Porošenko koristi «FETO» u Ukrajini za pritisak na Erdogana

Piše Mark Severin specijalno za News Front

Od puča u Kijevu u februaru 2014 godine, ukrajinski režim je pokušavao da poboljša odnose sa Turskom. Glavni cilj spoljne politike Kijeva je i formalno postao pribavljanje podrške antiruskoj politici. Izbor Turske, kao «saveznika» za dejstvo protiv Rusije na južnim granicama je, po zamisli kijevskih konstruktora ovog scenarija, zasnovan na nekoliko osnova.

Kao prvo, Turska je članica NATO i na njenoj teritoriji je vojna baza Indžirlik koju koriste SAD. Po toj logici, Vašington bi odobrio antirusku saradnju Kijeva i Ankare.

Kao drugo, ukrajinske vlasti podržavaju nelegalnu grupu Medžlisa Krimsko-Tatarskog naroda na Krimu, i uradili su sve što je u njihovoj moći za razviju kanale finansiranja te strukture iz Turske. Novac je zvanično namenjen za izgradnju bogomolja, naselja i infrastrukture, ali u stvari značajno dopunjava budžet Medžlisa, a pre svega Džemileva. Naravno, ukrajinsko rukovodstvo je dugi niz godina svesno šta se tamo dešava, ali namerno to ignoriše, nadajući se da će Medžlis i ekstremisti biti u stanju da zastraše građane ruskog poluostrva.

Prisajedinjenje Krima Rusiji je dovelo do toga da sa poluostrva u Ukrajinu pobegne nekoliko hiljada članova «Hizb-ut-Tahrir» i Medžlisa, od kojih je većina koncentrisana na granici sa Republikom Krim hersonske regije. Kasniji događaji su jasno pokazali želju kijevskog režima da ovu oblast pretvore u mesto islamskih radikalnih organizacija, koje bi stalno organizovale provokacije protiv ruskog Krima. Američki scenario «kontrolisanog haosa» je od Hersona napravio teritoriju za organizovanje antiruske delatnosti.

Kriza u rusko-turskim odnosima, koja je počela u novembru 2015 nakon obaranja Su-24, je ulio nadu Porošenkovim saradnicima da Moskva i Ankara neće moći da obnove blisku saradnju. Istovremeno, Porošenko je sproveo taktiku privlačenja turske strane kao partnera u stvaranju problema Rusiji.

Kao veliki uspeh su u ukrajinskoj štampi predstavljeni prvi letovi turskog avioprevoznika sa hersonskog aerodroma, s obzirom da avioni Turske nisu mogli da sleću na ruski Simferopolj zbog sankcija koje su SAD i EU uvele Rusiji. Pored toga, ukrajinski stručnjak je ocenio sporazum između Ministra spoljnih poslova Ukrajine Klimkina i turskog Ministra spoljnih poslova Čavušoglua o putovanju građana obe zemlje sa internim dokumentima kao činjenicu da Turska, kao važan partner Ukrajine, pojednostavljuje proces putovanja, što predstavlja melem za dušu Ukrajincima koji su razočarani politikom EU. Ipak, ekspert je ocenio da je situacija u Turskoj loša i da će povećan broj ukrajinskih turista dovesti do rasta turske ekonomije.

O rastu ukrajinske privrede nije bilo ni reči. Bilo je pod znakom pitanja i očekivanje da će doći do masovnog odlaska Ukrajinaca u turska odmarališta, s obzirom na brzo devalviranje grivne, nagli porast računa za komunalije i ukupan pad prihoda stanovništva Ukrajine. Opšta poruka eksperta je bila da su dve zemlje napravile političke korake bitne za budućnost Ukrajine. Zbog čega ukrajinsko rukovodstvo insistira na takvom «napretku»?

Početak normalizacije tursko-ruskih bilateralnih odnosa u leto 2016 je Porošenka zatekao nespremnog. Pokušao je barem na rečima da od turskog rukovodstva dobije podršku za svoju borbu protiv Rusije. Tokom telefonskog razgovora, koji je održan 20 avgusta 2016, Erdogan je uveravao ukrajinskog Predsednika da su pozicije Turske u vezi podrke teritorijalnom integritetu Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama nepromenjene. Porošenkova administracije je odmah požurila da objasni da turski Predsednik ne priznaje okupaciju Krima i da nastavlja da u potpunosti podržava krimske Tatare.

Budući kontakti dva Predsednika su ostvarivani telefonom i imali su kurtoazni karakter. Čak je tokom sastanka uživo na 71 sednici UN Porošenko turskom kolegi ponudio da privatizuje postojeće ostatke ukrajinske industrije. Ovim nivoom odnosa Porošenko ne može biti zadovoljan. Videvši jasan interes Turske da pojača odnose sa Rusijom i zahladni odnose sa Ukrajinom, ukrajinska elita je odlučila da protiv turskog rukovdstva upotrebi uobičajene ucene i pretnje. Kao instrument pritiska je izabrana nevladina organizacija «FETO», čije su vođe učestvovale u pokušaju državnog udara u Turskoj 2016 godine.

U principu, ukrajinska Vlada tokom celog perioda nezavisnosti toleriše na svojoj teritoriji različite ekstremne islamske grupe koje su zabranjene u mnogim zemljama. Pored već pomenutog Medžlisa i «Hizb-ut-Tahrira, jaka je aktivnost grupe «FETO». Svoj rad je ova kompanija počela davnih 90ih godina, odmah nakon raspada SSSR. Od 2001 godine posluje pod maskom međunarodne škole „Meridijan“, koja ima dve zgrade u Kijevu i jednu u Odesi. Nastava se odvija i na engleskom jeziku. Važno je napomenuti da nisu u pitanju samo obrazovne usluge, kako bi se reklo na prvi pogled. U školi se obučavaju deca poznatih političara i javnih ličnosti.

U Kijevu od 2013 godine, deluje i ukrajinsko-turski kulturni centar ««Işık», koji predstavlja jednu od grana FETÖ. Kao i u drugim zemljama, FETÖ je u Ukrajini zastupljen u medijima. Teroristička organizacija izražava svoje stavove o događajima u Turskoj i Ukrajini preko informativnog portala Ukraynahaber.

Zvanični stav Turske o ukrajinskom ogranku «FETO» je nedvosmislen. Prema rečima generalnog konzula Republike Turske u Odesi Torgulua, u Turskoj su sve škole koje se povezuju sa Gulenom zatvorene i od Ukrajine je traženo da zatvori školu. Reakcija ukrajinskih zvaničnika je bila da ignorišu turske zahteve. Zamenik Ministra prosvete i nauke Ukrajine Greba je obavestio agenciju «Anadolu» da pitanja vezana za terorizam nisu u nadležnosti tog Ministarstva i da se time bavi Služba nacionalne bezbednosti.

U SBU, koja je neposredno podređena Porošenku, ne vide pretnju za Tursku u aktivnostima FETO u Ukrajini. Na taj način se vladajući režim u Ukrajini zapravo bavi prikrivanjem na sopstvenoj teritoriji organizacija koje deluju protiv Predsednika Turske. Ovo omogućava Porošenku da vrši pritisak na Erdogana, sa željom da ga natera da minimizira kontakte sa ruskom stranom i da se aktivno uključi u borbu protiv Rusije, zajedno sa aktuelnim ukrajinskim režimom.

Kata