Od Kamčatke do Kalinjingrada: Život u zemlji sa 11 vremenskih zona

Rusija se prostire na 17 miliona kvadratnih kilometara, tako da duže putovanje može biti pomalo komplikovano. Doduše, ima u tome i izvesnih prednosti, naročito ako živite blizu granice vremenske zone. „Ruska reč” analizira nekoliko takvih dobrih strana.

1. Ugledajte Sunce pre nego što ono izađe u „Zemlji izlazećeg Sunca”

„Za Japan se može reći da je to ’Zemlja izlazećeg Sunca’, ali Rusija se sa još većim pravom može tako nazvati. U Petropavlovsku Kamčatskom Sunce izlazi dva sata ranije nego u Tokiju!” – Jekaterina, Petropavlovsk Kamčatski.

Petropavlovsk Kamčatski / Izvor: Konstantin Kokoškin / Global Look Press
2. Pišite pisma u prošlost i budućnost

„Ja sam rođena blizu Vladivostoka, a u Sankt Peterburg sam se preselila da bih studirala. Vremenska razlika između ova dva regiona je sedam časova. Tako meni prijatelji pišu pisma u prošlost, a ja njima pišem u budućnost. Ono što ja zovem ’sutra’, oni obično zovu ’danas’. Ja se uvek šalim sa prijateljima u Vladivostoku, jer njima akademska godina počinje u septembru, kada je tamo već hladno, a ovde u Sankt Peterburgu se tada završava leto i ja još uvek mogu da uživam u toplom vremenu” – Julija, Primorski kraj.

3. Proslavite Novu godinu 11 puta

„Ja sam 2016. godine preko Skajpa proslavila Novu godinu sa prijateljima iz različitih krajeva zemlje. Počeli smo u 15:00 po moskovskom vremenu i praznovali 11 časova. Nikada ranije nisam toliko dugo slavila Novu godinu. Mislim da sam napamet naučila predsednikovu čestitku! (koja se emituje na skoro svim TV kanalima poslednjih minuta pre Nove godine - prim. red.)” – Ilona, Moskva.

Izvor: Jevgenij Jepančincev / RIA Novosti
4. Uživajte u višku slobodnog vremena

„Let od Moskve do Vladivostoka traje osam sati, ali avion koji poleće u 19:00 stiže istoga dana u 20:00 zbog razlike u vremenu, tako da imate utisak kao da ste dobili osam slobodnih časova za uživanje” – Julija, Primorski kraj.

„Ja često putujem širom Rusije. To nije ni brzo ni jeftino, ali postoji jedna prednost: let iz Moskve na Kamčatku traje oko osam časova, a razlika u vremenu je devet časova, tako da vam ostaje 30-40 minuta ’u rezervi’, pa možete reći da ste postali malo mlađi!” – Jekaterina, Petropavlovsk Kamčatski.

Aerodrom u Vladivostoku / Izvor: Vitalij Ankov / RIA Novosti

5. Opišite prijateljima smak sveta

„Kada se 2012. godine pretpostavljalo da u skladu sa proročanstvom Maja dolazi smak sveta, ja sam bila u vremenskoj zoni ’ispred’ mojih prijatelja, pa sam im pisala ’izveštaje iz bunkera’ govoreći im gde se mogu sakriti, jer se u mojoj zoni smak sveta već ’dogodio’!” – Julija, Primorski kraj.

6. Skoknite u susednu zonu po još alkohola

„U našoj Jevrejskoj autonomnoj oblasti postoji gradić Oblučje, udaljen samo tri kilometra od Amurske oblasti, gde počinje nova vremenska zona (tamo je uvek sat vremena manje nego kod nas). Pogodite šta se dešava kada se u Oblučju u 22:00 zatvore prodavnice, a ljudi su popili sav alkohol i treba im još? Samo sednu na bicikl i provozaju se do susednog sela gde prodavnice još uvek rade” – Nikolaj, Birobidžan, Jevrejska autonomna oblast.

Onjega, Arhangelska oblast / Izvor: Vladimir Trefilov / RIA Novosti

7. Provozajte se „najdužim mostom na svetu”

„Naš grad Bavli (ruska republika Tatarstan) je prilično mali, sa dosta nerazvijenom industrijom. Zbog toga mi odlazimo u susedni grad Oktjabrski (ruska republika Baškortostan). Te dve republike deli (i spaja) „čarobni” most na reci koja se zove Ika. Mi u šali kažemo da je to „najduži most na svetu”. On je dugačak desetak metara, ali je zbog razlike u vremenu, tehnički gledano, potrebno dva sata da bi se on prešao. To je nešto poput putovanja u budućnost” – Ana, Bavli.

Zahvaljujući neobičnom geografskom položaju Bavli je prikazan u popularnom ruskom filmu „Jelke”. Junakinja filma kasni sa svojom novogodišnjom željom i zato juri preko mosta u drugu vremensku zonu da tamo „odradi” celu proceduru (po ruskom običaju želja se napiše na cedulju, zatim se cedulja spali, pepeo se saspe u čašu šampanjca i to se na kraju ispije).

Larisa Stupina, Ruska reč