Jedna obična srbska psovka za činovnike EU

Do juče smo znali da po novom, evropskom sistemu vrednosti i po novom evropskom pravu, srbska glava, odesečena, streljana, ili prognana ne vredi ništa. I, da oni koji su Srbe ubijali, vadili im bubrege, jetre i srca pa ih prodavali, proterivali ih i gazili tenkovima i kolone staraca mitraljirali iz aviona, u zemljama te iste EU postaju nacionalni heroji i da je to sasvim normalno!

Od juče znamo i da zločini nad Srbima, pa i oni najteži, ratni, mogu biti – oročeni! Desetak ili 15 godina važe, posle toga, Srbi svoje optužnice protiv ratnih zločinaca, protiv onih koji su ih ubijali, mogu okačiti – mačku o rep. Barem što se tiče međunarodne pravde.

Ulrike Lunaček, potpredsednica Evropskog parlamenta, pozvala je juče sa tog visokog i časnog mesta nove evropske pravde i novog evropskog poretka, zemlju Srbiju da povuče optužnicu protiv Ramuša Haradinaja jer je ta optužnica, kako je Ulrike objasnila – zastarela!

Dakle, htela je reći gospođa Ulrike, nije srbska optužnica loše urađena, nije da u njoj nema dokaza, nije da Srbe po Kosovu nisu otimali, ubijali, vadili im oči, prebijali ruke i noge, žive sahranjivali, nije da Haradinaj nije zločinac, nego je optužnica protiv Ramuša – zastarela!

Do juče, saznali smo eto i to, u međunarodnom pravu važilo je da ratni zločin ne zastareva, od juče, po tumačenju Evropskog parlamenta, ratni zločin protiv Srba zastareva za nepunih 17 ili 18 godina! Ili, posle samo desetak, jer, odavno je u Hagu presuđeno Haradinaju, Gotovini i ostalima. Za ostale narode po svetu, pravilo o nezastarevanju ratnog zločina i dalje važi, za Srbe ne.

Ono što smo naslućivali kroz seriju suđenja u Haškom tribunalu protiv Bošnjaka, Hrvata, Albanaca, kroz seriju oslobađajućih presuda za zločine nad Srbima, ono što nam je bilo jasno, sad nam je još jednom sasuto direkno u lice. Srbska glava, jednostavno, ne vredi koliko i bošnjačka, hrvatska ili albanska i to je taj novi evropski poredak i red stvari. I mi, Srbi, to bi trebalo da shvatimo. Što pre to uradimo, bolje po nas. Inače, neće nam više otvoriti ni jedno jedino poglavlje.

Nije bilo direktnijeg načina da nam Evropa, da Evropska unija u koju hrlimo i rukama i nogama, direktnije i još jednom kaže šta o nama Srbima misli od ovih, najnovijih poruka gospođe Ulrike Lunaček. Mi smo za njih, jednostavno, bili i ostali i dalje smo nedostojni, obični bednici i jadnici koje još vekovima treba vaspitavati, obučavati, kažnjavati, bombardovati, ubijati, učiti pameti, dok iole ne postanemo kulturni, vaspitani, dostojni tek da im budemo sluge. Oni nas drugačije i neće.

Grubo rečeno? Možda! Ali, kako onda objasniti reči Ulrike Lunaček da je optužnica za ratni zločin protiv Haradinaja zastarela? Što nam direktno nije rekla da je Ramuš nevin, da na Kosovu ni jedno srbsko uvo nije stradalo, da je UČK imala pravo da ubija Srbe, da oni policajci nisu živi zakopani a oni svedoci pobijeni, da je Haradinaj zreo za Nobelovu nagradu za mir, poštenije bi bilo. Ovako – naša optužnica – zastarela? Pa, jesmo li mi zaista neko divlje pleme bez prava, bez zakona, bez ustava, bez pravne i državotvorne tradicije, bez školovanog sudije, tužioca i advokata, pa je naša optužnica za ratni zločin – zastarela?

Proizilazi iz reči Ulrike Lunaček da oni iz Brisela i nemaju obavezu da Srbima razjašnjavaju zašto nešto traže od Srba! Ko su ti Srbi pa da oni, tako pravedni i kulturni, sa njima diskutuju o zahtevu da se poternica za Haradinajem povuče! Kažeš im jednostavno da im je optužnica za ratni zločin zastarela i kraj!

To što su Albanci iz Makedonije i Albanije, koliko pre dvadesetak dana u tzv. „tiranskoj platformi“ iskazali jasnu nameru da Srbe optuže za još jedan izmišljeni genocid, ovog puta od pre 100 ili 80 godina Ulrike Lunaček se ne tiče. Taj „genocid“ nije zastareo a Haradinajevi zločini jesu.

A šta će Beograd reći na poruku Ulrike Lunaček? Uviće nešto u 19 diplomatskih oblandi. Da se Ulrike ne uvredi. Jer, šta ćemo onda? Zaboga, neće nas primiti u Evropu. A nikako da shvatimo da je ona bila i ostala Ulrike, a da smo mi za nju i bili i da ćemo zauvek ostati tek bedni Srbi. Ona zna da može, kad god hoće, da nam kaže šta god hoće. A kad ćemo mi njoj odgovoriti? Dostojanstveno, onako kao ljudi?

I kad ćemo jednom shvatiti da će i ona i briselski komesari pričati kao što pričaju sve dok im taj odgovor jednom ne damo, tačno onakav kakav zaslužuju pa makar se on sastojao iz tek jedne najobičnije srpske psovke!

Da bi nas oni imalo poštovali, moraćemo da počnemo da poštujemo sami sebe. Da povučemo čuvenu crvenu liniju. Kažem ovo ne zbog sebe, meni njihovo poštovanje ne treba, nego zbog onih što se sa njima cene, grle, vole i poštuju i iz istog čanka jedu i što nemaju druge alternative sem njih pokvarenih i licemernih.

Zoran Šaponjić,
Iskra