Kako dospeti u nepristupačne vile moskovskog plemstva?

Moskovljani i gosti Moskve prvi put će videti „tajnu sobu“ u Kitaj Gorodu, odaje dumskog pisara i unutrašnjost starinskih plemićkih vila.

Do kraja maja u danima istorijskog i kulturnog nasleđa u Moskvi je planirano preko 100 akcija. Među njima su javna predavanja, zanimljive istorijske avanturističke igre i ekskurzije po objektima civilne arhitekture koji su inače zatvoreni. Posebno prijatno iznenađenje će biti mogućnost da se posete vile u kojima se danas nalaze diplomatska predstavništva stranih država – te ekskurzije su planirane za 18. maj. 

Napravili smo mali spisak plemićkih kuća koje će otvoriti vrata svim posetiocima:

1. Italijanski kutak u centru Moskve

Kuća trgovca Tarasova (ulica Spiridonovka, broj 30/1) podignuta je u uzornom stilu italijanske renesanse. Fasada je pozajmljena od palate Tijene (Vićenca, sredina 16. veka). Enterijer takođe odgovara stilu epohe renesanse: u osnovi je kontrast svetlih zidova i živopisnih plafona.

Ilustracija: Nicon NN (CC BY-SA)

U sovjetsko vreme u Tarasovljevoj vili su se nalazili Vrhovni sud SSSR-a i nemačka i poljska ambasada, a od 1979. godine u njemu je Institut za proučavanje Afrike Ruske akademije nauka.

2. Vila slična Ermitažu

Gradska vila porodice Morozov (Podsosenska ulica 21/1) kao da je izvađena iz konteksta peterburške arhitekture – u izvesnom smislu podseća na Ermitaž. Zidovi su svetlo-zeleni, a kameni Atlanti pridržavaju balkon iznad glavnog ulaza. Aleksej Morozov, poslednji vlasnik vile, bio je strastveni kolekcionar i poželeo je da promeni enterijer po svom ukusu. Na ukrašavanju unutrašnjosti kuće radili su Fjodor Šehtelj, Mihail Vrubelj i Sergej Konjenkov.

Ilustracija: Legion Media

Iz ove vile je 16. februara 1907. godine iznesen sanduk sa telom Nikolaja Šmita, koji je poginuo u Butirskom zatvoru. On je bio rođak vlasnika vile i učesnik oružanog ustanka u prvoj ruskoj revoluciji.

Tokom 1920-ih kompletna imovina trgovaca iz porodice Morozov je nacionalizovana, a kolekcije su raspoređene po različitim muzejima.

3. Kuća sa teatrom

Vila porodice Zimin (Degtjarna ulica 8/3) podignuta je 1896. godine po projektu arhitekte Edmunda Judickog. Smatra se da je to jedna od najbolje očuvanih vila s kraja 19. i početka 20. veka. Izgradnju je naručio vlasnik fabrike duvana Nikolaj Zimin. Vila je podignuta u stilu kasnog istorizma (eklektike), fasada je ukrašena rizalitom i stubovima u toskanskom stilu. U vili postoji sala za kućni teatar.

Ilustracija: Legion Media

U bivšoj Ziminovoj vili tokom 1920-ih je bila smeštena Uprava Komunističkog univerziteta „J. M. Sverdlov“, a zatim od 2015. godine Nacionalni istraživački institut filmske umetnosti Sveruskog državnog univerziteta za kinematografiju (VGIK).

4. Vila u kojoj je pevao Šaljapin

Gradska vila Vasiljčikove, Obolenskog i Fon Meka (Gogoljevski bulevar 14/1) podignuta je dvadesetih godina 19. veka u stilu baroka. Svojevremeno je to bio jedan od centara muzičkog života Moskve. Ovde su u goste vlasnicima dolazile čuvene ličnosti poput Fjodora Šaljapina, Sergeja Rahmanjinova i Aleksandra Glazunova.

Ilustracija: Legion Media

U sovjetskom periodu ovde je bio smešten Vrhovni sud, a takođe stanovi političkih emigranata, a od 1956. godine vila je postala Centralni dom šahista Rusije.

5. Hram bez stubova

Stari hram (Donski trg 1/19) nalazi se u južnom delu teritorije Donskog manastira u centru Moskve. On se na ruskom zove „Starый sobor“ ili „Malый sobor“. Podignut je 1591-1593. Istričari pretpostavljaju da ga je gradio moskovski neimar Fjodor Konj. U hramu ne postoje stubovi. Svod i kupola se drže na spoljnim zidovima. To je jedini hram bez stubova u manastirskoj arhitekturi 16. veka.

Ilustracija: Legion Media

Do ove godine nije bilo jednostavno posetiti hram, jer se bogosluženja uglavnom vrše u Velikom hramu Donskog manastira, a za ulazak u Mali hram se morao čekati neki veliki crkveni praznik.

6. Evropski barok u centru Moskve

Vila dumskog pisara Averkija Kirilova (Bersenjevski kej broj 20) je omanje crveno zdanje u stilu baroka sa belim dekorom na fasadi i mecaninom. Arheolozi smatraju da je ovde već u 15-16. veku bila drvena kuća sa kamenim prizemljem, ali su vlasnici ovog placa poznati tek od početka 17. veka. Arhitektonski ansambl vile koji je očuvan do današnjeg dana nastao je u vreme poslednjeg vlasnika iz roda Kirilov, dumskog pisara Averkija Kirilova. On se sastoji od kuće na sprat, niskog drvenog zvonika i Hrama svetog Nikole.
Ilustracija: Legion Media

Od 1870. godine objekat je postao Centar za zaštitu kulturnog nasleđa Rusije kada je u njemu bilo smešteno Imperatorsko moskovsko arheološko društvo. Danas se u njemu nalazi Ruski institut za kulturologiju.

Sve ekskurzije su besplatne, ali se možete prijaviti samo pismenim putem dva puta nedeljno do 30. maja. 

Sva mesta koja će biti dostupna za posetu mogu se pogledati ovde.

Aleksandra Kravčenko,
Ruska reč,