Darko Mladić: Naš zadatak je da spasimo život generala Mladića

Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, koji je optužen od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini, pre izricanja kazne 22. novembra, govorio je o pristrasnosti sudija, zdravlju svoga oca, svoje mišljenje o NATO-u, situacija u bivša Jugoslaviji i svetu.

MKSJ je optužio generala Mladića za genocid, zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja u Bosni i Hercegovini u periodu 1992-1995. Tužilac traži da se bivši komandant Vojske Republike Srpske osudi na doživotni zatvor. General negira optužbe. Suđenje Mladiću počelo je 16. maja 2012. godine, posle 16 godina skrivanja generala, a koga su uhapsile srpske vlasti, te je potom izručen Haškom tribunalu.

- Koliko često i kako uspevate da komunicirate sa svojim ocem, kako održavate kontakt?

- Što se tiče poseta, dobija se deset dana mesečno za posete rođacima i prijateljima. Pod uslovom da jedna poseta ne može trajati duže od sedam dana u nizu. Zbog toga ga porodica posećuje jednom mesečno 5-7 dana. Svaki mesec ide mama, ja - svaka dva do tri meseca, ponekad sa decom ili nekim od rođaka. Tokom godine, on ima od 15 do 20 poseta rođaka i prijatelja, svako po nekoliko dana. Ostatak vremena se čujemo telefonom, tamo postoji govornica u hodniku gde možete kupiti kartice za razgovor. On razgovara nekoliko puta nadan, a drugih kominikacija nema. Takođe nema internet.

- O čemu obično pričate, da li ste razgovarali o predstojećoj presudi?

- Najviše razgovramo o porodičnim temama. Što se tiče procesa i suda, o tome razgovaramo s njim nasamo, bez majke. Ja takođe posle komunicira sa odbranom, a ja pokušavam da uradim sa svoje strane ono što mogu, jer su oni zauzeti sopstvenim poslom.

- Kako general Mladić komunicira sa svojim unucima?

- Kao i svaki deda, on je veoma zainteresovan kako rastu njegova unuci. Kada ima više vremena i energije, on im piše pisma. Imam ćerku i dva sina, a najmlađi je rođen kada je otac već prebačen u Hag i išao sam kod njega tamo sa bebom od četiri meseca. Unuci ga u stvari, nisu ni videli izvan zatvora. Moja ćerka ima 17 godina uskoro, a odmah nakon što je rođena, bio je primoran da se krije. Videla ga je jednom kada je bila mala, ali se ni ne seća.

- Kakvu presudu očekuje general Mladić i kako se prema tome odnosi? Kako on doživljava šta se događa i koliko je po Vašem mišljenju spreman za ovu presudu?

- Nekoliko puta je javno rekao da smatra da Haški tribunal nije sud, nego komisija NATO. U tom smislu, i on i ja verujemo da mu nije pružena mogućnost nepristrasnog suđenja. U njegovom slučaju, oni nisu ni pokušali da sačuvaju utisak nepristrasnosti, koji su pokušali da sačuvaju u drugim procesima ranije. U slučaju generala Mladića, dva od tri sudije su u otvorenom sukobu interesa. U drugim slučajevima, u kojima se nije sudilo Ratku Mladiću, nego drugim optuženim, on se pomenje da u presudi kao krivac za događaje koji su u Mladićevoj optužnici. Kako očekivati da će ove sudije sada odlučiti drugačije sa nepristrasnim stavom prema njemu? Takvo je njegovo mišljenje o sudu. Njemu je povređeno pravu na odbranu i lečenje.

- Šta sam general Mladić razmišlja o događajima koji su se desili?

- Njegova glavna ideja je da je kolaps Jugoslavije velika tragedija. Ne raspad, već kolaps. On veruje da je ovo učinjeno napolju uz pomoć pomoćnika iz unutrašnjosti. Isti poboljšani recept danas vidimo u drugim geografskim koordinatama: od Libije i Sirije do Ukrajine. Ukrajinski scenario je modernija verzija jugoslovenske, koja je, možda, bila eksperiment NATO-a. Prema generalu, bilo bi bolje da je Jugoslavija očuvana, iako u modifikovanom obliku i sa drugim političkim sistemom, ali bi ostali zajedno i zajedno rešavali probleme u njenim međunarodno priznatim granicama, i ne bi dozvolili nasilni raspad sa toliko žrtava i patnje svih naroda. On smatra da u jugoslovenskoj krizi među narodima regiona nema pobednika. Sve su izgubili - neki više, neki manje. Ali pravi pobednici su oni koji su započeli proces dezintegracije zemlje i još uvek pokušavaju da uspostave kontrolu u tom području.

