Moj grad Samara

U našem novom ciklusu tekstova pod nazivom „Moj grad” građani Rusije predstavljaju gradove u kojima žive i pokušavaju da odgovore na pitanje šta to ima njihov grad što nema nijedan drugi na svetu.

Šta ne bi trebalo propustiti

Ako Samaru posetite tokom vikenda, obilazak grada započnite jednočasovnom plovidbom po Volgi. Sa reke ćete imati dobar pregled grada i moći ćete odmah da izaberete svoju „kopnenu” putanju. Ljubiteljima aktivnog odmora preporučujem da se biciklom provozaju duž reke i sami otkriju tajne nepreglednog samarskog keja. Posle vožnje biciklističkim stazama možda će vam prijati da popijete kriglu piva u kafeu pored čuvene Žiguljovske pivare.  

Takođe ne bi trebalo da propustite ni administrativni centar Samare. Sama zgrada uprave Samarske oblasti nije posebno zanimljiva, ali sa trga ispred nje se pruža izvanredan pogled na reku, kej i Žiguljovska brda. Tu se nalazi i jedan od simbola Samare – Spomenik Slave. Impresivna muška figura koja u rukama drži krila aviona stoji na pijedestalu visokom 40 metara i simbolizuje podvig radnika samarske fabrike za proizvodnju aviona iz vremena Drugog svetskog rata.

Moje omiljeno mesto

Moje omiljeno mesto za šetnju u Samari je stari grad. On nije posebno atraktivan u turističkom smislu. Za razliku od uređene pešačke Lenjingradske ulice ili svečane Kujbiševske, koja je u 19. veku bila glavna ulica u gradu, kvart oko Ulice Stepana Razina uopšte nije doteran. Međutim, upravo to ga čini zanimljivim. Tu ćete naići na autentične kuće od drveta i na kamene trgovačke vile koje nisu renovirane. U svim tim primercima arhitekture možete uživati čak i po vrelom letnjem danu, jer je čitava ulica prepuna drveća. Kada obiđete ovaj kvart možete se spustiti do pristaništa. U pogledu na Volgu posebno ćete uživati sedeći na molu na mestu gde nema brodova.

Još jedno prijatno mesto za šetnju u starom gradu je Strukovski park. Nastao u 19. veku na mestu vile propalog spahije, ovaj park je već preko 150 godina jedno od omiljenih mesta za odmor građana i turista. Tu se možete šetati po senovitim stazama sa drvoredima i uživati u pogledu na zidanu dekorativnu kamenu pećinu, fontanu i nekoliko minijaturnih skulptura. Izdvajaju se graciozna koza iznad ulaza u malu kamenu pećinu i zaljubljeni par pored glavnog ulaza u park. To su detalji koji ovom mestu daju izgled 19. veka.

Moja omiljena ustanova kulture

Najbolji umetnički muzej u gradu je Muzej secesije. On ima veliki broj eksponata, ali sama građevina ipak zaslužuje najviše pažnje. Radi se o vili podignutoj 1903. godine za ekstravagantnu trgovkinju Aleksandru Kurlinu. Svaka od 22 prostorije u muzeju ima svoj jedinstveni enterijer, koji predstavlja najbolju tradiciju secesije. Predlažem da muzej posetite u popodnevnim časovima, pred zatvaranje. Turističkih grupa tada gotovo da i nema, a osim toga, u dvorištu muzeja se posle zatvaranja često održavaju koncerti klasične muzike i književne večeri.

Odmah pored Muzeja secesije nalazi se samarska katedrala – impresivna građevina u gotskom stilu. Nju je najbolje posetiti nedeljom ujutro. Tada za vreme mise možete uživati u zvuku orgulja. Ali, ako ne želite rano da ustajete, možete doći i tokom dana i bez žurbe razgledati table na kojima je predstavljena istorija katedrale. Posebno su zanimljive fotografije zavičajnog muzeja koji se tu nalazio u sovjetsko vreme. One izgledaju potpuno nadrealistički. Zamislite samo preparirane životinje i kosti dinosaurusa pod svodovima gotske katedrale!

Šta biste želeli da vidite izvan grada?

Rado posećujem ostrvo u blizini grada, do kojeg se stiže trajektom sa pristaništa kod Osipenkove ulice. Vožnja traje samo 5-10 minuta. Trajekt radi od maja do septembra. Leti je na ostrvu mnogo prijatnije nego u gradu. Tada se može uživati na plaži i u vodi, a u proleće i jesen možete šetati kroz listopadno-četinarsku šumu i vozati se u katamaranu po njegovim  jezerima punim lokvanja. 

Još jedan prijatan izlet van grada može vam pružiti obilazak Golovkinovog letnjikovca, koji je u narodu poznat kao Kuća sa slonovima. Nju ćete bez sumnje primetiti tokom vožnje brodom. Na ovaj izlet najbolje je da krenete sa organizovanom grupom ili prigradskim autobusom (30-40 minuta vožnje od Samare). Prvobitni vlasnik letnjikovca bio je trgovac i slikar Konstantin Golovkin. On ga je sam projektovao u saradnji sa budućim glavnim arhitektom grada Valentinom Tapferom. Vila, podignuta 1908-1909. godine, izgrađena je tako da sa četiri strane ostavlja različit utisak na posmatrača. Svaka fasada ima specifično arhitektonsko rešenje i sopstvene elemente dekora. Glavni ukras u dvorištu su, naravno, figure slonova visoke tri metra, koje stražare ispred vile.

Tipičan stanovnik mog grada

Samara leži na reci Volgi i pripada regionu za koji se može reći da ima gotovo banjski karakter. Tu se živi opušteno i bez žurbe, a za lokalni govor su karakteristični blago razvučeni vokali. Stanovnici Samare su predusretljivi i ljubazni. Ako ih pitate za put ili poželite sa njima da porazgovarate, verovatno vas neće odbiti. Osim toga, Samara je grad u kojem se poštuju patrijarhalni ruski običaji. Zato će vas vaši novi poznanici verovatno pozvati u goste na skromno posluženje. Nemojte odbiti poziv!

Karakteristike lokalne kuhinje

Karakteristična hrana za Samaru je riba iz Volge u svim oblicima. Restorani za gurmane nude somove duže od jednog metra, dok ljubitelji ribarenja mogu i sami da ulove ribu, pa da je spreme po svom ukusu. U Samari su popularni letnji turistički aranžmani koji uključuju ribarenje, a najposećenija lokacija za zimsko pecanje kroz otvor napravljen u ledu nalazi se nekih desetak metara od glavnog keja. Ako je za vas som preskup, a nemate vremena da sa štapom za pecanje čekate ulov, preporučujem vam samarske specijalitete za svaki džep – tu su sveži rakovi uz pivo, smuđ sa pireom od spanaća i karaš u pavlaci. Iz Samare možete poneti i „jestivi suvenir”, tj. sušenu ribu. Ona se prodaje u maloj prodavnici pored Žiguljovske pivare. Osim toga, u Samari se nalazi jedna od najvećih fabrika čokolade u Rusiji i zato vam savetujem da ne propustite bombonjere sa logotipom „Rusija”. U Sovjetskom Savezu najpopularnije su bile bombonjere „Kollekciя” i „Rodnыe prostorы”, koje i danas mogu poslužiti kao lep poklon.

Aleksandra Gurjanova,
Ruska reč