Na kraju sveta: Između prirode i postapokalipse

Ljubitelji adrenalina ne boje se sablasnih prizora sovjetske prošlosti na najisturenijim ruskim ostrvima blizu Severnog pola.

Fotografija: Natalija Bogorodskaja

„Na Arktiku smo se nas dvoje branili od belih medveda, a za vreme bure umalo nismo potonuli u moru. Ali samo u napuštenim arktičkim predelima mi snažno osećamo ukus života i stvarnost smrti. Postojanje bez tih osećanja je bljutavo, kao hrana bez soli“, pričaju Natalija i Petar Bogorodski, ljubitelji adrenalinskog turizma iz Peterburga.

Fotografija: Natalija Bogorodskaja

Oni putuju Arktikom od 2008. godine. Na lakom čamcu i na katamaranu i trimaranu ručne izrade oni su plovili preko Belog, Barencovog i Karskog mora od Ladoge do Nove Zemlje istražujući napuštena arktička naselja.

Zemlja Franca Josifa, ostrvo Grejam Bel
Fotografija: Natalija Bogorodskaja

„Prvo što pada u oči je beskrajan sneg, ravnica i zaslepljujuća svetlost sa svih snaga. Doplovili smo na Grejam Bel u toku polarnog dana. Prvo što smo osetili bila je hladnoća koja prodire do kostiju – 15 stepeni Celzijusa ispod nule i ledeni vetar“, kaže Petar.

Fotografija: Natalija Bogorodskaja

Zemlja Franca Josifa je najisturenija kopnena teritorija na severozapadu Rusije. Iza nje je samo Severni pol. Grejam Bel je napušten 1993. godine. Pre toga su se na njemu nalazila dva vojna naselja i aerodrom na ledu.

Natalija i Petar su došli na ovo ostrvo 2013. godine sa grupom iz nacionalnog parka „Ruski Arktik“. Bili su pozvani da pomognu u čišćenju ostrva od starog gvožđa i objekata koji nemaju istorijsku vrednost.

Fotografija: Natalija Bogorodskaja

Na ostrvu su Bogorodski tražili artefakte vezane za istoriju avijacije: avionske motore i avione, objekte aerodromske infrastrukture, staru automobilsku i traktorsku tehniku i radarsku opremu. Sve što su pronašli dobro su pregledali, fotografisali i obeležili trakom koja znači da taj objekat ne treba uništiti.

Fotografija: Natalija Bogorodskaja

Napušteni objekti Grejam Bela su sve što je ostalo od aerodroma na ledu i vojnih naselja. Arktička klima decenijama čuva u „konzerviranom“ stanju kuće i metalne kontejnere za stanovanje, koji spolja liče na ogromnu burad, kuće na saonicama, skladišta teretnih vozila i avion AN-12 koji se srušio.

Naselje Amderma
Fotografija: Natalija Bogorodskaja

Od nekadašnjeg sovjetskog naselja Amderma ostali su samo kosturi nekolicine kuća na sprat i infrastrukture na obali Severnog ledenog okeana. Nijedan put ne vodi na ovu stranu. Natalija i Petar su stigli u Amdermu lakim čamcem tokom plovidbe duž obala Barencovog i Karskog mora 2010. godine.

U Amdermi živi oko 300 ljudi, ali pored stambenih zgrada svuda ima i dosta napuštenih objekata. Po naselju su razbacane montažne višestpratnice, kao i stara tehnika iz doba SSSR-a. U napuštenim vojnim objektima igraju se deca, srećna što imaju sopstveni napušteni grad. Ispred prodavnice se odmara zaprega irvasa na kojima je njihov uzgajivač, po nacionalnosti Nenec, došao da kupi namirnice. Duž obale, blizu naselja, šetaju se beli medvedi.

Natalija i Petar su nedaleko od naselja pronašli napuštene objekte u obliku kupola u kojima su nekada bili smešteni radari „Lena-M“. To su ogromne bele „pečurke“ usred baršunasto-zelene površine tundre.

