Hoće li Srbija postati „most“ između Evrope i Evroazije?

U Biblioteci Dostojevskog na predavanju „Rusija – Srbija: Stare ekonomske veze u novom kontekstu Evroazijske ekonomske unije“ Jaroslav Lisovolik je predstavio rezultate rada ekspertske grupe Ruskog saveta za međunarodna pitanja (RSMD) posvećenog saradnji Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU). Lisovolik i njegova koleginica, doktor političkih nauka Jekaterina Čimiris, sastavili su radnu svesku pod nazivom „Srbija – EAEU: Perspektive integracije u okviru zone slobodne trgovine“.

Glavni ekonomista Evroazijske razvojne banke je na samom početku predavanja rekao zašto se zainteresovao za Srbiju. Po njegovim rečima, tema Srbije ga je pratila ceo život. U školi je na dodatnoj nastavi učio kulturu raznih zemalja, pa i Srbije, a zatim, dok je studirao u Londonu, Lisovolik se družio sa kanadskim Srbinom, da bi kasnije, kada je radio u Dojče banci, više puta posetio Beograd. „Srbija meni nije strana. Kada sam došao u Evroazijsku razvojnu banku učinilo mi se da su odnosi sa Srbijom veoma aktuelna i perspektivna tema u evroazijskom kontekstu“, zaključio je Lisovolik.

Kako prevazići „kontinentalnu gravitaciju“?

Pored ličnih, kulturnih i istorijskih veza postoje i drugi motivi. Jaroslav Lisovolik se bavi istraživanjem ekonomske geografije i uloge geografije u funkcionisanju nacionalnih ekonomija. U tom kontekstu on naglašava da je „kontinentalnost “ zajednički faktor i za Srbiju i za Rusiju (i za EAEU u celini). U slučaju Srbije i većine zemalja EAEU je činjenica da one nemaju izlaz na more. Taj faktor ne treba potceniti, kaže ruski ekonomista. Prema ocenama Svetske banke, zemlje koje nemaju izlaz na more ekonomski se razvijaju sporije za 1,5% (pod uslovom da su im svi ostali uslovi jednaki). Njihov promet robe je 30% manji od zemalja koje imaju izlaz na more.

Šta treba da rade zemlje koje su pod uticajem ovog faktora? Ekonomisti kažu da se taj faktor može prevazići pomoću integracije. Isto takvo rešenje su predlagali i utemeljivači evroazijskog pokreta Nikolaj Trubecki i Petar Savicki. Integracija može biti regionalna, kao na primer u okviru EAEU. Postoji i drugi put, a to je stvaranje alijansi sa dosta udaljenim zemljama. To je upravo slučaj EAEU i Srbije.

Postoje li osnove za stvaranje alijanse?

Alijanse se ne stvaraju same od sebe, kaže Lisovolik. Veliki deo zona slobodne trgovine koje danas postoje zasnivaju se na određenom nivou političke saradnje i raspoloženju društva. Rezultati istraživanja javnog mnjenja koji su predstavljeni u radnoj svesci RSMD pokazuju da srbsko društvo ima veoma pozitivan stav prema integraciji sa EAEU (uglavnom zahvaljujući pozitivnom odnosu prema Rusiji). Na primer, 63% ispitanika (novembar 2015. godine) smatra da su interesi Srbije najviše uzeti u obzir upravo u saradnji sa Rusijom. Osim toga, 61% ispitanih građana Srbije smatra da njihova zemlja ne pripada ni Istoku ni Zapadu, što govori o težnji za saradnjom u oba pravca.

Izvor: Rezultati ankete javnog mnjenja u Srbiji

Lisovolik ističe da prema anketi ekonomska komponenta saradnje sa Rusijom i zemljama EAEU postaje sve važniji faktor, mada je taj proces i dosta spor. „Najvažniji su politički, kulturni i verski aspekti. Ali, ohrabruje to što je i varijanta odgovora o izvozu sve više zastupljena“, kaže ekonomista. „Srbiji će biti veoma teško da ubrzava tempo svog ekonomskog razvoja bez izlaska na nova tržišta. Uzgred, to je ono što je slično kod nas i kod Srba sa ekonomskog gledišta. Rusija ima velike probleme sa ekonomskim rastom. Treba podići konkurentnost i osvajati nova tržišta. Upravo u tome nam pomaže stvaranje alijansi“. Ekspert takođe ističe da je još uvek nedovoljno ocenjen investicioni potencijal, s tim što većina smatra da su ruske investicije obostrano isplative. 

