Aleksandar Jurjevič Kaleri: Srbi mogu u ruski tim kosmičke stanice

Da bi Srbin jednog dana poleteo u kosmos, osnovno je da na Zemlji imate razrađen kosmički nacionalni program i plan podržan od strane nauke. Na osnovu tog programa, a preko sporazuma sa jednom od pet zemalja korisnica Međunarodne kosmičke stanice, kosmonaut iz vaše zemlje bi mogao da bude gost u onom delu čiju polovinu koriste Rusi, a drugu Amerikanci, Evropljani, Japanci i Kanađani. U kosmosu je, inače, od Gagarina do danas boravilo tačno 530 ljudi. Ne vidim razlog da se u doglednoj budućnosti u svemir ne uputi i jedan Srbin. Ovako, ekskluzivno za "Novosti", govori Aleksandar Jurjevič Kaleri, ruski veteran produženih boravaka u kosmosu.

Kosmonaut koji je od 1992. do 2011. u pet navrata boravio u kosmosu, ukupno čak 769 dana, otkriva i šta svet planira da uradi u budućim istraživanjima svemira. Prema njegovim rečima, u Australiji je prošlog meseca na Kongresu kosmonautike odlučeno da počne izgradnja kosmičke stanice "Dip spejs gejtvej" ("Kapija u dubokom kosmosu") u Mesečevoj orbiti. Odatle će, kako nam govori jedan od autora izložbe posvećene Juriju Gagarinu u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu, kosmonauti krenuti da ispituju opremu nove generacije, prvo u istraživanju Meseca, a ta stanica biće polazna i za put ka drugim planetama.

* Koliko je nauka spremna za zajedničko istraživanje svemira, budući da je čovečanstvo na Zemlji posvađano?

- U kosmosu nema zemaljskih problema. Ugovori između korisnika zajedničke svemirske stanice, Rusije, SAD, EU, Japana i Kanade, potpisani su do 2024, a sada se javlja ideja da se rok upotrebe pomeri do 2028. U vasioni je saradnja među državama sjajna, što dokazuje primer da Amerikanci na stanicu lete ruskim brodom "Sojuz", u iščekivanju da "Boing" napravi brod za transport ljudstva. Međunarodnu stanicu, Zapad i Rusija dele napola, s tim što se na stanici uvek nalaze po dvojica naših kosmonauta i Amerikanca. Svoje module na "zapadnoj strani stanice" imaju Japanci i EU, kao i Kanađani.

* Od stopiranja programa "Šatl", Zapad se oslanja na rusku tehnologiju u slanju kosmonauta.

- Amerikanci bi sledeće godine trebalo da testiraju nove letelice za slanje ljudstva, a onda sledi njihova sertifikacija i uvođenje u upotrebu. To je dug proces. Kod njih je došlo do velikih promena i NASA se oslanja na manje, privatne kompanije, kao što je "Mask", i na njihovu letelicu "Mask dragon", odnosno "Orbital sajens korporejšn". Njihovi brodovi uspešno nose teret. Japanci takođe imaju svoju teretnu letelicu koju šalju jednom godišnje. Kina gradi svoju orbitalnu stanicu, mada su i oni zainteresovani za zajednička iskustva pet zemalja. U kosmosu nema zavisti, jer od napretka nauke zavise i tempo daljih koraka u vasioni i dobrobit čovečanstva. Izgradnja nove kosmičke stanice u orbiti Zemljinog satelita "Dip spejs getvej" moguća je ukoliko sve zemlje ispune predviđene korake za odlazak u duboki svemir.

* Vi ste kosmonaut veteran. Šta se promenilo tokom vaših pet boravaka u kosmosu u razmaku 19 godina od 1992. do 2011?