Fotografija: Natalija Bogorodskaja

Dvospratna zgrada „Lena-M“ još uvek je zaštićena čeličnim vatrostalnim vratima, a unutrašnjost stanice je prepuna kablova i ventilacionih cevi. Naši putnici su dugo lutali po ovom objektu, proučavali prostorije za posadu, skladišta, komandno mesto, aparaturu i prostorije za obuku. I posle 20 godina sačuvane su stare trake sa negativima fotografija ljudi koji su ovde boravili, kao i njihovi radni dokumenti.

„Pustinjaci“ i medvedi – jedini stanovnici napuštenih arktičkih sela

Fotografija: Natalija Bogorodskaja

Industrijska naselja iz prošlog veka na Novoj Zemlji su pretvorena u napuštena sela sa trošnim izbama. Brvna od kojih su napravljene toliko su trula da se mogu probušiti prstom. U napuštenim selima nema žive duše, ali Natalija i Petar su stalno nosili oružje bojeći se medveda. Već su se sretali sa belim medvedima i znaju da čovek u njihovim očima nije opasan, nego jestiv.

Fotografija: Natalija Bogorodskaja

U naselja blizu napuštenih objekata dolaze na odmor ljudi koji su se rodili i odrasli na Arktiku. Neko dolazi na ostrvo preko leta da se bavi lovom i ribolovom i da se odmara. Takvim „pustinjacima“ rođaci dostavljaju rezerve goriva i namirnica.

Ostrvski „pustinjaci“ rasturaju polusrušene objekte u arktičkim selima jer im je potreban materijal za svoju kuću.

Rt Sveti nos

Fotografija: Natalija Bogorodskaja

Natalija i Petar se nisu dugo zadržali na rtu Sveti nos jer je bilo opasno. Na kamenoj obali nisu mogli da se usidre, tako da je njihov katamaran odnosila jaka struja. Mogli su ostati bez prevoza i mogućnosti da se vrate.

Strma kamena litica uz koju su se popeli na rt deluje jezivo. Za vreme bure ogromni talasi biju u nju i spiraju obalu.

Nije bilo tragova nedavnog boravka ljudi. Trava je visoka do kolena i nije ugažena, a u napuštenim kućama vlada mrtvačka hladnoća. U električnoj centrali su pronašli staklene četvrtaste posude od 20 litara za akumulatore. Čak su i one bile netaknute, iako žitelji ovih krajeva u njima mariniraju meso ili ih koriste kao akvarijum.

Na putu ka svetioniku prošli su pored deponije onoga što je ostalo od traktora sa gusenicama. Gvozdena vrata na svetioniku su bila otvorena i ljuljala su se na vetru. Strme spiralne stepenice su brujale pod nogama dok su se Petar i Natalija u polutami penjali na visinu osmospratnice da bi pogledali kroz prozor. Uski rt je bio okružen ledenim sivim morem. Petar je uzdrhtao kada je samo pomislio kako su se usamljeni radnici na svetioniku borili ovde sa burom, čak i noću, kada su hladni talasi pretili da sruše kamenu liticu ispod svetionika.

Fotografija: Natalija Bogorodskaja

Ovde odavno ne žive ljudi koji su u sovjetsko vreme osvajali surovu prirodu Arktika, ali su sačuvani objekti koje su ti ljudi napustili – kuće, svetionici i aerodromska infrastruktura. Natalija i Petar u pohodima i bitkama sa stihijom putuju tragom tih pionira i ponovo otkrivaju arktičke zemlje. Izveštaje i foto-reportaže o svojim otkrićima oni objavljuju na sajtu svog projekta „Sevprostor“ na ruskom jeziku. Oni smatraju da je objavljivanje materijala sa putovanja po napuštenim objektima Severa prosvetiteljska misija, jer će opet doći vreme kada Arktik neće više biti terra incognita, a napušteni objekti će zaživeti kao istorijski artefakti.

Aleksandra Jelisejeva,
Ruska reč