Izvor: Rezultati ankete javnog mnjenja u Srbiji

Zašto je Srbiji potrebna zona slobodne trgovine sa EAEU?

U ovom trenutku Srbija ima sporazume o zoni slobodne trgovine sa pojedinim zemljama članicama EAEU. To su Rusija, Belorusija i Kazahstan (sa Jermenijom i Kirgizijom je na snazi režim najboljih pogodnosti). Međutim, daleko više koristi bi donela unifikacija svih zona slobodne trgovine i njihovo ujedinjenje u jednu alijansu, utoliko pre što ima prostora za rast ekonomije, s obzirom da situacija sa izvozom i uvozom, po Lisovolikovim rečima, „nije baš ružičasta“. Na primer, u izvozu Srbije Rusija zauzima tek treće mesto posle Evropske unije i zemalja Centralne Evrope. Po pitanju uvoza je situacija malo bolja: Rusija je tu na drugom mestu, iza Evropske unije. Pa ipak, treba imati u vidu i potrebu za diverzifikacijom trgovinskih tokova jer osnovnu ulogu u trgovinskim odnosima između Srbije i Rusije (isto kao i između Srbije i Kazahstana) i dalje ima faktor isporuke nafte i gasa. Saldo trgovinskog bilansa uvek je takav da Rusija ima više koristi, opet zbog dominacije sirovinskog pravca. „Sa druge strane, saradnja između Belorusije i Srbije može poslužiti kao izvor inspiracije u budućnosti. Promet robe je petostruko uvećan tokom proteklih pet godina nakon sklapanja sporazuma o zoni slobodne trgovine. Isto se može reći i za investicionu saradnju. Postoje veoma značajni projekti. To je saradnja do koje je ovim zemljama, po svemu sudeći, veoma stalo“, kaže Jaroslav Lisovolik.

Stvaranjem zone slobodne trgovine sa EAEU Srbija dobija mogućnost da ojača svoje pozicije u evroazijskom regionu i realizuje svoj potencijal na istoku. Pored toga, njoj će time biti omogućeno da izađe na nova tržišta u Aziji, pored EAEU. Sada se, kaže Lisovolik, intenzivno vode pregovori o stvaranju zone slobodne trgovine između EAEU i ASEAN (Asocijacija zemalja jugoistočne Azije). Većina zemalja ASEAN već je izrazila zainteresovanost za taj projekat, a to Srbiji može pružiti mogućnost da izađe na tržišta svetskog regiona čija se ekonomija najdinamičnije razvija.

Dodatna prednost u slučaju Srbije može biti rad sa novim investitorima – i u okviru privatnog sektora i sa razvojnim bankama. Na primer, Evroazijska razvojna banka je, po Lisovolikovim rečima, otvorena za saradnju sa zemljama iz udaljenih regiona. Te zemlje ne moraju obavezno da uđu u EAEU kako bi postale članice banke i realizovale investicione projekte vezane za razvoj infrastrukture.

Most između Evrope i EAEU

Po Lisovolikovim rečima, najpoželjniji scenario u odnosu između Srbije i EAEU je da Srbija prihvati ulogu „mosta“ između Evrope i Evroazije. Od toga bi svi imali koristi. EAEU tako može rešiti problem nedovoljne saradnje sa Evropskom unijom, a Srbija kao važan akter „međuprostora“ može imati i političku i ekonomsku korist. Evropska unija će moći na pravi način da oceni prednosti saradnje sa Evroazijskom unijom.

Međutim, razvoj situacije zavisi od političke volje rukovodilaca zemalja i unija, kao i od toga koliko će se aktivno obavljati pripremni radovi. Lisovolik smatra da se ne treba koncentrisati samo na otvaranje tržišta za novu robu. Zasada je nedovoljno ocenjen i sektor usluga. Više pažnje treba posvetiti i faktorima investicione saradnje, i razmeni informacija o postojećim investicionim projektima. „Treba stvarati mikroekonomsku osnovu na nivou kompanija i ekonomskih sektora, i tada će zona slobodne trgovine biti stabilnija i dinamičnija“, savetuje ekspert. Potreban je i zajednički rad na razvoju ljudskog kapitala i stvaranju ujedinjenih naučno-tehnoloških parkova i lokacija ubrzanog razvoja.

„Mislim da jednostrani pristup ne može dati dobar rezultat“, kaže Lisovolik. „Možda ima smisla stvoriti nekakve koordinacione komisije koje bi uzimale u obzir interese jedne strane (EU ili EAEU) u pregovorima sa drugom“.

Alina Jabločkina,
Ruska reč