Četiri tajanstvena lokaliteta u Rusiji sa tragovima drevnih civilizacija

1. Besov Nos („đavolji nos”), Republika Karelija

Na prvi pogled se čini da je ovaj slikoviti greben na istočnoj obali jezera Onjega (drugog po veličini jezera u Evropi posle Ladoškog) samo jedno od mnogih lepih mesta na koja stanovnici obližnjih sela idu u lov i ribolov. Reklo bi se da ovde nema ničeg „đavoljeg”. Ali to je samo prvi utisak.

U 16. veku ovde su došli pravoslavni monasi i pronašli drevne petroglife urezane na stenama po celom grebenu. Posebno im je privukao pažnju petroglif dugačak 2,46 m, drugi po veličini na grebenu. U figuri sa telom čoveka i glavom u obliku kvadrata prepoznali su obličje đavola. Ova vizija ih je toliko uplašila, da su pored crteža urezali krst, nadajući se da će Isus pobediti pagansku čaroliju.

Arheolozi su godinama proučavali ove petroglife stare 5.000 godina. Urezali su ih verovatno preci Finaca ili Karela. Ne zna se da li su ti drevni ljudi imali nekakve mračne natprirodne sposobnosti. Uglavnom, na grebenu više niko ne živi – ostao je samo stari svetionik koji nije u upotrebi. Poslednji stanovnici su sa grebena otišli tokom 1970-ih.

2. Arkaim, Čeljabinska oblast

Večernja izmaglica nad turističkim kampom u kulturno-istorijskom rezervatu Arkaim. Izvor: Pavel Lisicin/RIA Novosti

Drevno naselje Arkaim otkriveno je krajem 1980-ih i početkom 1990-ih. Nalazi se bukvalno „usred ničega” – unaokolo je samo stepa. Arheološka istraživanja započeta devedesetih godina traju i danas.

U drugom ili trećem milenijumu pre Hrista Arkaim je bio prilično veliki grad, pun života. Imao je centralni trg i bio je zaštićen gradskim bedemima i kanalom. Istoričari kažu da stanovnici Arkaima nisu bili nomadi, što je dosta neobično, jer su u to doba žitelji stepa uglavnom gajili stoku i vodili nomadski način života.

Ovaj drevni grad predstavlja pravo bogatstvo za naučnike, ali se još više dopada ljubiteljima pseudonauke i natprirodnih pojava. Legende kažu da Arkaim može biti „Grad sunca” – kolevka civilizacije koja dokazuje da je čitavo čovečanstvo nastalo od Rusa. Razume se da su ozbiljni istoričari skeptični prema ovoj teoriji.
Čarobno polje – umetnička instalacija avangardnog umetnika Jana Erika Kulberga u kulturno-istorijskom rezervatu Arkaim. Izvor: Pavel Lisicin/RIA Novosti

3. Visoravan Ukok, Republika Altaj

Visoravan Ukok se nalazi u Sibiru, na jugu Republike Altaj, blizu granice sa Mongolijom, 3.800 kilometara istočno od Moskve. Za žitelje Altaja ovo mesto ima sakralnu vrednost. Oni smatraju da tu žive duše njihovih predaka i ukazuju mu veliko poštovanje. Ovde je strogo zabranjeno govoriti glasno, da se mrtvi ne bi uznemirili. To pravilo su prekršili arheolozi kada su 1993. godine pronašli neverovatno dobro očuvanu mumiju žene koja je umrla pre oko 2.500 godina. Novinari su joj dali nadimak „Altajska princeza”. To je bilo preuveličavanje medija, ali nema sumnje da je ova žena pripadala lokalnom plemstvu.

Reprodukcija „Visoravan Ukok” (1989) slikara Jurija Korobejnjikova. Izvor: Sergej Samohin/RIA Novosti

Naučnici su „princezu” odneli u Novosibirsk, najveći sibirski grad, gde su imali dobre uslove za proučavanje. Međutim, za žitelje Altaja to je bila velika uvreda. Oni su uglavnom pripadnici animističke religije i smatraju da ta žena ima natprirodne moći i da štiti Altaj od nesreće. Odnošenje njenog tela donelo bi puno nevolja.

Sukob između žitelja Altaja i arheologa trajao je oko dvadeset godina, sve dok 2002. godine mumija nije vraćena meštanima. Ali oni i dalje veruju da je ta žena, koju zovu Ak-Kadin, još uvek ljuta. Time objašnjavaju veliku poplavu koja je 2014. godine nanela ogromnu štetu i odnela veliki broj ljudskih života.

„Bilo je zabranjeno govoriti glasno da se mrtvi ne bi uznemirili. To pravilo su prekršili arheolozi kada su 1993. godine pronašli neverovatno dobro očuvanu mumiju žene koja je umrla pre oko 2.500 godina”. Izvor: TASS

4. Kitova aleja, Čukotski administrativni okrug

Čak je i u beskrajnoj Rusiji teško pronaći tako zabačeno mesto kao što je ostrvo Itigran u Beringovom moreuzu, u blizini Čukotskog poluostrva. Na ostrvu nema ljudi, ali ono čuva zastrašujuće tragove ljudske delatnosti. Čitava obala je načičkana desetinama kostiju donje vilice grenladskog kita, precizno raspoređenim u geometrijskom obliku. Svaka kost je dugačka preko pet metara.

Eskimi su u srednjem veku napravili ovu neobičnu kompoziciju u okviru koje se nalazi čak i piramida od kitovih čeljusti. Oni nisu živeli na ostrvu, ali su ga poštovali kao svetinju.

A zatim se nešto dogodilo i Eskimi su zauvek napustili ovo mesto. Više se niko nije molio na ostrvu. Samo je Kitova aleja ostala na svome mestu, nečujna i tajanstvena.

Ovaj tekst je deo serije tekstova pod nazivom „Russia -Files” koju „Ruska reč” posvećuje zagonetkama, tajnama i anomalijama vezanim za Rusiju.

Oleg Jegorov,
Ruska reč