„Nikada više samodestrukcije Srbija nije doživljavala nego na tom putu ka oevropevljavanju sebe“

Kada smo se već toliko zainatili svi da idemo u EU, treba to i da uradimo. Već decenijama mi grabimo tim putem koji kraja nema, niti će ga imati dok ima EU za nas koje ne smatraju Evropom.

Koliki idoti treba da budu „napredni Evropljani“, pa da Srbiju ne smatraju Evropom? Ko nas je to i kada otkinuo sa karte Evrope i prišio nekom drugom kontinentu? Voleo bih da vidim tu kartu da znam da li živim u Africi, Aziji ili na nekom od polova! Hteo bih da znam šta sam ako nisam Evropljanin? Želeo bih da čujem one, koji o svemu odlučuju, ko smo to mi Srbi? Odakle smo? Šta smo učinili da nas otkinu od Evrope? Dokle su granice njihove Evrope? Kako zemlju koja je jedna od kolevki evropske kulture proglasiše varvarskom i neevropskom?

Jadna nam ta EU na čijem putu moramo gaziti prtinom Hrvatske čizme u ovoj zimi Evrope i sveta! Danas se ta EU predstavlja kao nekakva knjiga bez korica, sa pseudonimom autora čiji identitet ne zna niko, ali su svi željni te knjige i svi bi je čitali.

Taj put u EU je za nas Srbe dugotrajan, mučan i antisrbski, ali mi po njemu idemo, jer je za neke on isplativ dok druge potpuno ponižava. Nikada više samodestrukcije Srbija nije doživljavala nego na tom putu ka oevropevljavanju sebe.

Prodajte ovo! Prodajte ono! Smete ovo, ne smete ono! Dajte parade, dajte bahatost, golotinju i nečoveštvo da vam budu merilo slobode medija! Cenzura na sve patriotsko, a sloboda na sve ono što će nas izjednačiti sa idiotima kojima će se lakše upravljati! Koristite ove kontejnere! Nemojte one usisivače! Ne pravite više ono što ste pravili i što vam treba, nego ćete nama platiti da vam mi pokažemo kako se pravi ono što je potrebno nama, a vama neće služiti ni za šta, osim da nam to poklonite, ali ćete biti ponosni što ćemo vas pomenuti pred drugima!

Na tom putu ka EU sve deluje lepo i blistavo, a samo nam pričaju o tome kako u EU izgledaju putevi, kako toaleti, kako obroci, kako prodavnice, kako parkovi, a niko nam ne govori o tome kako će izgledati život! To, izgleda, uopšte nije ni bitno! Što bi neko Srbima govorio o životu kada  je dokazano da mnogi rade na tome da Srba i ne bude?!

I dalje idemo putem ka EU, a ne znamo ima li on kraja! Ne znamo ni postoji li još uvek ta EU o kojoj nam decenijama pričaju i u koju nas teraju! Kakve uslove jedan narod mora da ispuni da bi bio deo Evrope, osim tog da zaista jeste deo Evrope? Dajte još tih uslova da vidimo čega ćete nas sve „osloboditi“, kako ćemo se „osavremeniti“ onim što već odavno vama ne treba, ali ćemo mi to smeće prihvatiti kao najbolje inovacije!

Ma i treba da idemo u EU! Treba da idemo kad već želimo da se rasrbimo i zaboravimo na svu našu istoriju! Što da neko pamti tolike vekove, kad možemo svi postati stručnjaci nove nacionalne istorije koja će početi od sutra? Treba samo poraditi na učenju istorije EU kako ne bismo ispali idioti u društvu! Odmah u EU, Srbi!

Uterajte nas u tu EU kao u tor na koji mislite da smo se mi, kao neevropska stoka, navikli!

Pođimo, braćo i sestre, koji ste postali gospoda i Evropejci, pravo u Evropsku uniju! Tamo nam je mesto, jer su tako rekli! Nema života van EU, to nam je valjda jasno! Priznajmo Kosovo, pomognimo u rušenju svega našeg na njemu, zaboravimo ratove, stradanja, svece i slave, zaboravimo pravoslavlje, rastrgnimo zemlju na komade, sagradimo šoping molove i uključimo televizore da, pored našeg ulaska u EU, i EU uđe u naše kuće!

Hoću da uđemo u raspadajuću Evropsku uniju, Srbi. Prosto moramo! Ako drugačije ne umemo da se osvestimo, onda hoću u EU, jer kao što naš narod, koji pokušavamo da uništimo i zaboravimo kaže – na greškama se uči!

Milan Ružić,
Iskra