- Kako se oseća? Ranije ste rekli da je stanje njegovog zdravlja ozbiljno, kakva je situacija sada?

- U porodici smo se dogovorili da telefonski razgovori budu vrlo kratki, ne radi se o novcu. U ovoj godini, počelo je nešto što se ranije nije dešavalo: on je sam zbog zamora mora smanjiti posete s porodicom i advokatima. Veoma je iscrpljen. Svi simptomi su se intenzivirali od prošlog decembra. Istovremeno, doktori tribunala pokušali su to sakriti. Mi smo postigli da smo dobili slike njegovog mozga, napravljenih u martu 2017. godine Na njima se primećuju tragovi novih malih moždanih udara. Sada se postavlja pitanje o njegovoj sposobnosti da učestvuje u svemu ovome.

- Da li je bilo pokušaja da ga leče lekari koji rade u zatvoru UN-a? Da li je sud uradio bilo šta u smislu pružanja zdravstvene zaštite osim odbijanja da mu se dozvoli lečenje van zatvora?

- Otac prima određene lekove tamo i možemo reći da provode neki tretman. U međuvremenu, oni su nam dugo vremena zabranjivali pristup njegovoj medicinskoj dokumentaciji, tako da smo mogli samo da verujemo da je to zaista tako. Zatim, kada se pridružila Ruska Federacija, dali su nam dokumentaciju za koju su rekli da je kompletna. Mi smo zajedno sa ruskim lekarima, koji su ga pokušali pregledati u 2013. godini (to je bilo moguće samo u 2015. godini), našli su ozbiljne mane u njegovom lečenju. Krajem ove godine dobili smo dokumente koje smo podvrgli ekspertizi ispitali da njihov tretman, i ako nemaju imunitet, mogli da ih tužimo. Dakle problemi su ozbiljni.

- Šta ćete Vi i vaša porodica u slučaju osuđujuće presude?

- Što se tiče optužnice i pravne komponente, mi smo apsolutno ubeđeni da tužilaštvo nije uspelo da dokaže ni  jednu tačku optužnice protiv njega, to jest, odbrana je dokazala jasno i nedvosmisleno, što su potvrdili i veštaci, da su tvrdnje tužilaštva koje su mediji histerično godinama saopštavali i pokušavali da linčuju generala Mladića u medijima, jednostavno nisu dokazane. Sa pravne tačke gledišta, on mora da dobije oslobađajuću presudu. Ovo je jedna strana pitanja.

Sa druge strane, pristrasnost suda, uplitanje zapadne NATO politike, i njen uticaj na sudije su očigledni. To se može videti u odnosu prema generalu, po načinu obraćanja prema našim svedocima, tužioca, kao i u odnosu prema njihovim svedocima. Više puta smo tražili izazuzeće članova veća, što je sud ignorisao. Ovo izaziva zabrinutost da odluka neće biti onakva kakvu je pravno moguće doneti u datoj situaciji, nego kako politika diktira.

Pripremili razne strategije za različite situacije. Po bilo kojem ishodu, neko će se žaliti na presudu. Ako generala Mladića oslobodi sud, tužilaštvo će se žaliti, ako bude drugačija presuda - mi ćemo se žaliti. Proces će se nastaviti bez obzira na to koja će odluka biti doneta, a imamo različite strategije za različita rešenja.

Prema tome, za nas, uopšte, ništa se neće promeniti nakon presude.

- Kako ocenjujete rad MKSJ-a? Po Vašem mišljenju, da li su svi aspekti uzeti u obzir?