- Osnovni sistemi kod orbitalnih stanica su veoma konzervativni i tu nema velikih promena. Međutim, sporedni sistemi napreduju tako da i sam ponekad ne mogu da poverujem koliko je sve modernizovano. Danas na orbitalnoj stanici postoji internet i u svakom trenutku ste u kontaktu sa svetom. Tu je i HD TV. Kosmonaut u svakom trenutku može telefonom da pozove bilo koga na Zemljinoj kugli. Sve što se 1992. činilo kao daleka budućnost, danas je realnost. Sada je problem kako da kosmonaute ograničimo da ne budu previše "na mrežama", nego da rade svoje poslove.

* Sećate li se kako je bilo kada ste prvi put kročili na stanicu "Mir"?- Na primer, tada sam sa porodicom mogao da razgovaram po unapred pripremljenom planu, jednom sedmično, pošto bi oni došli u Kontrolu svemirskog leta. Potom su me, tokom drugih boravaka, sa centrale Upravljanja letom, spajali telefonom sa najbližima. Međutim, tokom poslednjeg boravka, sina Olega podučavao sam matematici iz kosmosa preko interneta.

* Kako izgleda jedan radni dan u kosmosu?

- Svaka sedmica je podeljena, i svaka 24 sata takođe. Na dugim letovima pet dana se radi, a dva su slobodna. To "slobodna" znači da je obim posla nešto manji jer, verovali ili ne, ne stižemo da obavimo sve poslove na stanici. Planovi rada su zaista gusti. Radnim danom neposredni poslovi se izvršavaju šest i po sati. Svakog dana fiskulturne vežbe, osmišljene za bestežinski prostor, traju dva i po sata. Tačno devet sati dnevno traje odmor, ili "lično vreme". Teoretski, tada sa Zemlje nemaju pravo da nam se obraćaju i da nam daju zadatke, izuzev u vanrednim situacijama. Veoma je važno tada voditi računa o ličnoj higijeni. Sve u svemu, zahvaljujući velikom iskoraku u "sporednim sistemima" (internet, TV...), danas je kosmonautima mnogo lakše.

* Između ostalog, vi ste čovek koji "regrutuje" buduće kosmonaute. Kakva je zainteresovanost u Rusiji?

- Uvek je bila velika. Poslednji konkurs raspisan je u martu 2015, a zatvaramo ga 15. decembra ove godine. Više od 400 ljudi zasad stoji u redu i sa njima treba da se obave prvo razgovori, a onda sledi rigorozna selekcija.

* U Roskosmosu, vi ste jedan od važnijih ljudi?

- Ja sam veteran. Na čelu sam pet odeljenja sa 160 ljudi koji se bave obezbeđivanjem delatnosti kosmonauta na stanici i posada brodova koji ih prevoze. Zadužen sam za izbor kosmonauta, ocenjivanje njihove spremnosti za let i potom pratim njihov rad na stanici. Razrađujem i trenažere za obuku kosmonauta na Zemlji. Takođe, moja odeljenja se brinu da sva tehnika na stanici radi, uključujući i TV i foto, i na kraju, zadužen sam za prikupljanje kosmonauta po sletanju na Zemlju.

ČAŠICA KONJAKA ZA AMERIKANCA

* U vasioni je alkohol zabranjen. Ipak, priča se da ga je bilo i da je NASA raspravljala o njegovoj učinkovitosti.

- Čuo sam za tu priču. Navodno, ruski kosmonaut je prošvercovao bocu konjaka na Međunarodnu stanicu i tako pomogao američkom kolegi. Prema toj priči, američki pilot koji je ceo život uložio da se vine u kosmos, najednom je osetio slabljenje organizma, gotovo svih udova. Ruski kolega na orbitalnoj stanici setio se konjaka, a terapija je iznosila gutljaj dnevno. Navodno, čoveku je bilo bolje, "alarm" poslat u NASA je skinut, a američki kosmonaut je po sletanju napisao izveštaj da mu je pomogao gutljaj ruskog konjaka.

Bez obzira na ovu priču, "terapija" nije standardizovana ni kod Rusa ni kod Amerikanaca.

Dragan Vujičić,
Novosti