Sovjetski brod koji je pritekao u pomoć argentinskom „Generalu Belgrano“

Drugog maja 1982. zbio se jedan od najkontroverznijih događaja u Folklandskom ratu – britanska nuklearna podmornica HMS Conqueror potopila je krstaricu „General Belgrano“. U napadu su poginula 323 mlada argentinska mornara. U spasilačkoj operaciji Argentinaca učestvovao je samo jedan strani brod - sovjetski.

„ARA General Belgrano“ je bila krstarica argentinske mornarice koja je prethodno, pod američkom zastavom i pod imenom USS Phoenix, učestvovala u Drugom svetskom ratu. Ovaj brod je preživeo poznati japanski napad na Perl Harbor i učestvovao u mnogim vojnim operacijama u Tihom okeanu sve do kapitulacije Japana.

Pod argentinskom zastavom

Krstarica je 1951. prodata Argentini i služila je pod imenom ARA 17 de Octubre (17. Oktobar). Četiri godine kasnije, 16. septembra 1955, dobila je novo ime „General Belgrano“ (C-4), u čast argentinskog vojskovođe, generala, diplomate i jednog od vođa borbe za nezavisnost Manuela Belgrana, koji je 1799. osnovao Pomorsku školu ove zemlje.

ARA General Belgrano, 1950.

Arhiva

Dvadeset sedam godina kasnije, 16. aprila 1982, pod komandom Hektora Bonzoa krstarica je plovila prema ostrvu Estados, kako bi vršila nadzor i presretanje neprijateljskih jedinica. Argentinska vojna hunta istog meseca je okupirala Folklandska ostrva. Ni Argentina ni Britanija nisu objavile rat, ali Britanci su počeli da obnavljaju svoju koloniju i poslali dodatne vojne jedinice.

Potonuo je!

Kapetan nuklearne podmornice HMS Conqueror Kris Vreford Braun naredio je 2. maja napad na krstaricu „ARA General Belgrano“. Zastareli argentinski brod nalazio se van neutralne zone od 200 nautičkih milja oko spornog južnog arhipelaga, koju je proglasilo samo Ujedinjeno Kraljevstvo Velika Britanija. Kapetan podmornice, koja je pronašla argentinski brod uz pomoć američkih satelita, primio je naređenje od same britanske premijerke Margaret Tačer.

Dva torpeda Mark VIII su tog olujnog poslepodneva pogodila brod koji je počeo da tone u 16:15. Na brodu se nalazio 1091 član posade. Jedan od njih, Alehandro Perez, je kasnije ovako govorio u intervjuu za časopis Diario Popular:

„Nismo znali što da radimo, nismo znali gde smo pogođeni. Čekali smo komandu koja nije ni stigla, jer torpeda su zaustavila rad svih generatora.“ 

Posadu je trebalo evakusati. Tenor Dario Volonte se za časopis La Nacion prisetio užasnih trenutaka u kojima je posada broda tražila izlaz iz te smrtonosne zamke:

„Dobro se toga sećam. Izlazili smo i hvatali one koji su bili povređeni…”

Brod je potonuo u 17 sati. 323 Argentinca nisu preživela (procene su da je udar torpeda mogao da ubije 274 člana posade), drugi su stradali od povreda i smrzavanja. Mnogi preživeli argentinski mornari proveli su sate, a neki i više od jednog dana, plutajući na pretrpanim čamcima, u žestokoj oluji, na temperaturi ispod nule. 

Spasilačka operacija

Četiri aviona i argentinski brodovi Gurruchaga, Bahía Paraíso, Bouchard i Piedrabuena krenuli su u pomoć čim su dobili vest o tragediji. Usred oluje koja je šibala južnim Atlantikom trebalo je locirati očajne mornare.

U zoru 5. maja prvi preživeli stigli su u luku Ušuaje. Potraga za izgubljenima mornarima i telima pokojnika nastavljena je do 9. maja. Ukupno su spašena 793 člana posade. 

Ruski brod koji je krenuo u pomoć

Nekoliko ribarskih brodova, koji su saznali o incidentu, je poslalo radiograme brodovlasnicima u SSSR-u koji su se već obratili Ministarstvu spoljnih poslova i dobili dozvolu ministra ribarstva Sovjetskog saveza Vladimira Kamenceva.

Brod BMRT „Belokamensk“, pod komandom kapetana Revkova, bio je prvi koji je stigao na to područje. Zatim se govorilo da je to bio špijunski brod, ali to nikada nije potvrđeno. U slučaju da je to istina, špijunski brod je prekinuo svoju navodnu špijunsku misiju na čitavu sedmicu kako bi pomogao Argenticima u spašavanju života. Inženjer broda, dr. Vasilij Terentjev, je kasnije govorio:  „Nismo se zapravo više nadali, jer temperatura vode nije išla iznad 7 °C, i niko nije mogao da preživi tako dugo.“

Brod BMRT klase kojoj pripada „Belokamensk“ (poštanska marka).

Arhiva

Jedino što su sovjetski ribari uspeli da izvuku iz vode su leševi trojice mornara u crvenim prslucima za spašavanje i i još tri takva prsluka. Tela nesretnih mornara su bila u užasnom stanju -  galebovi su im pojeli oči i usne. Bili su premešteni u hladnjaču kada je iz Moskve stiglo naređenje da se potraga zaustavi. Ruski brod je otplovio do najbliže luke u Argentini gde su mornarima zabranili da se iskrcaju. Ne treba zaboraviti na to da, iako je u Folklandskom ratu SSSR primenio načelo „neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj”, odnosi između argentinske desničarske diktature i Sovjeta nisu mogli da budu u gorem stanju. Prema pisanju Dmitrija Tatarkova u svom radu „Sukob u južnom Atlantiku: Folklandski rat”, pronađena tela su bila prebačena na argentinski brod koji ih je preneo u luku.

Uprkos političkim razlikama sa Argentinom, agencija TASS je objavila sledeću vest o napadu na argentinski brod:

„Sovjetski savez se protivi kolonijalizmu u bilo kom obliku i uveren je da je obnova kolonijalnog statusa na Folklandskim ostrvima nedopustiva. Ostrva pripadaju Argentini, i SSSR se protivi agresivnom i kolonijalističkom stavu Londona iskazanom u vojnoj avanturi Margaret Tačer i njene konzervativne vlade”.

ARA General Belgrano

Arhiva

Russia beyond