Revolucija je ogromna nesreća za Rusiju

Na dan kada se obeležava stogodišnjica rušenja monarhije u Rusiji, TV kanal „Carьgrad“ je, o tom tužnom datumu, razgovarao sa jednim od najpoštovanijih staraca našeg vremena, duhovnikom Patrijarha Moskovskog i sve Rusije, shiarhimandritom Ilijom (Nozdrinim).

15. marta se obeležava stogodišnjica od abdikacije Nikolaja Drugog od Prestola. Želeli bismo da pitamo, šta za Vas predstavljaju taj događaj i februarska revolucija?

Starac Ilija: Bila je to tako velika zemlja, bogata, i kakve je samo ljude odgajila – imala je svoje Platone, i Njutne oštrog razuma rađala je Ruska zemlja – velike vojskovođe, naučnike, velike je izumitelje odškolovala Rusija tokom vekova. Ono što se dogodilo sa Rusijom, prirodno i naravno da je užasno. Može se reći da je za Rusiju to velika nesreća. Koliko miliona – ne desetine, ne stotine, ne hiljade, nego može se reći, sve ukupno do sto miliona – Rusija je imala toliko žrtava.

Nikako se ne može reći da je ono što se dogodilo pozitivno. Dan-danas Rusija boluje tom bolešću u pravom smislu te reči...To je bila svetska zavera protiv Rusije. Kako prema ljudskoj prirodi – zavist, mržnja, greh, odsustvo duhovnosti, - ljudi koji su na Rusiju gledali iskosa i još od XIV veka želeli nekako da potkopaju, da joj pričine neke neprijatnosti. I naravno, kako oceniti carevo abdiciranje – to je pitanje istorije, još će istorija dati završnu reč. Postoje i druga mišljenja – da li je to zaista bilo odricanje od prestola. Ni ja nisam u to siguran, da se sam Car odrekao.

Mnogo različitih oluja je bilo u Rusiji, mnogi su želeli revoluciju, želela ju je inteligencija. To što idalje naglasak stavljaju na viši komandni sastav i okruženje Imperatora – sa tim se ne smemo u potpunosti složiti, ako su i imali neku zamisao, nije bila u onom obliku u kakvom se odigrala revolucija ili abdikacija.

- Što se tiče ubistva Cara – to je veliki greh? Pomazanika Božijeg su ubili zajedno sa porodicom...

Starac Ilija: To je zverski čin, neljudski, koji nikako ne opravdavaju ni moral, ni zakon... Ako pogledamo 2000 godina unazad, kada je bilo pitanje zakona,­ – čak kada su apostolu Pavlu sudili, poštovan je neki zakon: kao osuđenik, trebalo je da kaže svoju reč. Pre 2000 godina je to bilo... A ovde se ne vidi nikakav zakon, nikakav red, ni pravi ljudski moral,nego apsolutno banditski čin – bez istrage i suda su ih ubili. Jurovski je bez odlaganja pucao u njega. Može se reći da je ubijen bez suda, bez istrage, čak bez poslednje reči koju je on morao da izgovori. To je varvarski način!

- Kako sada svi mi, koji smo dozvolili takav prestup, da okajemo taj greh?

Starac Ilija: Naravno, Rusija treba da oplakuje... Naravno da treba. Ničim se ne može opravdati. Čak, kada su mongoli napadali, postojali su neki zakoni. A kako je išlo osvajanje carske vlasti – jednostavno putem streljanja bez istrage i suđenja, i bilo kakvih prigovora. Stvorili su takvu atmosferu, da uklone sa puta sve što im nije odgovaralo, sve što se nije dopadalo onima koji su osvajali vlast. Bilo im je potrebno samo jedno – da dođu do vlasti i to je to. Nisu se rukovodili nikakvim moralnim, a tim pre svetim, opravdavajućim zakonima. Rukovodili su se samo jednim – osvajanjem vlasti.

… Niko nije očekivao takav ishod. Nisu mislili da su spremni na tako nešto, da se ljudi neće osvrnuti na moralni zakon. Ali primenili su banditski princip da urade to što su naumili... Imali su samo jedan princip – cilj opravdava sredstvo. Cilj – osvajanje vlasti. I Car nije mogao ni da pomisli da su Lenjin i svi ostali spremni na takve postupke...

-Verovatno da nije bez razloga u svom dnevniku zabeležio da su okolo samo prevara, kukavičluk i laž – to je njegova poznata fraza.

Starac Ilija: nisu ni mislili negde da pobegnu, da se sakriju.

- Batjuška, sledeće pitanje – po vama, zašto poslednjih decenija narod toliko privlači vera?

Starac Ilija: Ako je čovek gladan, šta će da radi? Došao je sa puta, ceo dan i više ništa nije jeo i čime će da se rukovodi? Naravno da pronađe hranu i koje drugo objašnjenje tu može biti? To je vera nasušna, tim pre Rusija. Pre hiljadu godina je bilo rečeno, proputuj zemlje i carstva – naći ćeš razne nacije i razne načine života. Ali nigde nećeš naći da narodi nisu imali nikakvo duhovno čistilište ili da nisu poštovali Boga. Kako drugačije objasniti? Vera, to je prava vera...

Vera je život! Znamo da postoji večnost, a kako drugačije? Jer bi onda čovek trebalo da ide u ad. Državni ateizam je toliko hiljada ljudi poslao u ad! On je đavo, a znači da je ad biti u vlasti đavola. Kako drugačije?

Ljudi su se pod strahom Kolime, strahom Solovka, pod strahom od streljanja odricali vere. Čovek apsolutno ništa nije uradio, a ovde ga objavljuju za neprijatelja naroda... Pogledajte kalendar – na svakoj stranici su streljanja, streljanja... Sveštenika, pa i svih ostalih. Kako je moguće streljati u žene? Samo uz pomoć bezbožnog državnog ateizma je bilo moguće, čime to još objasniti? To je užasno nasilje, najstrašnije, jer je Gospod, Spasitelj stradao na Krstu. Iskupljenje je u tome da se čovek oslobodi od greha, prokletstva i smrti... On nikoga ne primorava, sve poziva, Gospod, da naslede život večni. U isto vreme On bi mogao sve, bez razlike, privesti veri, pa i više od toga- mogao bi da učini tako da svi ljudski žive ovde, na zemlji, kao u raju. Ali to nije raj. Raj može nastati kada je duša u radosti, u blagodatnom raspoloženju – to je raj. Samoubistvo čoveka, koliko znamo, – kada živi u zadovoljstvu, u raskoši, a u isto vreme čini samoubistvo – zašto mu duša nije na mestu? Jer u njoj nema radosti, nema slobode.

- Rusija je vekovima živela kao monarhija i za ogromnu zemlju kao što je naša, to je najbolji oblik vladavine. Šta Vi mislite, da li treba sada da se zamislimo o tome?

Starac Ilija: Smatram, i mnogi smatraju da je to bio najefikasniji metod, monarhija. To nije da, na primer, isti taj Car bude diktator. Imperatori su uvek uz sebe imali savetnike, Senat, Sinod... Oni nisu upravljali kao naši vladari-„njega možete streljati, ovaj može da se ubije, onaj može da se ubije, poput carske porodice, bez suda i istrage“. Uvek je postojala saglasnost, saglasnost u odlukama, i ukoliko je bilo nekog delovanja, uvek se, pre svega, oslanjalo na Sveto Pismo. Naš zakon se, pre svega, zasnivao na Svetom Pismu. Može se reći da je bila simfonija, to jest i Crkva, i država i Car ili Imperator – svi su delovali zajedno i upravljali po Svetom Pismu. Nije bilo toga da proizvoljno nekog streljaju. Neko ništa loše nije uradio, govorio je za veru i za veru bi ga streljali..Bio je sveštenik, bez krivičnih dela, znači prosto odlukom trojke ili kako već bi rešili da ga streljaju...

- Batjuška, a šta mislite, da li je moguće da se u nekoj bližoj budućnosti obnovi monarhija u Rusiji?

Starac Ilija: Pa, moguće bi bilo, naravno, da nas nisu toliko obrađivali – čitavih sto godina, obrađivali komunizmom, dresirali...Vidite koliko gladovanja, a koliko su oni počinili u Rusiji. Obećavali su da će napraviti raj na zemlji, ali gde je taj raj, gde je on za sto godina? Koliko nesreća, koliko bede, rušenja koje je narod preživeo... Ne treba daleko da idem – deka i baka su mi umrli od gladi. Taj njihov raj...

-A gde ste Vi živeli?

Starac Ilija: nije to Sever, ni Istok, to je bogata Orlovska zemlja, oblast.

- Hvala batjuška. Evo, ne mogu, a da ne pitam – sada je vreme Posta, recite, šta za Vas znači post, i koliko se Vaš život u vreme Posta razlikuje od običnog života?

Starac Ilija: Kako reći, post je, naravno, suzdržanje. Sam Gospod je postio 40 dana, Mojsej je postio dva puta po 40 dana, mogu da navedem mnoge primere. Imamo sada vodič kroz Veliki Post, izuzetna knjiga, samo što sam počeo da je čitam. Potrebno je čoveku da se suzdržava, shvata da je kao Adam – treba određeni napor da ulaže u svoje duhovno raspoloženje, kako u njemu ne bi bila razuzdanost koja je svugde prisutna. I molitve – tako da je Post potreban, i vrlo važan, naravno...

-Šta biste poželeli svima koji sada poste?

Starec Iliй: Da se suzdržavaju. Post je za zdrave, naravno. To su već krajnji slučajevi... ako se neko tako, u potpunosti suzdržava, a bolestan je... A tako, možemo reći da za bolesne post nije obavezan. Bolestan čovek može da razume smisao Posta, u nečemu da se suzdržava, nekim delom. Za bolesne može biti blaži režim, a inače je jasno da je post ubistvo strasti, a ne samoubistvo. Bolesni ne smeju biti rigorozni.

- Batjuška, molio bih blagoslov za sebe i za kanal, na dobra dela.

Starac Ilija: Bog da blagoslovi. Gospode, pomozi. Svima je rečeno da poznaju Boga i da dođu u poznanje istine. Kako bi se spasli. Najvažnije u životu je duša čoveka i naravno, da ne poginemo duhovno. Nadam se da želite da budete u crkvi hrišćanskoj, pravoslavnoj, i želite da spasete najvažnije – dušu. Kako je Gospod govorio: tražite pre svega Carstvo Nebesko. Da poznate jedinu istinu – Boga koji je život večni.

Pravoslavlje
Shiarhimandrit Ilija (Nozdrin)
Sa ruskog Iva Bendelja
TV kanal «Carьgrad»