Mnogima smeta što će Rusija uvek pomagati Srbiji

„Za kratko vreme upoznao sam u Nišu i Srbiji veliki broj dobronamernih, divnih, vrednih i vrlo gostoprimljivih ljudi. Oduševljen sam prirodom, koja mi izuzetno prija, i zadivljen srbskim specijalitetima. Sada i na osnovu toga znam koja je država najbogatija u Evropi.” Ovo je, govoreći o svojim prvim impresijama o našoj zemlji, u intervjuu „Politici”, jednom od prvih razgovora za srpske medije, rekao Viktor Pavlovič Guljevič, novi kodirektor Srbsko-ruskog humanitarnog centra. Iskusni profesionalac ističe da je po dolasku u Niš dosta vremena posvetio upoznavanju sa trenutnim aktivnostima u SRHC-u, a posebno planovima za dalje delovanje pripadnika ovog centra:

– Morao sam da prikupim ogroman broj informacija koje su vezane za rad centra, a koje sam kasnije i obradio kako bi bile donete prave i važne odluke o našem daljem funkcionisanju i aktivnostima. Pravci delovanja SRHC-a već su određeni i prvi koraci koje sam preduzeo odnose se na osavremenjivanje samog objekta, koji je na izuzetnom položaju i koji će uskoro dodatno biti opremljen novim sredstvima za rad, učionicama i poligonima za obuku. Naravno, mora se voditi računa i o obezbeđivanju uslova za sve aktivnosti pripadnika centra koji su iz reda visokostručnih i profesionalnih kadrova.

Drugi pravac delovanja jesu opsežne pripreme za operativno reagovanje, jer rad u ovom centru ne podrazumeva obična dežurstva, kao na primer kod spasilaca i vatrogasaca, već maksimalnu spremnost za delovanje prilikom eventualnih vanrednih situacija velikih razmera, gde je neophodno hitno reagovanje. A takvo operativno reagovanje znači dopremanje humanitarne pomoći, spasavanje ljudstva i imovine. Za sve to najvažniji je rad sa ljudima i ustanovama, bilo da je reč o profesionalnim ili dobrovoljnim i volonterskim, kao i saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije, Sektorom za vanredne situacije, Gorskom i drugim službama. Jako je važna interakcija između svih tih službi, ne samo da bi se one prilagodile našem načinu reagovanja, već i kako bi bio napravljen zajednički sistem delovanja. Zbog toga u sklopu SRHC-a postoji savremen i odlično opremljen Centar za upravljanje kriznim situacijama.

Kako funkcioniše Centar za upravljanje kriznim situacijama?

- Ovaj centar nam omogućava stalnu razmenu informacija sa svim službama, ali i dolazak informacija iz Nacionalnog centra u Moskvi, odakle nam stižu vesti o mogućim velikim nepogodama i prognoziranim i očekivanim vanrednim situacijama, poput požara velikih razmera ili katastrofalnih poplava, što je osnova za pravovremeno reagovanje. Sve to omogućava da se angažuje veći broj spasilaca iz Rusije, uz angažovanje avijacijske komponente. Poseban pravac delovanja, kojem se sada ukazuje posebna pažnja, jeste intenzivna obuka pripadnika i posebno rukovodilaca različitih timova i struktura jedinica civilne zaštite. Nastojimo da se posle Drugog svetskog rata urušen sistem civilne odbrane ponovo utemelji i ojača. Zato se puna pažnja posvećuje trenažnom segmentu obuke, kroz koju prolaze svi, od izviđača i dobrovoljaca do profesionalnih  spasilaca i vatrogasaca.

Kako vidite status centra u Nišu i kako gledate na reagovanja u svetu i polemike u vezi sa SRHC-om?

- Često se na tom planu meša jedno shvatanje sa drugim. Svi pričaju kako su Rusi stigli ovde i žele da dobiju diplomatski status i olakšice. To je netačno. Postoji dogovor između naših država i definiše se kao imunitet za reagovanje u vanrednim situacijama. Na osnovu postojećih zakona koristimo iste signale i iste talase tokom vanrednih događaja, kako u Rusiji, tako i u Srbiji. A sve to podrazumeva samo uklanjanje svih prepreka za dopremanje humanitarne pomoći. I značajno je reći da taj imunitet podrazumeva oslobađanje nas od plaćanja poreza na robu i opremu koja stiže u Srbiju za reagovanje u vanrednim situacijama, što omogućava da se na taj način ušteđen novac ulaže u obezbeđivanje dodatne tehnike, vozila i druge opreme. Pitam se gde su tu privilegije.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je svojevremeno sa Sergejem Šojguom potpisao ugovor o formiranju SHRC-a u Nišu, nedavno se zapitao „otkud toliko galame oko centra u kojem je četvoro spasilaca i jedan pas”. Koliko je zaista pripadnika centra u ovom trenutku?

- Kada pričamo o tome, mislimo isključivo na ljude koji su u centru i koji se profesionalno bave svojim poslom. To su ljudi koji se bave obukom i spremni su za reagovanje u slučaju vanrednih situacija manjih razmera. Broj nije veliki, a ako dođe do nepogoda većih razmera, brzo će stići i veći broj pripadnika. To je ono mešanje jedne stvari sa drugim.

Ako nije problem, recite nam ipak koliko je sada spasilaca u SRHC u Nišu.

- To nije tajna. Imamo srbski i ruski deo sastava u centru, koji u ovom trenutku čini po 12 ljudi, odnosno ukupno 24 čoveka.

Je li to malo ili mnogo?

- Nebitno je, možda, koliko je pripadnika u centru. Broj nije važan, jer će uvek biti dovoljno onih da priskoče u pomoć u slučaju eventualnih nesreća i vanrednih situacija. Rusija će uvek pomagati Srbiji... A ja sam shvatio da to „uvek” izgleda privlači posebnu pažnju i mnogima i najviše smeta.

Bogato spasilačko iskustvo

Viktor Pavlovič Guljevič (64) došao je na mesto kodirektora SRHC-a u Nišu sa mesta zamenika načelnika obuke u Bajkalskom odredu za pretragu i spasioce, koji je u sklopu Ministarstva za vanredne situacije (MČS) Ruske Federacije. Polovinu svoje bogate karijere proveo je, kako sam kaže, na izučavanju snežnog pokrivača i lavina u Bajkalskom regionu, baveći se kontuniranim naučnim radom u oblasti kroz koju prolazi Bajkalsko-amurska magistrala, jedna od najznačajnijih u Rusiji, i pored koje je, kao i u čitavom tom ruskom regionu, neophodna upravo neprestana zaštita od vremenskih nepogoda. Odbranio je doktorsku disertaciju na temu „Snežni pokrivač i opasnosti od lavina”. Duže od 22 godine radio je na brojnim odgovornim dužnostima, od spasioca do načelnika službi, a na mesto kodirektora SRHC-a postavljen je odlukom i rešenjem predsednika Rusije Vladimira Putina.

Politika