnji Semenko i Maša. Oni takođe crtaju, lepe nalepnice i prave figure od plastelina. Deca iz tundre vole da nauče nešto novo i svemu ovome se raduju. Hasavako je imao problema samo sa čitanjem. Zato mu je Aleksandra obećala da će mu posle čitanja dati zanimljive igre i crtane filmove.

Aleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ruAleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ru

Zimi nastava traje kraće nego leti. Tokom polarne noći dan je vrlo kratak, tako da za 4-5 časova treba obezbediti drva, nahraniti irvase i pripremiti hranu, ili spakovati ceo čum i sve stvari za prelazak na novo mesto. A kada je polarni dan, onda se nastava izvodi na otvorenom, a pored dece se okupljaju i gledaoci – bake, deke, roditelji, pa čak i uzgajivači irvasa koji su svratili u goste da popiju čaj.

Na kraju, kada je nastupila jesen, krajem avgusta je stigao školski helikopter. On je odneo Hasavaka iz rodnog čuma u internat najbližeg naselja. Za dete nastupa godina života u nepoznatoj sredini, sa drugim pravilima i bez roditelja. Hasavako je, međutim, nestrpljivo čekao školu i prvi razred. Po pričama starijeg brata i sestre on zna da je u školi teško, ali je zanimljivo.

Aleksandra Jelisejeva,
Ruska reč



  • Izvor
  • foto: Aleksandra Terjohina i Aleksandar Volkovicki, yamalexpedition.ru/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost