Hladni mir: Kako Rusija i Zapad rešavaju svoje nesuglasice na Arktiku?

Rusija i Zapad poslednjih godina retko pronalaze zajednički jezik. Moskva, Vašington i evropske prestonice podržavaju suprotne strane u sirijskom građanskom ratu, različito tumače konflikt na istoku Ukrajine i međusobno se optužuju za pokušaj mešanja u unutrašnje poslove. U tom kontekstu retorika vezana za Arktik deluje veoma miroljubivo.

To se potvrdilo i u ministarskom susretu Arktičkog saveta, održanom 11. maja u Ferbanksu na Aljasci. „Na Arktiku nema potencijala za bilo kakav konflikt“, naglasio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u svom izlaganju. Po njegovim rečima, Rusija čini sve kako bi arktički region bio teritorija mira i saradnje.

Slične izjave su dale i zapadne Lavrovljeve kolege – ministri spoljnih poslova Danske, Islanda, Kanade, Norveške, SAD, Finske i Švedske (sve ove zemlje su članice Arktičkog saveta). „Arktik je teritorija mira“ – tako glasi tradicionalna teza svih foruma posvećenih ovom regionu. Međutim, nisu svi uvereni da ona odgovara stvarnosti.

Lavrov u Ferbanksu, 11. maj 2017. / Aleksandar Ščerbak/TASS

Skrivene opasnosti

Polarni region je još od Hladnog rata ostao visoko militarizovan, podseća Aleksej Fenjenko, vodeći naučni saradnik Instituta za probleme međunarodne bezbednosti Ruske akademije nauka. „Preko Arktika prolaze sve putanje interkontinentalnih balističkih raketa – i ruskih, i američkih“, rekao je Fenjenko za „Rusku reč“. U tom regionu su koncentrisane i glavne nuklearne strateške snage Rusije. „Arktik je u tom smislu na prvoj liniji (konfrontacije)“, smatra Fenjenko.

Pojedini zvaničnici takođe govore da se u regionu vodi skrivena trka u naoružavanju. Na primer, komandant obalske straže SAD Pol Zukunft je 3. maja u razgovoru sa dopisnikom Foreign Policy izraziouznemirenost zbog toga što Rusija „daje šah i mat“ Sjedinjenim Američkim Državama na Arktiku, jer ima više naoružanja i tehnike nego Amerikanci. Konkretno, ima više ledolomaca.

Rusija je, sa druge strane, kao i uvek nezadovoljna jačanjem NATO-a na Arktiku. Ministar odbrane Sergej Šojgu je 26. aprila kritikovaoodluku NATO-a da na severu Norveške napravi poligon gde su razmešteni kontingenti alijanse u kojima se rotiraju predstavnici različitih zemalja. Šojgu je taj potez okarakterisao kao „demonstraciju širenja interesa NATO-a putem primene sile“.

Posebni interesi Rusije

I pored nezadovoljnih izjava, Rusija i Zapad se ipak trude da podrže miran razvoj, smatra Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodna pitanja. „Što se tiče izjave da Rusija dominira na Arktiku u vojnom smislu, takva situacija je nastala spletom istorijskih okolnosti“, rekao je Kortunov za „Rusku reč“.

Po njegovom mišljenju, Zapad je uvek nezvanično shvatao da Arktik ima poseban značaj za Rusiju, s obzirom da njena ratna mornarica, za razliku od američke, nema pristup vodama Atlantskog i Tihog okeana, te zbog toga zemlje NATO-a ne teže da uspostave paritet u ovom regionu. Ekspert pri tome ističe: „Ako to i dalje bude tako, mislim da možemo izbeći trku u naoružavanju“.

Resursi i teritorije

Arktik je veoma dragocen region. U njemu je, prema procenamanaučnika, koncentrisano 13% neotkrivenih svetskih rezervi nafte i 30% prirodnog gasa. Što više se topi polarni led, sve veći značaj dobija Severni morski put. Prema ocenama eksperata Arktičkog saveta, krajem 2030-ih taj put može biti oslobođen od leda i postati najveća saobraćajna arterija.

U pomenutom kontekstu je važno to što pitanje pripadnosti arktičkih voda još uvek nije do kraja rešeno. Arktik je podeljen na pet zemalja (Rusiju, SAD, Norvešku, Dansku i Kanadu), s tim što je zadržano područje koje se tretira kao međunarodna teritorija, ali među ovim zemljama i dalje postoje teritorijalne pretenzije. Na primer, neke teritorije se poklapaju u prijavama koje su Rusija, Kanada i Danska uputile komisiji UN. Svaka država na svoj način izračunava teritoriju subkontinentalnog pojasa i smatra da su pretenzije suseda neosnovane.

Spor nije isto što i rat

Aleksej Fenjenko smatra da kroz 5-10 godina može doći do ozbiljnih trvenja u zavisnosti od odluke koju donese komisija UN. Na primer, mogući su sukobi ukoliko UN dodeli teritoriju oko Severnog pola članici NATO-a, i ukoliko iznad te teritorije budu leteli avioni alijanse. „Na Severnom morskom putu može izbiti lokalni konflikt“, kaže politikolog.

Sa druge strane, Andrej Kortunov iz Ruskog saveta za međunarodna pitanja navodi tri ozbiljna faktora zahvaljujući kojima će taj konflikt biti sprečen. Prvi je taj što su osnovne rezerve ruda koncentrisane na područjima bliže obali, a ta područja su već pod kontrolom dotičnih država i njihova pripadnost se ne osporava. Drugo, prijave komisiji UN se, po njegovim rečima, formulišu tako da postoji „višak teritorija“, te prema tome zemlje lako mogu da reše svaki eventualni teritorijalni spor obostranim ustupcima, kao što su to učinile Rusija i Norveška kada su 2010. godine podelile vode Barencovog mora.

Treći razlog, ističe Kortunov, sastoji se u tome što komisija UN vrlo sporo razmatra sve prijave: „Odluka će najverovatnije biti doneta tek sredinom 2020-ih, a do tada se mnogo toga može izmeniti, i može popustiti tenzija u međunarodnim odnosima“. Zbog toga, po rečima ruskog eksperta, ne treba dramatizovati arktički problem. On postoji, ali to nije konflikt koji može biti uzrok izbijanja rata.

Oleg Jegorov,
Ruska reč