- Mislim da će, ne samo ja, njegov sin, nego i nepristrasni ljudi, ne samo iz našeg regiona, reći da sud u potpunosti nije uspeo svojoj misiji. Oni su sami izbegli svoje zadatke. Tokom uspostavljanja MKSJ-a u dokumentima UN-a, rečeno je da je njihova misija da dovede do pomirenja u regionu. Ali oni su osudili Srbe, od predstavnika najvišeg vojnog i političkog rukovodstva, pa na niže, bez dokaza i bez pravno valjanih procesa. A zločinci, s druge strane, za koje postoje jasni dokazi da su lično ubijali, pušteni su. Stoga, umesto da MKSJ ublaži tenzije preko međunarodnog prava, on je u stvari postao prepreka pomirenju u regionu.

- Kako se odnosite prema ispoljavanju lika i dela generala Mladića, koji je za mnoge Srbe postao simbol, uključujući i  suvenire?

- Iskreno, njegova slava je teret za nas. Došla je u teškom vremenu, tokom krize u Jugoslaviji, a mi ga nikada nismo smatrali nečim važnim i nismo se identifikovali kroz njegovu slavu. To je vrlo nezgodna stvar, kada vas pozdravljaju nepoznati ljudi, to je kao minsko polje, osoba se može izgubiti u tome. U simboličnoj figuri Ratka Mladića razni ljudi stavljaju svoju ideju patriotizma.

Mi smo protiv onih koji viču "nož, žica, Srebrenica" i koji to pokušavaju da pripišu Mladiću, što je potpuna suprotnost onome što on zaista jeste. Ratko Mladić nije vodio rat protiv drugih naroda, kao što sam rekao. Smatra da je Jugoslavija najbolje rešenje za sve. Bio je oficir JNA i podjednako je posmatrao sve nacije. On nikada nije bio nacionalista i nije stavljao svoje ljude iznad drugih. Naprotiv, sve ovo je doživio kao veliku tragediju.

Činjenica da ljudi prave njegove fotografije na majicama shvatamo kao oblik podrške i ne protivimo se tome. Imena javnih ličnosti počinju da žive svoj život, i pokušavamo da se držimo dalje od svega toga. Mi učimo našu decu da se odvoje od ovoga, tako da ne trpe. Moraju znati ko je njihov deda i šta je tačno radio u ratu.

Fokusiran sam na zaštitu i kroz poziciju odbrane, prezentujući našu verziju svih tih događaja sa svojim ličnim uslovima - govoriti samo istinu. Bez manipulacije i prikrivanja određenih činjenica, za razliku od suprotne strane. Dakle, naš put je mnogo teži - borimo se protiv negativne strukture koja ga dehumanizuje, čini ga nečovekom i zlikovcem.

- Kako ocenjujete radnje i položaj srbskih vlasti, koje su prvo hapsile i izručile generala Mladića MKSJ-u, a nedavno su dale garancije za njegovo lečenje u Beogradu?

- Postoji očigledna razlika, što je proteklih šest godina pokazalo. Boris Tadić (predsednik Srbije u periodu 2004-2012.) ga je javno ga osudio, u ime države, i za svog oficira i građanina rekao da "izručuje ratnog zločinca". General to ne može biti sve dok sud ne usvoji takvu odluku. I to ne bi trebalo da bude presuda prvostepenog suda, već konačna odluka.

Bilo je razgovora o tome da će biti bolje Srbiji, za vreme njegove vladavine, da će se Kosovo lakše braniti i tako dalje. Vlada Srbije je tada delovala ne samo protiv istine, već i protiv sopstvenih interesa. Našli smo se u težim uslovima u kosovskom problemu, i ništa se nije promenilo u odnosu na Zapad. Kao i u  svim slučajevima kada je Srbija vršila ustupke, zauzvrat nismo dobili ništa, samo smo se našli u još težoj situaciji. Srbski narod je u jugoslovenskoj krizi izgubio oko 40 hiljada ljudi, i niko nije bio odgovoran za to, pa čak i ovo pitanje nije vredno.

Dok je država za vreme Tadića na nas vršila pretnje, ilegalne metode pritiska, pretrese, sada nas niko ne pritiska. Mi možemo mirno da se borimo za Ratka sa svim resursima koje imamo. Srbija se sada promenila i nadam se da će sve ići na bolje i da ćemo imati priliku da spasemo njegov život. To što smo tražili da se dozvoli njegovo lečenje u Rusiji, a Vlada Srbije je dala garancije za njegovo lečenje u Beogradu je borba za život i ništa drugo. Glavni zadatak za nas posle presude je da ga spasemo kako bi živio.