Kakvi su ljudi stasali u sovjetskim „pionirskim logorima”?

Većina odraslih ljudi određenog uzrasta u današnjoj Rusiji nostalgično uzdiše kada se seti pionirskih logora iz svoje sovjetske mladosti. I u Srbiji starije generacije verovatno dobro znaju šta je to „pionirski logor”, a mlađi bi rekli „pionirski kamp”, kada bi tako nešto danas postojalo (reč „logor” je ovde povezana sa rečima „logorovanje” i „ulogoriti se”). Bilo kako bilo, tokom 1980-ih je u Sovjetskom Savezu bilo oko 40.000 takvih kampova. U njima je raspust provodilo preko 10 miliona dece. Logorovanje pionira je organizovano još početkom 1920-ih, ali su ti prvi pionirski logori više ličili na izviđačke kampove sa šatorima. Pravo pionirsko logorovanje, u kome su decu predvodili mladi instruktori i vaspitači, organizuje se od 1925. godine.

Izvor: Oleg Ivanov, Boris Kavaškin, TASS

Glavni cilj pionirskih logora je bilo stvaranje ideološki dobro „potkovanih“ članova socijalističkog društva i graditelja socijalizma. Iz tog razloga je mnogo vremena posvećivano ideološkoj delatnosti i „političkom informisanju“. Pa ipak, to nije ono glavno zbog čega se bivši pioniri sa tolikom ljubavlju sećaju logorovanja.

Planiranje dečjeg letnjeg rasputa je u Sovjetskom Savezu bilo ozbiljna stvar. Najbolja mesta za odmor dece bili su pionirski logori, gde su sport i zdravlje uvek bili na prvom mestu. Svako jutro je počinjalo obaveznom fiskulturom na svežem vazduhu.
Izvor: Solovjov, RIA Novosti 

Posle tuširanja je bilo obavezno postrojavanje sa podizanjem pionirske zastave, pa tek onda doručak. Krajem sovjetskog perioda čitava ta procedura je tretirana kao dosadna rutina.

Izvor: Valerij Šustov, RIA Novosti 

Pioniri su često upućivani u kolhoze. Ako je tamo trebalo brati jabuke, kajsije i ostale ukusne „stvarčice“, onda to nije shvatano kao posao nego kao zadovoljstvo, jer su deca mogla ujedno i da se najedu voća.

Izvor: TASS 

Prava zabava je počinjala posle doručka.

Izvor: TASS

Odlazilo se na reku ili more, uz mnogo igara i ćaskanja sa drugovima, a sve je bilo praćeno neizbežnim i uobičajenim dečijim nestašlucima.

Izvor: Leonid Sverdlov, TASS 

Ponekad bi ekipa pionirskog kampa bila nagrađena za „prebačenu normu“ u branju voća, ili za neki drugi uspeh, i onda im se pružala šansa za pravi pohod. To je mogao biti odlazak u obližnje planine ili neki drugi kutak divljine. Takve „ekskurzije“ su ujedno podrazumevale da će bar privremeno biti zbačeni gvozdeni okovi discipline koja je inače vladala u kampu.

Izvor: B. Korzin, RIA Novosti 

Kupanje u kampu se uvek odvijalo po istom principu, bilo da se logorovalo kraj reke, jezera ili mora. Na određenoj dubini je postavljana mreža, i jedan instruktor je tu stajao u vodi. Drugi je stajao na obali i zviždukom pištaljke davao znak deci da uđu u vodu. Kupanje je bilo vremenski ograničeno, a koliko će minuta trajati zavisilo je od temperature vazduha i vode. Drugi zvižduk je značio da je vreme za izlazak iz vode, posle čega je sledila prozivka sve dece. Instruktori nisu baš uživali u kupanju, pogotovu onaj koji je dugo stajao u vodi. Oni su imali veliku odgovornost jer su sve vreme pazili da se deci nešto ne dogodi. Dok su mališani ronili, prskali se i vrištali od oduševljenja, odrasli su ih neprekidno morali držati na oku. Iz istih bezbednosnih razloga je posle kupanja vršena prozivka.

Izvor: Miranski, RIA Novosti 

Posle kupanja se išlo na ručak, koji su deca čekala sa velikim nestrpljenjem. Pioniri su se često žalili na jednoličnu i oskudnu hranu, ali je jelovnik u kampovima bio dovoljno dobar za razvoj organizma. Najpopularnije „stavke“ u meniju su uvek bile zemičke i običan hleb, koji je umeo da „dobije noge“ ako neki nestaško mnogo ogladni. 

Izvor: Mark Redkin, RIA Novosti

Posle ručka je sledio „tihi čas“, kada je svaki pionir, nezavisno od uzrasta, morao da legne u krevet i zaspi. Posle buđenja je bila užina – kiselj (napitak) ili kefir sa keksom, nakon čega su pioniri dobijali još jednu „dozu“ sporta i razonode. Ono najbolje je uvek čuvano za kraj – posle večere je paljena logorska vatra oko koje se pevalo uz gitaru, a ponekad je organizovana i diskoteka.

Izvor: Vladimir Velengurin, TASS 

Logorovanje je krunisala „kraljevska noć“ kada su pioniri pastom za zube šarali lica svojih uspavanih drugova. Ujutru niko nije hteo da ide kući i da ostavi svoje nove drugove, koji su postali bliski kao članovi porodice. Na rastanku suze, razmena adresa i brojeva telefona, uz obećanja da će jedni drugima pisati i nikada neće jedni druge zaboraviti. Teško je bilo održavati kontakt u doba kada još nije bilo interneta, a naročito po povratku kući i među stare školske drugove. Pa ipak, bilo je onih koji su na logorovanju stekli „druga do groba“ sa kojim su nastavili druženje.

Margarita Lind,
Ruska reč